Серж Брамерц, главни тужилац Хашког трибунала, за Глас Српске: Још 5.000 осумњичених за ратне злочине у БиХ

Истовремено, истина је да многи злочини још нису процесуирани и да је Трибунал могао урадити више. Само у БиХ још има 5.000 осумњичених за које треба спровести истраге, каже за "Глас Српске" главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц.

* ГЛАС: На конференцији о насљеђу Хашког трибунала чуле су се оцјене судија, тужилаца и адвоката да је Трибунал чинио многе грешке. Да ли је Хашки трибунал одговорио задатку због којег је формиран?

БРАМЕРЦ: Трибунал је постигао вјеродостојне резултате. Подигли смо 161 оптужницу, укључујући оптужнице против неких од највише рангираних званичника који су осмислили и спровели кампање злочина над цивилима. Трибунал је први међународни суд послије Нирнберга и дао је велики допринос афирмисању међународног права. Без рада Трибунала би мали број, а можда не би ниједан ратни злочин био истражен и нико од високорангираних званичника не би био позван на одговорност за злочине које су починили. На чињеницу да је донекле остварена правда за страшне злочине почињене током сукоба треба гледати као на важан фактор у процјени рада Трибунала. Истовремено, истина је да многи злочини још нису процесуирани и да је Трибунал могао урадити више. Само у БиХ још има 5.000 осумњичених за које треба спровести истраге. Доста смо научили, али једна од најважнијих лекција мора бити да је без сарадње власти веома тешко утврђивати одговорност починилаца злочина. Узмите за примјер злочине почињене у Челебићима. Иако је то била једна од наших првих истрага, власти РС нису у потпуности сарађивале, што је довело до тога да је Тужилаштво Трибунала могло кривично гонити само ограничени број осумњичених.

* ГЛАС: У више наврата сте посјећивали БиХ и разговарали и са жртвама. Породице српских жртава нарочито нису задовољне радом Тужилаштва и Суда БиХ. Да ли су њихове тврдње оправдане?

БРАМЕРЦ: Једино жртве имају свако право да критикују рад тужилаца и судова. Зато мислим да је важно да разговарамо с организацијама жртава и сваки пут кад дођем у БиХ с њима се састајем. Разумијем незадовољство породица српских жртава. Није спорно да један број злочина тек треба процесуирати и то редовно јавно говорим. Међутим, важно је и да се погледа шта се догађа управо сада. Тужилаштво БиХ је недавно постигло значајан напредак у процесуирању гдје су жртве Срби. У току је велико суђење за злочине почињене у општини Орашје, предмет "Сакиб Махмуљин" за злочине које су починили муџахедини, а предмети који се баве сексуалним деликтима гдје су жртве Српкиње у општинама Орашје, Брод и Дервента процесуирају се пред Судом БиХ. Увијек позивам организације жртава да раде с Тужилаштвом БиХ. Жртве имају право да критикују спорост правосуђа, али правде неће бити ако жртве не сарађују и не пруже доказе Тужилаштву БиХ. Вјерујем да је в.д. главног тужиоца Гордана Тадић показала посвећеност непристрасној правди, а њено тужилаштво је у кратком периоду постигло вјеродостојне резултате. Искрено се надам да ће у наредним мјесецима бити вијести о даљим истрагама и кривичним гоњењима за злочине гдје су жртве Срби и гдје су жртве припадници свих других националности.

* ГЛАС: Судија Џоана Корнер је на Ваш захтјев радила анализу рада Суда и Тужилаштва БиХ и уочила цјепкање предмета без потребе, застоје у раду на најзначајнијим предметима и друге неправилности. Како то коментаришете и шта треба да буде учињено?

БРАМЕРЦ: ОЕБС је тражио од судије Корнер да анализира проблеме који ометају рад Тужилаштва БиХ, укључујући и проблеме које помињете. Она је била виши заступник Тужилаштва у Трибуналу и има велико искуство у процесуирању сложених предмета ратних злочина, тако да је била одличан избор за овај задатак. Гордана Тадић прихватила је препоруке из извјештаја Џоане Корнер и ради на њиховом спровођењу. Већ смо видјели позитивне резултате. На примјер, један од проблема било је то што су сложене оптужнице биле расцјепкане у неколико мањих. Међутим, видјели смо недавно да Тужилаштво БиХ подиже сложене оптужнице с више осумњичених у једном предмету. Такође, сада има више оптужница које се потврђују без потребе за измјенама. На ово стварно треба гледати као на позитиван развој ситуације. Проблеми су идентификовани и сада се рјешавају. Зато је моја порука жртвама да раде с Тужилаштвом БиХ. Ако их нешто забрињава, треба да се састану с Тужилаштвом БиХ и изнесу мишљење. То је начин како рјешавати проблеме и постићи више правде.

* ГЛАС: У БиХ је рађена Стратегија за процесуирање предмета ратних злочина и сада се прави нова јер су сви рокови пробијени. Како коментаришете ту чињеницу и податак да најсложенији предмети још чекају на процесуирање?

БРАМЕРЦ: Желио бих нагласити три ствари. Прво, није спорно да Тужилаштво БиХ није испунило легитимна очекивања за свој рад. Изгубљено је више година због погрешног руковођења и занемаривања националне стратегије за ратне злочине, али однедавно су трендови позитивни и надам се да је Тужилаштво БиХ сада на правом путу да постигне циљеве који ће бити постављени у ревидираној стратегији. Друго, нема сумње да су први рокови одређени стратегијом били преамбициозни. Нажалост, мислим да је јавност о томе добила крива очекивања. Тешко је замислити да су сви сложени предмети могли бити завршени до краја 2017. године. Треће, за недовољне резултате у правди за ратне злочине нису само одговорни Тужилаштво и Суд БиХ. Власти на државном нивоу, у РС и у ФБиХ такође имају велику одговорност. За мене је једна од највећих препрека што нема више правде за више жртава стални политички напад на правосуђе и уплитање у његов рад. Кад политичари и јавни званичници политизирају правду, стварни губитници су жртве свих националности.

Караџић и Младић

* ГЛАС: Када се може очекивати да процеси који се воде против Радована Караџића и Ратка Младића буду окончани и да ли се може десити да у једном дијелу буду пребачени правосуђу у БиХ или Србији?

БРАМЕРЦ: Оба предмета ће бити окончана у Хагу. Жалбени поступак за Караџића, који је осуђен на 40 година затвора за геноцид, злочине против човјечности и ратне злочине, тренутно је у току пред Механизмом за међународне кривичне судове. Сљедећи корак у том процесу је жалбени претрес на којем ће стране у поступку усмено изнијети своје аргументе. Када ће то бити, зависи од Жалбеног вијећа, али очекујем да ће се то догодити током 2018. године. У предмету "Ратко Младић" биће изречена посљедња првостепена пресуда коју ће донијети Трибунал и она се очекује у новембру. Након тога ће се Трибунал коначно затворити у децембру, након 24 године постојања. То ће бити крај једног поглавља, али рад на правди за ратне злочине ће се наставити. Будући да је званична политика Србије негирање сребреничког геноцида, нема шансе да ти предмети буду послати у Србију. Права питања су и да ли у овом тренутку у Србији постоји независно и непристрасно процесуирање ратних злочина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.