Вујошевићу 50.000 евра годишње

Екипу ће преузети на крају сезоне када му истекне уговор са француским Лиможом, који неће бити продужен тако да ће се трофејни тренер моћи посветити само раду у националном тиму БиХ, који је прошле године остао без кормилара када није продужена сарадња са Дамиром Мулаомеровићем након краха у квалификацијама за овогодишњи Евробаскет. Савез је дуго бирао праву особу за тај посао и некадашњи стратег Партизана у финалном кругу добио је предност у односу на Словенца Алеша Пипана док су раније отпали Светислав Пешић, Јуре Здовц, Драган Бајић, Ненад Марковић и Адис Бећирагић. Према незваничним информацијама Вујошевић ће имати годишњу плату између 40 и 50.000 евра, а његови финансијски захтјеви били су мањи од оних које је тражио Словенац.

- Са Вујошевићем смо потписали уговор на четири године и по истеку обавеза у Лиможу на крају сезоне преузеће репрезентацију. Не знамо када ће бити промоција пошто је сезона у току па има обавеза у клубу. Наш циљ је стварање репрезентације за дужи период - рекао је генерални секретар КС БиХ Дубравко Барбарић.

Ипак, у уговору постоји клаузула по којој Вујошевић мора успјешно да заврши претквалификације за Свјетско првенство 2019. године у Кини. Ове године од 2. до 19. августа БиХ очекују утакмице са Словачком, Шведском и Јерменијом и двије првопласиране екипе избориће пролаз у главну рунду квалификација за Мундобаскет.

Вујошевић је рођен 3. марта 1959. године у Подгорици и са пет година је стигао у Београд. Тренерским послом почео се бавити 1976. године и све до 1982. радио је у омладинским селекцијама Партизана. Затим је водио јуниорску и сениорску екипу ОКК Београда, као и Младост из Земуна. Пред почетак сезоне 1985/86. постао је помоћни тренер Партизана, када је наслиједио Владислава Лучића и освојио шампионску титулу, а 1988. одвео екипу на Фајнал фор Купа шампиона у Генту. Водио је још Гранаду, Црвену звезду, Брешу, Олимпију Пистоју, Скаволини, Будућност, београдски Раднички, ЦСКА и Лимож. Од 2001. освојио је 11 титула шампиона државе са Партизаном, четири Купа и четири АБА лиге док је 2010. изборио Фајнал фор Евролиге. Био је селектор репрезентације Србије и Црне Горе 2003. на ЕП у Шведској, када је освојио шесто мјесто, али је наишао на велике осуде јавности јер је екипа годину раније била свјетски првак. Био је селектор и репрезентације Црне Горе са којом је изборио наступ на ЕП 2011, али није водио екипу у Литванији. Тријумфовао је на ЕП за јуниоре 1988, док је 2009. добио награду "Александар Гомељски" за најбољег тренера Европе.

Панџа и Гашић

Сходно договору, Вујошевић ће изабрати једног помоћника у стручном штабу док ће остатак попунити тренери из БиХ, а као један од његових могућих сарадника спомиње се тренер Какња Јосип Панџа док би тренер Слободе Велимир Гашић лако могао да буде у штабу јер је раније годинама сарађивао са Вујошевићем у Партизану.

Селектори

Мирза Делибашић (1993), Фарук Куленовић (1993-1995), Сабит Хаджић (1995-2001), Драшко Продановић (2001 - август 2003), Менсур Бајрамовић (2004-2006), Ненад Марковић (2006-2008), Менсур Бајрамовић (2008-2010), Сабит Хаджић (2010-2012), Александар Петровић (2012-2013), Душко Ивановић (2014-2016), Дамир Мулаомеровић (2016), Душко Вујошевић (2016-?).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.