Терористи се у БиХ извлаче уз мизерне затворске казне

У шест случајева оптужени су прошли без икакве казне, јер су бивали ослобођени или је против њих обустављен поступак. Само у једном случају казна је била већа од 20 година затвора, а ни она није коначна јер је изречена у првостепеном поступку. Иако се ради о једном од најтежих кривичних дјела, правни стручњаци упозоравају да је казнена политика Суда БиХ блага, посебно када се упореди са европским земљама, гдје су судије веома ригорозне према терористима, с обзиром на све већу пријетњу коју представљају за глобалну безбједност.

Преполовљене казне

Анализа пресуда које су изрицане оптуженима за тероризам показује и да су казне у другостепеном поступку пред Апелационим вијећем Суда БиХ биле углавном драстично умањиване. Та пракса присутна је од првог процеса за тероризам у БиХ. Пресудом од 10. јануара 2007. године Мирсаду Бекташевићу, који је у првостепеном поступку био осуђен на 15 година и четири мјесеца затвора, Апелационо вијеће је скоро преполовило казну и изрекло му правоснажну затворску казну од осам година и четири мјесеца. Абдулкадиру Цесуру, који је првостепеном пресудом осуђен на 13 година и четири мјесеца, Апелационо вијеће Суда БиХ је смањило казну на шест и по година затвора. Бајро Икановић био је осуђен на осам година затвора, али му је Апелационо вијеће преполовило казну. Сенад Хасановић је за тероризам осуђен првобитно на двије и по године, да би му Апелационо вијеће смањило казну на само шест мјесеци.

Према наводима оптужнице, они су планирали да на подручју БиХ и неколико европских земаља почине терористички чин нападом на амбасаде западних земаља како би уцијенили међународне снаге да се повуку из Ирака и Авганистана. У акцији против групе коју је предводио Бекташевић, полиција је у октобру 2005. године пронашла око 20 килограма експлозива, а као главни посредник у његовој набавци означен је Икановић. Осим огромне количине експлозива, у претресима су пронађени и појасеви који се користе у самоубилачким нападима и видео-материјал на којем се непознати бомбаши самоубице опраштају од овог свијета. Колико блага казнена политика може бити штетна показује чињеница да се Икановић налази на сиријском ратишту као један од команданата у редовима злогласне Исламске државе, против које се бори цијели свијет.

Пресудом од 10. новембра 2011. године Ријад Рустемпашић је за тероризам осуђен на четири и по године, Абдулах Ханџић на три године и четири мјесеца, а Едис Велић на три године и четири мјесеца. Ту пресуду потврдило је и Апелационо вијеће Суда БиХ. Члановима те групе на терет је стављан тероризам, удруживање ради чињења кривичних дјела и неовлашћени промет оружјем и војном опремом. Оптужени су да су намјеравали да изврше напад на један од идентификованих објеката ради озбиљног застрашивања становништва и озбиљне дестабилизације основних политичких, уставних, привредних и друштвених структура БиХ. Суђење су пратили стални проблеми јер су оптужени одбијали да се појаве у судници, слали увредљива писма судијама и својим понашањем у судници константно ометали ток поступка. На крају су, ипак, прошли са благим казнама.

Слична казнена политика пратила је и случај атентата на ХДЗ-овог посланика у Скупштини Зеничко-добојског кантона Иву Тадића. Пресудом од 21. новембра 2012. године Зијаду Дервишевићу је изречена казна од осам година затвора, али је Апелационо вијеће смањило на шест година. Амелу Сеферу је са седам казна смањена на пет и по година, док је Саша Бонић, који је био осуђен на шест, на крају добио пет година затвора. Дервишевић, Сефер и Бонић су осуђени због планирања атентата на Тадића, чији је аутомобил експлодирао у априлу 2011. на паркингу у Зеници. У аутомобилу су се у тренутку експлозије налазили Тадић и његов страначки колега и такође посланик у кантоналној Скупштини Перо Мамић.

Највећи случајеви

Терористички напади на Амбасаду САД у Сарајеву и Полицијску станицу у Бугојну изазвали су интересовање цијелог свијета и важе за два највећа терористичка чина изведена у БиХ. У тим случајевима су у првостепеном поступку изречене највеће казне, али је у једном од њих Апелационо вијеће поново смањило казну, док други процес није још окончан.

Вехабија Мевлид Јашаревић је 2011. године из аутоматске пушке више од пола сата пуцао на америчку амбасаду у Сарајеву и том приликом тешко ранио припадника Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ. Ухапшен је тек када га је ранио снајпериста. Јашаревић је у првостепеном поступку осуђен на 18 година затвора, да би му она у жалбеном поступку била смањена на 15 година. Емрах Фојница и Муниб Ахметспахић, који су били означени као његови помагачи, ослобођени су. Фојница је недавно погинуо у самоубилачком нападу у Ираку.

За терористички напад на Полицијску станицу у Бугојну 27. јуна 2010. године оптужени су Харис Чаушевић Окс, Аднан Харачић, Насер Палисламовић, Емин Османагић, Харис Шпаго и Неџад Кешко, а суђење у овом предмету траје годинама. Харис Чаушевић је лани био осуђен на 45 година, али је поступак враћен на почетак. Обновљени поступак требало је да почне 1. децембра ове године, али још није почео. Харачић је са Тужилаштвом БиХ склопио споразум о признању кривице на основу којег је осуђен на 14 година затвора, Палисламовић је ослобођен, а против осталих је обустављен поступак.

Палисламовић и Чаушевић су у оптужници означени као главни планери и извршиоци напада. Они су оптужени да су уз зид Полицијске станице подметнули велику количину експлозива, објекат је у експлозији потпуно уништен, а у нападу је погинуо полицајац Тарик Љубушкић, док је шест његових колега рањено. Палисламовић је лани ухапшен на основу пресуде Кантоналног суда у Бихаћу од 19. јануара 2011. године, када је осуђен на пет и по година затвора због недозвољеног држања оружја и експлозивних средстава.

Благе казне

Правни експерт Крстан Симић каже да је казнена политика у БиХ блага у поређењу са земљама у којима је демократија најразвијенија.

- Ако упоредимо казнену политику у БиХ са казненом политиком других држава, мора се констатовати да је у начелу казнена политика у БиХ блага када је ријеч о тероризму, силовањима и разбојништвима. У западној Европи и другим демократским земљама казне су много оштрије. Рецимо у САД и неким другим демократским земљама за разбојништво се изриче доживотна робија, а код нас осуђени за тероризам добијају мање од пет година затвора - истакао је Симић.

Он сматра да би цијело друштво морало да се позабави питањем казнене политике, али и стручности судија и тужилаца у правосудним институцијама на свим нивоима.

- Оваква казнена политика ствара несигурно друштво. Казне генерално имају велики значај и због превентивног дјеловања и стога им се мора посветити додатна пажња. То се посебно односи на тероризам, с обзиром на ситуацију у којој се налази цијели свијет - истакао је Симић.

Казне

Кривичним законом БиХ најмања прописана казна за кривично дјело тероризам је три године, а највиша дуготрајни затвор. Уколико је приликом извођења терористичког чина неко погинуо, најмања предвиђена казна је пет година затвора. Ако је терориста с умишљајем, односно намјерно усмртио некога, најмања предвиђена казна је десет година, а закон предвиђа да се у том случају може изрећи и дуготрајни затвор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.