Неђо Трнинић, министар саобраћаја и веза Републике Српске:Бироа спасено 263 жељезничара

Маријана Миљић
Неђо Трнинић, министар саобраћаја и веза Републике Српске:Бироа спасено 263 жељезничара

Усвајањем измјена Закона о "Жељезницама РС" (ЖРС) до краја године трајно ће бити ријешен статус 263 радника овог предузећа, односно они ће бити пензионисани и неће завршити на улици или бироу, каже министар саобраћаја и веза РС Неђо Трнинић.

Додаје да ће 7. децембра на борду директора Свјетске банке бити ријечи и о реструктурирању овог предузећа и одобравању кредита од 51,30 милиона евра за измирење обавеза према радницима ЖРС.

- Процес реструктурирања ЖРС биће завршен до краја 2021. године. Очекујемо да од тада имамо самоодрживе, конкурентне, модернизоване и ефикасне "Жељезнице". То је наш једини циљ - навео је Трнинић.

* ГЛАС: Шта доносе измјене Закона о ЖРС, које је Влада РС усвојила на посљедњој сједници?

ТРНИНИЋ: У склопу организационог реструктурирања ЖРС неопходно је извршити организацију у смислу радне снаге, јер је утврђено да ово предузеће има вишак запослених. Због тога смо тражили модел како најбезболније ријешити то  питање. Анализирајући све, дошли смо до закључка да је најбоље ићи у измјене Закона о ЖРС, који ће омогућити да радници који испуњавају услове за пензију, односно имају 40 година стажа и 57 година и четири мјесеца живота иду у пензију. На тај начин у овој години биће пензионисана 263 радника. Поред овога, у скупштинску процедуру по хитном поступку иде и закон о привредним друштвима, која ће омогућити финансијско и власничко реструктурирање.

* ГЛАС: Да ли би ти радници добили отказ да нису усвојене измјене?

ТРНИНИЋ: Циљ је збрињавање тих људи. Дакле, они иду у пензију, а не на улицу или биро. Они су и према и садашњем законском рјешењу могли да иду у пензију, али и да бирају да остану радити. На овај начин они ће отићи из ЖРС и тиме омогућити да у преосталим фазама сређивања стања у овом предузећу буде мање оних који ће бити проглашени технолошким вишком. Да их не пензионишемо, ако би били проглашени технолошким вишком, добили би отказе уз стимулативне отпремнине. Након тога морали би на биро, а овако трајно рјешавамо њихов статус. Након завршетка овог процеса, понудићемо стимулативне отпремнине и онима који желе добровољно да оду. Након тога, у ЖРС ће бити потребе и за радницима одређених профила због чега ћемо поједине преквалификовати.

* ГЛАС: У измјенама Закона о ЖРС наведено је и да ће за његово спровођење бити потребно обезбиједити новац. О којем износу и новцу је ријеч и за шта ће он бити утрошен?

ТРНИНИЋ: Сређивање стања у ЖРС радимо у сарадњи са Свјетском банком и то у дијелу који се односи на организационо реструктурирање. То подразумијева да нам је потребан новац за измирење дуговања за порезе и доприносе и остала потраживања по основу примања и тужби радника. Са Свјетском банком усагласили смо све о том питању и очекујемо да ова финансијска институција на засједању 7. децембра донесе одлуку о одобравању кредита од 51,30 милиона евра. Тај новац биће утрошен за рашчишћавање обавеза према запосленима у ЖРС.

* ГЛАС: До када можемо очекивати да буде завршен процес реструктурирања ЖРС и да ово предузеће стане на ноге?

ТРНИНИЋ: Ми очекујемо да све те процедуре буду окончане до краја 2021. године. Све оно што смо планирали до тада би требало да буде реализовано. Надам се да ћемо тада имати ЖРС реструктуриране и да од тог момента ово предузеће моћи бити самоодрживо, конкурентно, модернизовано и ефикасно. То је наш једини циљ.

* ГЛАС: Појавила се информација да је Групација послодаваца жељезничара спремна да преузме вишак радника у ЖРС, али да они то одбијају. О чему је ријеч?

ТРНИНИЋ: Та информација појавила се из Уније удружења послодаваца РС и то је од њих веома некоректно. Јесте било понуда, али за преузимање три, четири машиновође, а они су потребни предузећу. Преузимањем вишка радника од стране појединих предузећа отворила би се могућност да лакше поднесемо сав овај процес који слиједи. Ако се појави таква иницијатива, ми ћемо је подржати.

* ГЛАС: У БиХ је већ неколико мјесеци актуелна тема у вези с градњом руте аутопута од Београда до Сарајева. Да ли ће РС мијењати свој став о том питању?

ТРНИНИЋ: РС о том питању неће промијенити свој став. Правци о којима ми причамо дефинисани су Просторним планом и Стратегијом транспорта РС, која је уједно и Оквирна стратегија транспорта БиХ. Са министром комуникација и транспорта БиХ Исмиром Јуском разговарао сам у понедјељак и договорили смо да саставимо стручну комисију у којој ће бити представници ентитета да још једном размотре све могућности и дају евентуално стручно мишљење. РС је у сваком случају дала коначно рјешење. Ако се на крају и не договоримо у вези са рутом овога пута, свако нека гура свој пројекат и они ће доћи на реализацију кад-тад.

Без измјена акциза нема петље

* ГЛАС: Колико неусвајање измјена Закона о акцизама може да угрози изградњу прве фазе коридора 5Ц кроз РС, односно петље од Јоховца до Руданке?

ТРНИНИЋ: Без испуњавања тог услова дефинитивно нема ни градње петље, односно ни кредита од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) ни гранта који је одобрен потписивањем споразума о Транспортној заједници југоисточне Европе од стране БиХ. Још се надамо да ће доћи до усвајања закона о акцизама. Ништа од наших договора са ЕБРД-ом не може да ступи на снагу док у Парламенту БиХ не буду усвојене измјене Закона о акцизама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана