Швајцарски дневник: Ровови међу народима све дубљи, Хаг за двије деценије никог није помирио

 Лист такође указује на ослобађајуће пресуде Јовици Станишићу и Франку Симатовићу.

NZZ наглашава да, док су Станишић и Симатовић пуштени на слободу, средином недJеље је шест босанских Хрвата осуђено на високе казне, додајући да је пресуда веома интересантна јер се дио оптужнице може приписати бившем хрватском предсЈеднику Фрањи Туђману и некадашњем министру одбране Гојку Шушку.

- Тим су судије ставиле јасно до знања да се већина злочина не догађа случајно од стране недисциплинованих војника, већ да се ради о убиствима и етничком чишћењу по плану државног руководства, које је тежило ка већој Хрватској - констатује дневник додајући да се рат у Босни и Херцеговини тиме не може једноставно редуковати на агресију српских снага.

Месец дана пред приступање Хрватске ЕУ, порука из Хага услиједила је у тренутку који не одговара Загребу, којем је још увијек тешка критичка саморефлексија, и гдје се Туђман још увијек сматра оцем нације. 

Чак и социјалдемократски премијер Зоран Милановић, чија је странка ривал Туђмановој ХДЗ, нада се ревизији пресуде, коју је критиковао, посебно диео који се односи на удружени злочиначки подухват. 

У ранијем чланку, поводом годишњице Трибунала, NZZ је оцијенио да амбиција суда да у државама наследницама бивше Југославије одигра улогу помиритеља не посједује реалистичну основу, те да као доказ томе може послужити поглед у прошлост на Нирнбершке процесе. 

NZZ истиче да би више користи донијело улагање у солидно писање историје. Лист подсјећа да су у Нирнбергу 1945. судили побједници побијеђенима, да се радило о казни а не помирењу, те је суд имао другачији фокус од Хашког трибунала.

Хаг је, како наглашава дневник, желио нешто друго и више од Нирнбершког суда, а идеја је, како се испоставило била погрешна, а то је да се неће делити "победничка правда", већ ће суђења стварати правну основу за помирење међу бившим непријатељима. 

- Без правде, нема помирења -  основна је идеја Хашког тибунала, подсјећа дневник додајући да, иако у основи другачији, Нирнбершки суд и Хаг показују неке сличности.

NZZ подвлачи да се и у Хагу понекад примењује "победничка правда", покрепљујући ову тврђу признањем бивше главне тужитељке Карле дел Понте у мемоарима како је из прагматичних разлога одустала од истраживања НАТО бомбардовања бивше Југославије. 

Истовремено лист оцјењује да се генерално и за Хаг може рећи "то су прави процеси правим злочинцима". 

Такође, што је заједничко је покушај да се кроз ова два суда дјелује педагошки на народ. 

Двије деценије од почетка рада Хашког трибунала су ровови између народа на простору бивше Југославије само продубљени, а суд никога није помирио.
Хашки трибунал, како истиче NZZ, није допринио промјени схватању ратова у погођеним земљама. 

- Трибунал све странке сматрају политичким судом западне међуанродне заједнице. У Србији пресуде доказују грађанима антисрпски став суда. За несрбе пресуде доказују кривицу за рат Срба или још горе геноцидни карактер тог народа. А када се ослободи један Србин онда у Србији то буде приказано као доказ да су и све претходне пресуде Србима биле неосноване. За Хрвате или Косоваре то подвлачи политички карактер суда, његове улоге уједначавања и балансирања, а не да дијели правду. Кратко речено на основним националним интерпретацијама Трибунал није променио ништа - констатује дневник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.