Фудбалер Валенсије Немања Максимовић за Глас Српске: Не бјежим од позајмице, само хоћу да играм

Фудбалер Валенсије Немања Максимовић за Глас Српске: Не бјежим од позајмице, само хоћу да играм 22.01.2018 18:02 | Душан Репија

Валенсија - Шпанска одисеја Немање Максимовића није почела онако како је очекивао, али је у посљедњих неколико мечева показао да је материјал за једну од најјачих лига свијета. Искористио је прилику у Валенсији, али не би имао ништа против да оде на позајмицу како би више играо и напредовао.

Стрпљење и смиреност одлика су момка који је имао помало чудан али исправан пут за младог фудбалера. Када су већ у Црвеној звезди одлучили да им није потребан, потписао је за Верону са само 17 година, а пошто није добио прилику да игра, срећу је потражио и нашао у Домжалама. Двије сезоне био је мање-више стандардан, што су примијетили скаути Астане, па је казахстанска авантура могла да почне. Услиједиле су сезоне из снова, шампионске титуле и писање историје на евросцени. Момак, чија се породица из Хан Пијеска усљед ратног вихора преселила у Бању Ковиљачу, доживио је пуну афирмацију. Све то је условило да га купи Валенсија, која полако крчи пут ка повратку у сами врх шпанског фудбала. Први дани на "Местаљи" били су тешки. Нова земља, нови саиграчи, стил игре, непознавање језика... Није ни чудо што га је тренер Марселињо недавно назвао "уплашеним јаретом". Међутим, период адаптације је очигледно прошао, а Максимовић почео да показује зашто је баш он постао дио мозаика "шишмиша" на путу повратка. Праву шансу је добио у Купу краља, када је постигао гол Лас Палмасу, а затим провео по 90 минута на терену у првенству против Депортива (2:1) и Лас Палмаса (1:2).

- Много је лакше сада него када сам дошао. Много сам научио за шест месеци и могу да кажем да сам се прилагодио. Види се то и на тренингу и на утакмицама, драго ми је што сам коначно добио шансу, а на другима је да кажу да ли сам је искористио. У сваком мечу пружам максимум, а учинак некада буде бољи, а некада лошији. Направили смо мали корак уназад поразом од Лас Палмаса, али и даље је сезона врло успешна, јер нико није очекивао да ћемо бити овако високо на табели. Не смемо заборавити ни Куп, јер смо на добром путу да се пласирамо у полуфинале. Било би одлично када бисмо освојили Куп и вратили се у Лигу шампиона - сумира Максимовић.

Конкуренција на његовој позицији у средини терена је врло жестока. Легенда клуба Дани Парехо практично има резервисано мјесто, а Максимовић се за друго бори са врло звучним именима Жефријем Кондогбијом и новајлијом из Арсенала Франсисом Кокеланом.

- Не гледам их као конкуренте. Драго ми је што сам дошао до тог нивоа да ми они буду саиграчи и покушавам што више да научим од њих. Ипак, спортиста сам и желим да играм као и они, тако да сви дајемо максимум како бисмо се наметнули тренеру - рекао је Максимовић.

Иако је у посљедње вријеме више на терену него на клупи, ипак постоји могућност да до краја јануара промијени средину на пола године.

- Тренер ми је рекао да ћемо разговарати после меча са Реалом идућег викенда. Немам ништа против да одем негде на позајмицу уколико ћу имати већу минутажу. Увек сам тражио клуб у којем ћу играти јер само тако могу напредовати. Имам одличан однос са тренером и он ће проценити шта је најбоље за мене - рекао је Максимовић.

Период до краја сезоне врло је важан за њега и када је у питању борба за одлазак на Свјетско првенство. Селектор Србије Младен Крстајић најавио је да ће неколико млађих играча добити прилику, а предводник генерације златних "орлића" с Новог Зеланда један је од момака на којег озбиљно рачуна, што је показао и у прва два меча која је водио самостално.

- Освојио сам европско и светско првенство у млађим категоријама, али би одлазак у Русију био нешто посебно. И због тога ми је важно да играм - нагласио је Максимовић.

Валенсија је као град потпуна супротност Астани. Древна архитектура и историја у комбинацији са модерним грађевинама, те пријатно вријеме добитна су комбинација послије футуристичке престонице Казахстана, која је никла преко ноћи. Све то не би било довољно без једног.

- Имам одлично друштво. Управо сам био на пићу са фудбалером Левантеа Сашом Лукићем и Николом Жигићем, а дружим се и са кошаркашем Бојаном Дубљевићем. Валенсија је прави спортски град, обични људи знају све о нама, па тако и даље памте мајсторије Предрага Мијатовића, Мирослава Ђукића и Жигића, који су оставили дубок траг у дресу Валенсије. Надам се да ће и мене запамтити - закључио је Максимовић.

Копачке Хан Пијеску

Мало слободног времена колико има радо проводи у родној Бањи Ковиљачи, а често "скокне" и до Хан Пијеска да обиђе родбину. Недавно је купио 20 копачки за локални клуб који је послије неколико година почео са радом и такмичи се у Регионалној лиги, група југ.

- Знам да је финансијска ситуација тешка, а са друге стране воља и ентузијазам људи који су поново покренули клуб велики. Задовољство ми је ако сам им бар мало помогао - рекао је Максимовић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица