Nenad Krstić za Glas Srpske: Partizanov poziv može da odgodi penziju

Rekao je ovo za "Glas Srpske" najbolji srpski centar u 21. vijeku Nenad Krstić na pauzi između treninga i vježbi oporavka.

Tokom priprema sa Galatasarajem treći put mu je stradalo koljeno, koje je sada u najboljem stanju u posljednjih šest mjeseci. Nekadašnji kapiten Srbije svakodnevno trenira u teretani, ali kako kaže, ne sprema se za povratak na teren. Ipak, nedavni poziv Partizana natjerao ga je da dobro razmisli.

-        Pozvali su me tri dana prije isteka roka za registraciju igrača u ABA ligi i koliko god sam želeo da pomognem nije bilo realno da se vratim. Razgovarao sam sa svojim trenerom i doktorom i rekli su da je to neozbiljno, jer mi je potrebno vreme da pređem na drugi način rada koji bi me spremio za košarku. Da su zvali mesec ranije verovatno bih prihvatio ili ukoliko bi me pozvali sada za narednu sezonu, onda bi to bilo izvodljivo. I tada bih dobro razmislio, jer su mi doktori rekli da bih ozbiljno ugrozio zdravlje ako bi se još jednom desila ista stvar. Moram da mislim o normalnom funkcionisanju, kretanju i deci.

* GLAS: Prvi put ste povrijedili koljeno sa 23 godine kada ste pružali sjajne partije za tadašnje Nju Džerzi Netse. Koliko Vam je tada bilo teško, pogotovo ona epizoda u Trijumfu?

KRSTIĆ: Bio sam u vrhunskoj formi, igrao u dobroj ekipi i postizao dvadesetak poena po utakmici. Onda se desila ta povreda i tada sam bio veoma ljut na celi NBA sistem. Bili su nemilosrdni, odbacili me i jednostavno sažvakali. U Trijumf sam otišao da prezdravim, igrali smo jednu utakmicu sedmično, što mi je odgovaralo. Finansije su bile odlične pa je i to bio jedan od razloga zašto sam utišao u Rusiju. Košarkaški nije bilo bajno, ali je ta epizoda poslužila primarnoj nameri. Jedini put u karijeri sam se malo štedeo radi oporavka.

* GLAS: Kidanje prednjih ukrštenih ligamenata desilo Vam se još dva puta. Sa naknadnom pameću, šta Vam se sada mota po glavi? Jeste li mogli više da brinete o svom tijelu i oporavku?

KRSTIĆ: Reprezentacija me je samlela. Mnogo puta sam igrao pod povredom i bolovima misleći mlad sam i ništa mi neće biti. To je tek kasnije došlo na naplatu i kolena su poklekla. Nisam imao slobodno leto deset godina, a sa sobom sam nosio probleme iz klubova. Nikada se nisam štedeo, uvek sam svemu pristupao sa maksimalnom posvećenošću i davao sebe do posljednjeg atoma snage. Kada bi se vreme moglo predvideti, verovatno bih izbegao neke stvari, a sigurno bih vodio više računa o svom telu.

* GLAS: U NBA ste otišli sa 19 godina, a u Netsima ste imali saigrače koji su i danas aktivni. Ričard Džeferson i Vins Karter u poznim godinama igraju veoma dobro, kako gledate na njihovu dugovječnost?

KRSTIĆ: U Netsima mi je bilo najlepše bar što se tiče NBA karijere. Karter sa 40 godina igra veoma dobro, dok njegova generacija uveliko traži sebe u penziji. Svi znamo kakav je to stil igre, skakao je do plafona, a za to što još traje treba da bude zahvalan genima. Uvek je brinuo o telu i to je jedini način da trajete. Slično je i sa Džefersonom, koji je uzeo prsten sa Klivlendom. Sada igraju dosta drugačije, što je normalno, jer je nemoguće zadržati onakav atleticizam sa toliko godina. Eto, mlađi sam od njih, a imam mnogo više problema sa telom.

* GLAS: NBA je danas liga bekova i prave centre koji igraju na niskom postu možemo da nabrojimo na prste. Dopada li Vam se takvo stanje u današnjoj košarci i mislite li da bi Vam danas bilo lakše?

