Google ради на рачунару који ће сам себе програмирати

Програмери Googleовог, до сада тајног, пројекта DeepMind, који је откупљен од start-up компаније ове године за 400 милиона долара, покушавају да радом на овом рачунару опонашају одређена својства људског мозга у погледу краткорочне радне меморије.

Комбиновањем начина на који функционишу обични рачунари са начином на који функционише људски мозак, истраживачи се надају да ће машина научити како да сама себе програмира.

Описан као "Neural Turing Machine" овај рачунар може да учи и складишти сећања, а касније их искористи за извођење логичких задатака и изван задатог програма.

"Представили смо Neural Turing Machine, неуралну архитектонску мрежу која је инспирисана биолошком радном меморијом и дизајном дигиталних рачунара", пишу истраживачи.

"Наши експерименти демонстрирају да је способна да учи једноставне алгоритме из података и да захваљујући њима изађе изван режима који јој је задат".

Комбиновани систем сличан је Тјуринговој машини или Фон Нојмановој архитектури, али је ефикаснији у учењу.

Прошле недjеље технолошки гигант из Калифорније открио је да се удружио са два оксфордска тима за проучавање вjештачке интелигенције, како би помогао машинама да боље разумију кориснике и поправе систем визуелног препознавања.

Ово партнерство ради и на супербрзим квантним процесорима, израђеним по угледу на људски мозак, како би претраге и софтвер учинили интуитивнијим.

Професор Нандо де Фрејитас, проф. фил Блансом, др Едвард Грефенштете и др Карл Мориц Херман, који су се раније ове године удружили и основали Dark Blue Labs, предводиће истраживање.

Google је такође и свjестан опасности које носи вjештачка интелигенција. Зато је у јануару основао етички комитет који надгледа рад на овим пољима.

Циљ комитета је осигуравање да пројекти не буду злоупотребљени. DeepMind-Google тако ће слиједити низ правила и ограничења везаних за употребу ове технологије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.