ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Пољопривредна школа: Образовање ђака у Царској башти

Значајан преокрет, и не само кад је ова школа у питању, наступио је оснивањем бановина 1929. Школа је прешла на бановински буџет и кренула правцем који су трасирали законодавац и значај школе.

Школска зграда је подигнута 1929. у Буџаку, који је тад имао статус села. Школи је на располагање уступљен комплекс пољопривредног земљишта, у народу познат као Царска башта, на којем је била аустријска Државна пољопривредна станица. У први мах школа није имала зграду, те је некадашња штала преудешена за потребе наставе. Касније је Обласна самоуправа одобрила неких 40 хиљада динара за подизање школске зграде. Школа је већ 1924. имала двије вршалице и бензински мотор, које је у доба аустроугарске управе земаљски ерар купио за потребе Државне пољопривредне станице. Школа је у једном спору успјела да докаже да ове машине не потичу из ратног плијена.

Средстава је мањкало, па су многи послови завршавани у властитој режији. Степенице, врата, прозоре, столове, ормаре, клупе и друге потрепштине, ђаци су израдили својим рукама, а под надзором мајстора. Већ почетком 1930. настава се несметано одвијала у новој згради, која је одговарала свим потребама. У сутерену су биле учионице, спаваонице, кухиња са трпезаријом, купатило, велика дворана и два кабинета.

Школи је на располагање стављен 31 хектар земљишта.

Уз свесрдно ангажовање школског управника Милана Ступара, инжењера агрономије, те четворице наставника, на овом невеликом комплексу подигнути су повртњаци, воћни расадник, пробна поља винове лозе... Његоване су готово све пољопривредне гране, а пажња је посвећивана и сточарству.

У модерној штали са бетонским јаслама Школа је држала 13 крава монтафонске расе, набављених из Швајцарске. О свакој крави је вођена евиденција поријекла, старости и количине млијека коју даје. Иза штале је била бетонирана јама за одлагање ђубра, која је залијевана пишталином. Добијено млијеко је у школској мљекари, у сутерену главне зграде, свакодневно прерађивано у јогурт и паковано у нарочите боце.

Школа је имала и једног коња полуарапске пасмине. Сами ђаци су на засебној парцели озидали модеран свињац са каљугом и испустима. Гајене су крмаче јоркширке и мангулице.

На омањој парцели засијаној медоносним биљкама био је пчелињак у коме су у почетку коришћене све врсте кошница. Постепено, у школским радионицама су израђене једнообразне "југословенке". У живинарницима су гајене кокоши (легхорн, јаребичаста талијанка, плимут и родајленд), пекиншке и каки камбел патке, виргинске ћурке. Пилићи су извођени инкубатором, којим су руковали ученици. Народу су продавана јаја и приплодна грла за поправку домаће пасмине.

Школски земљишни посјед се полако увећавао, најприје на неких 50, а напосљетку и на свих 115 хектара. О коликом и каквом је посједу ријеч, рјечито говори податак да је на школском земљишту, тамо гдје се укрштају градишка цеста и траписки пут, подигнута пијаца.

Школа је постала угледно добро, у стању да на готово свим пољима напредне пољопривреде да позитивне резултате. Одлуком Оцјењивачког одбора Свесловенске пчеларске изложбе у Београду, Школа је 1934. награђена златном медаљом. Остало је забиљежено и да је Школа 1936. Београдском зоолошком врту даровала јелена. Зимска башта Ниже пољопривредне школе, у којој је гајено рано поврће и цвијеће, била је уочи Другог свјетског рата највећа у БиХ.

Школа је до избијања Другог свјетског рата имала просјечно педесетак ђака, углавном бановинских, али и приватних, махом са села, који би по свршеној школи наставили рад код куће. Ђаци су имали сву опскрбу у школском интернату и нису смјели да буду старији од 20 ни млађи од 15 година. Приватни ђаци плаћали су за издржавање 150 динара мјесечно ако су тежачки синови, а 300 динара ако нису. Настава је трајала двије године. Стечено знање ђаци су и практично примјењивали и у томе је и лежао успјех ове школе. Тако је августа 1937. организована екскурзија по Дравској и Дунавској бановини, у оквиру које су ђаци обишли сва важнија пољопривредна добра и установе, добивши прилику да на лицу мјеста виде рационалну обраду земље, гајење стоке и уопште економско-пољопривредни напредак.

Ђаци су имали литерарно друштво "Плуг", Школски одбор подмлатка Црвеног крста и Земљорадничку задругу, која их је упућивала у користи таквог привређивања и оспособљавала да, колико сутра, буду иницијатори оснивања и стожери задруга кад се врате у своја села. Било им је омогућено и да самостално искоришћавају голубарство и зечарство и да чист приход од тога употријебе за стручне екскурзије. Већ 1929. је чист приход са школског имања, поред свих трошкова ђачког конвикта и других трошкова, износио 65.000 динара.

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник, Архив Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.