Делегати за два часа размотрили чак 116 тачака дневног реда

Марио Караматић из ХСС-а је истакао да би било добро да су увијек тако ефикасни и да рјешавају проблеме, али да се овдје ради о замору материјала.

- Колеге желе што прије кући. Било је тачака о којима је требало да расправљамо цијели дан као што је финансијска ревизија институција БиХ на којој смо се задржали десетак минута - истакао је Караматић.

Посебно се осврнуо на извјештај ревизора о начину управљања имовином и трошковима смјештаја у дипломатско-конзуларним представништвима БиХ.

- Ту је стање катастрофално. Не зна се ко пије, а ко плаћа. Тачније, зна се да то плаћају сви који живе у БиХ. Интересантно је да не знају шта да раде са зградом у центру Лондона и како је продати, а за ту цијену би могли купити пет других зграда - рекао је Караматић.

Зденка Џамбас из ХДЗ-а БиХ рекла је да БиХ нема ни закона о спољним пословима и да је на сједници требало да разговарају о ономе што се у Министарству иностраних послова БиХ дешавало од 2004. до 2016. године.

- Интересантно је да БиХ има у свом власништву зграду Амбасаде у Мадриду о којој нико не води рачуна. Та зграда пропада, а ми плаћамо нашим људима у Амбасади у Мадриду посебан простор. У згради Амбасаде БиХ у центру Лондона је пет људи, а то је зграда од 1.400 квадратних метара - казала је Џамбасова.

Замјеник главног ревизора БиХ Јасмин Пилица подсјетио је да је десет институција БиХ лани добило мишљење с резервом и скретањем пажње, њих 40 позитивно мишљење са скретањем пажње, док су свега 23 институције добиле чисто позитивно мишљење.

- Анализирани су и трошкови у дипломатско-конзуларним представништвима и уочено је да Савјет министара није адекватно приступио у управљању трошковима - рекао је Пилица.

Делегати нису примили к знању извјештај Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ за 2016. годину. Замјеник предсједавајућег Дома народа Бариша Чолак из ХДЗ-а БиХ рекао је да је ВСТС најодговорније тијело које је формирано да успостави непристрасно правосуђе.

- Треба направити много тога да правосуђе буде одговорно - рекао је Чолак.

Делегати су расправљали и о различитим верзијама измијењеног Закона о акцизама које су усвојене у Парламенту БиХ. Предсједавајући Дома народа Огњен Тадић рекао је да има обавезу да их, иако су различите, упути заједно са предсједавајућом Представничког дома Борјаном Кришто на објаву у "Службени лист БиХ".

- Без обзира на то што то може звучати апсурдно, морам рећи да то радим са дозом задовољства, имајући у виду да се тиме стварају претпоставке да мој колега Младен Босић из СДС-а поднесе апелацију Уставном суду БиХ за коју сматрам да ће додатно бити ојачана - рекао је Тадић.

Замјеник предсједавајућег Дома народа Сафет Софтић из СДА казао је да се нису упуштали у истрагу о томе ко је направио грешку, али да је онај ко зна поступак свјестан да је основна грешка када је у питању верзија на српском језику направљена у секретаријату Савјета министара, гдје је била обавеза лекторисања.

- И унутар два парламентарна дома постоји обавеза лектора да провјере ове законе - казао је Софтић.

Чолак је рекао да се ово не може толерисати и да неко мора одговарати.

- Не мислим да је до овог пропуста дошло случајно. Закон би могао поново ићи у процедуре - сматра Чолак.

Музика

Марио Караматић упозорио је да нико не контролише Асоцијацију композитора-музичких стваралаца (АМУС).

- То је невладина организација коју води Един Дервишхалидовић (Дино Мерлин), а замјеник му је Хајрудин Хари Варешановић. Долазим из западне Херцеговине и никада у кафићу нисам чуо њихове пјесме, а сви кафићи морају плаћати накнаду том АМУС-у. Тешко ми је замислити да се и у Прњавору послије поноћи емитује "Да те није Алија" и да се због тога АМУС-у мора платити - рекао је Караматић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.