Празник радости и наде
Васкрс је највећи хришћански празник у години. Сви хришћани славе најрадоснији вјерски празник, којим је Исус Христос побиједио смрт. Хришћани вјерују да је Исус својим васкрсењем људима отворио пут у вјечни живот. Пошто је у петак распет на Голготи, а суботу прележао у гробу, Исус је у недјељу васкрсао, након што је на његов гроб слетио анђео и одвалио надгробну плочу.
Васкрс се сматра најсвечанијим празником у години. Цијела седмица послије Васкрса назива се Свијетла недјеља. У народу постоји обичај да се за Васкрс фарбају јаја. Према предању, тај обичај потиче из времена када је Марија Магдалена изашла пред римског цара Тиберија, поклонила му црвено офарбано кокошије јаје и почела говорити о Исусовом васкрсењу. Васкршњим јајетом такође се жели симболизовати очигледност васкрсења и настајање живота из мртвила.
Велики васкршњи празници почињу на празник Цвијети, који увијек пада у шесту седмицу Часног поста и посвећен је успомени на васкрсење четвородневног Лазара и на улазак Христов у Јерусалим, гдје су га дјеца свечано дочекала и поздравила. Тада се у православним храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто се врба освешта, свештеник народу дијели гранчице и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз пјевање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник дјеце. На тај дан мајке свечано обуку своју дјецу, па чак и ону најмању, од неколико мјесеци и доносе их у цркву.
Сви хришћани обиљежавају Велики петак, дан када је Исус Христ распет на Голготи. Хришћани вјерују да је Исус поднио жртву распећа на крсту да би измирио Бога и грешни људски род. У хришћанском предању наводи се да су већ након Исусовог распећа попуцали поједини гробови у Јерусалиму, из којих су устали и оживјели праведници. Српска православна црква на Велики петак заповиједа строг пост и уздржавање од било каквог славља.
Прије него што је јаје повезано са Васкрсом, било је поштовано за вријеме прољећних фестивала и светковина. Римљани, Гали, Кинези, Египћани и Персијанци поштовали су јаје као симбол космоса. Од прастарих времена они су бојили јаја, размјењивали их и даровали. У паганским временима јаје је представљало поновно рођење земље. Дугачкој и тешкој зими дошао је крај и земља је поново почела да се буди и цвјета. Са доласком хришћанства јаје није остало само симбол поновног рађања природе већ је постало и симбол поновног рађања човјека.
Традиција бојења и украшавања јаја настала је у Енглеској у средњем вијеку. Један од записа из времена Едварда И, из 1290. године, говори да је у једном домаћинству офарбано чак 4.500 јаја за васкршње поклоне.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
