Дејан Плиснић: Текстилац није за потцјењивање

Ветеран на голу, који је 23. јула напунио 39 година, бранио је мрежу Дервенћана на свих 26 утакмица и примио 13 голова.

- Освојили смо заслужено прво мјесто, при чему смо имали озбиљног ривала у саставу Крупе, с којом ћемо дијелити мегдан и ове сезоне. Сигурно да имамо екипу која није за потцјењивање. Ова генерација, са тренером Митром Лукићем и појачањима која су нам овог љета стигла, може постати стабилан прволигаш. Спортска Дервента то заслужује - нагласио је Плиснић.

Његово име већ заузима значајно мјесто у антологији фудбала Републике Српске, јер држи рекорд који ће тешко бити оборен. У времену од априла 1999. до јуна 2004. године остварио је 132 узастопна наступа на првенственим прволигашким утакмицама прњаворског Љубића. Рекорд би био још убједљивији да су рачунати и наступи Плиснића на утакмицама Купа Републике Српске, када је овај голман био такође незамјенљив.

- Поносан сам на овај рекорд, као и на вријеме проведено у прњаворском лигашу. Искрено, то ми је била и одскочна даска за напредовање. Увијек ћу се радо сјећати тих година и друштва које је чинило Љубић - враћа се Плиснић у прошла времена.

Послије сезоне у Борцу из Бањалуке вратио се у Прњавор, чинећи најуспјешнију послијератну генерацију "плавих", која је 2005. и 2006. године постала вицешампион Прве лиге РС.

- Била је то сјајна генерација, коју је предводио тренер Милан Вујасин. Моје наредне станице биле су Брод, Добој, Слога из Трна и Дервента, гдје сам формирао породицу и запослио се. По природи сам човјек који се добро уклапа у нову средину, па сам се брзо навикао и на начин живота у Дервенти, гдје сам се оженио. Не размишљам о повлачењу са терена, јер ми је "тек" 39 година - наставио је Плиснић.

Прве фудбалске кораке направио је у родном Бугојну, у најмлађој селекцији Искре, да би почетком рата преселио у Сански Мост.

- У дресу Подгрмеча имао сам 1993. године први сениорски наступ и то у четвртфиналу првог Купа Републике Српске, против Шатора из Гламоча. Својевремено, био сам и члан Олимпијске и сениорске репрезентације Републике Српске, а посебно ћу памтити један репрезентативни наступ у Њемачкој.

Са особинама марљивости, дисциплине и упорности, урођеним талентом и смислом за одговорност, Плиснић је нашао своје мјесто на листи најбољих голмана Републике Српске. Служила га је и срећа јер никада није озбиљније повријеђен. Као отац три сина, био би, каже срећан да потомци крену његовим фудбалским стопама, али им, како каже, неће наметати своју жељу. Малишани су још у предшколском узрасту, па ће бити времена да сами одаберу оно што највише желе. За почетак, имају се на кога угледати.

Картони

Обавезе на игралишту за Плиснића су, како истиче, светиња. Никада није паузирао због жутих картона, а једино искључење имао је као голман Полета из Брода, због играња руком ван шеснаестерца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.