ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА: Друго гостовање Александра Александровича Аљехина Бањалуци (2): Интелектуална елита ривал првака свијета

Рецимо нешто о учесницима симултанке. Машински техничар Стјепан Павлић Пипо и учитељ Велимир Стојнић ће касније постати народни хероји. Кемал Хаџиомерспахић је био гимназијски професор и аутор уџбеника математике, а Звонимир Јесих власник "Американ базара" у улици Краља Алфонса број 26.

Никица Павлић, правник, био је најјачи бањалучки шахиста. Плућна болест и потпуна посвећеност идеји комунизма, због чега је био под сталним полицијским надзором, а допао је и затвора, онемогућиле су његов шаховски успон. Једна од првих репортажа посвећених паклу јасеновачког логора потекла је из његовог пера. У току офанзиве на Козару изашао је из обруча са малом групом бораца у којој су били Скендер Куленовић и Вилко Винтерхалтер. Аутор је текста партизанске заклетве, објављене у "Герилцу" од 7. августа 1941. Текст је написао на основу заклетве совјетских партизана, коју је чуо преко Радио Москве и потом прилагодио условима и потребама герилских одреда у Крајини. Тешко оболио од тифуса, 7. априла 1943. у селу Бобољуске код Дрвара дигао је руку на себе. За собом је оставио дирљиво писмо мајци.

Инжењер Бранко Јовановић је пројектовао бањалучки Соколски дом и био главни инжењер на изградњи палате Банске управе и зграде Народног позоришта. Од 1941. до 1944. године, када је убијен, био је у ратном заробљеништву у Њемачкој.

Стјепан Саламон, службеник Главне контроле Финансијске дирекције у Бањалуци 1929-1937, преко сина Мирослава се упознао са браћом Павлић и многим другим члановима Клуба академичара Бањалуке. Они су често посјећивали његову кућу и користили његову библиотеку. Стјепан је подржавао њихове акције и пропагирао КАБ-ове активности.

Светозар Зељковић је био професор Државне трговачке академије, а послије рата Економске школе у Бањалуци. Аутор је уџбеника стенографије. Истакао се као фудбалер "Крајишника" и "Балкана".

Мартин Роботић је 1935-39. службовао у Учитељској школи. Објавио је 86 педагошких и 175 књижевних и књижевнокритичких радова. "Врбаске новине" су често доносиле његове приказе позоришних комада.

Емил Херман, чешког поријекла, родом из Требиња, био је уважени зуботехничар. У својој ординацији је 1947. запошљавао три радника. Његов син, такође Емил, био је 70-их директор рудника у Љубији.

Тоне Филановић, пољопривредни инжењер, који дан прије доласка Аљехина постао је клупски првак. Од 1939. је радио као срески агроном у Приједору. Након ослобођења Приједора, 16. маја 1942, изабран је за члана Градског народноослободилачког одбора. Ухапшен је послије повлачења партизана и спроведен у "Црну кућу", одатле у логор у Старој Градишци, а затим у Јасеновац. Ликвидиран је пред сам крај рата.

Страхиња Савиновић је службовао у Банској и Пореској управи, а послије рата у Градском народном одбору. Пекара његовог оца Станислава је 1941. била састајалиште илегалаца. Учесници НОР-а су и његова браћа Јовица, пекар, политички комесар 3. чете Ударног крајишког батаљона, који је умро у Витловској од посљедица рањавања на Козари 1942. године, и Марко, професор гимназије и директор Среског архива у Бањалуци. Једна од бањалучких улица носи Јовичино име.

Инжењер Ристо Мисита је био управник рудника на Лаушу и у Масловарама. Његова кћи Јелена је била једна од најбољих бањалучких тенисерки.

Фрањо Куфнер је радио као државни мајстор поткивач при 9. артиљеријском пуку. У архивској грађи је сачуван захтјев властима Фрањине подстанарке Драге Жегарац, датиран 6. новембра 1942, да јој одобре "даљње коришћење стана у Улици Анте Павелића 96, јер је власник отпутовао у Њемачку".

Знатно већи број Бањалучана, њих 26, јадао се тог 1. маја. Међу њима је значајан број угледних личности: академик Васо Бутозан, др Перо Стјепановић, управник Хигијенског завода и предсједник Љекарске коморе Врбаске бановине, гимназијски професор Милан Перенчевић, судије Младен Димитријевић и Саламон Пољокан Мони, ветеринарски савјетник др Перо Ковачевић, рударски инжењер Иван Једличка, окружни тужилац Владимир Ладић, агроном Андрија Секељ, инжењер геодезије Александар Александрович Ершов...

Инжењер Ермин Тепли је 1937. на мјесту управника рудника на Лаушу замијенио Ристу Миситу. Стекао је свјетску славу пројектујући површинске копове, од Бановића, Вареша и Љубије до Сан Исидора у Венецуели.

Инжењер Виктор Ојстер је, заједно са оцем Антоном, изумио помоћни падобран, али им је славу и новац преотео други.

Ранко Зечевић, службеник Окружног уреда за осигурање радника, један је од оснивача Бањалучког шаховског клуба и истакнути соколски радник.

Зоран С. Мачкић, архивски савјетник у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.