KRSTIĆ: Centri u moje vreme i danas ne mogu da se porede, a da ne pričam o devedesetim godinama koje su obilovale vrhunskim visokim igračima. Zamislite kad igramo sa Majamijem pa se borim sa Šekilom O'Nilom, a onda umesto njega uđe Alonzo Morning. Sutra putujemo u Hjuston, a tamo me čekaju Jao Ming i Dikembe Mutombo, ili u Memfis gde je Pau Gasol sa mladim Darkom Miličićem. Bilo je ekstremno teško, ali danas su druga vremena. Ne igra se više na niskom postu, jer nas je lako braniti. Sećam se kada smo igrali sa CSKA protiv Olimpijakosa i tu je bio Kajl Hajns. Bos ima svega 194 centimetra i kada se spustim na post teško ga je pomeriti, jer ima nisko težište, a iste sekunde u pomoć dolaze dva beka. Nemaš vremena za "zidanje" i onda ne preostaje ništa drugo nego da baciš povratni pas. Uvek sam imao dobar šut kojim sam pravio štetu protivnicima, to se danas traži od visokih igrača. Ne znam da li bih sada imao veće brojke, ali mislim da bih se uklopio.

* GLAS: Proizvodnja rakije je trenutno Vaša najveća preokupacija i nešto što ste izabrali da radite u budućnosti. Dokle je stigao taj posao?

KRSTIĆ: Dobro ste rekli, ovo nije kratkoročan posao i nema rok trajanja. Može stalno da se razvija, a rakija što je starija bolja je. Još prije deset godina došao sam na ideju da kupim zemlju, jer me vuklo u moje Kraljevo i planirao sam da posadim voćnjak. Onda sam vidio da mnogi rade istu stvar pa sam se odlučio za destileriju i rakiju. Kod nas nema kvalitetne rakije, a ja sam neko ko voli da degustira. Krenuo sam od nule, učim se, pravim objekte koji bi trebalo da budu gotovi na ljeto, a nedavno smo čak kopali bunar. Otac je zadužen za voćnjak, a ja sam više oko destilerije. Svaki početak je težak, ova priča je specifična, jer ne znam nijednog sportistu da se odlučio na ovakav potez. Svi uglavnom otvaraju kafiće i restorane. Eto, ima Uroš Tripković sa borovnicama i Mladen Krstajić isto proizvodi rakiju. Posvećen sam u potpunosti i upravo pre razgovora sa vama išao sam na sastanak za probne etikete.

* GLAS: Kada prve boce možemo da očekujemo u prodaji u Republici Srpskoj?

KRSTIĆ: Krajem godine bi trebalo da se nađu u prodaji. Primarni cilj mi je tržište Srbije i Republike Srpske pa ćemo posle da se širimo. U početku kupujem voće, jer je moj voćnjak još mlad, ali već naredne godine sva proizvodnja biće iz mojih kapaciteta. Opredelio sam se za kvalitet i nema šanse da prodam šljivovicu koja nije stajala dve godine, dok je ostalim vrstama dovoljno i šest meseci da dostignu potrebni kvalitet. Prošle sedmice sam išao u Zagreb da naručim ambalažu pa me put naveo u Banjaluku i Gradišku. Bio sam u stisci s vremenom, ali me moj prijatelj Zoran Lukić zvao da svratim.

Zoran Lukić

* GLAS: Poznanstvo sa Zoranom Lukićem, košarkaškim trenerom iz Gradiške, kod kojeg često dolazi, datira još iz juniorskih dana u Partizanu. Možete li se prisjetiti tog perioda?

KRSTIĆ: Kada sam došao iz Kraljeva nisam znao gde sam pa je Zoki bi zadužen da me vozi na trening i kući. Zbližili smo se, provodili smo dosta vremena zajedno, a i on je tada bio na početku i tek učio košarku. Često smo išli kolima sa Vukom Radivojevićem i njegovim ocem, jer je i Vuk igrao sa mnom. On je dete Partizana iako to pokušava da sakrije (smijeh).

Mutlu Demir

Turski centar Mutlu Demir ostao je u sjećanju Nenadu Krstiću. Na meču sa Karšijakom ovaj igrač je nesportski faulirao člana Efesa, što je dovelo do preloma ruke. Treneri ekipa ušli su u verbalnu raspravu, a Krstić je tada imao zanimljivu poruku na "Tviteru".

-        Taj čovek nije odigrao nijednu utakmicu posle te u turskom prvenstvu. Bio je negde u drugoj ligi (op. a. igra za Adžibadem) i više se nije pojavio. Izgleda kao da je bio tu po zadatku - rekao je Krstić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.