8 заблуда о грчкој кризи

Даља сарадња европских кредитора и државе Грчке зависиће од воље народа, који ће сутра донијети коначну одлуку. Ипак, подједнако као и резултат референдума биће питање: шта послије? Различита нагађања и мишљења стручњака и лаика свакодневно се гомилају. Грчка криза додатно је отежана различитим заблудама које владају, а везани су за резултат референдума у недјељу.

1. Излазак из еврозоне је неизбjежан

Пропуштањем уплате рате дуга на рачун ММФ, Грчка је исисала једну нову, за неке позитивну, а за неке негативну страницу историје. након тога, спекулације о напуштању/избацивању из еврозоне постају све гласније. Ипак, колико год је епилог референдума могућ у неколико потпуно различитих варијанти, "Greexit" је све само не сигурна ствар.  Чак је и Мариј Драги, предсjедник ЕЦБ изјавио да "неплаћање дијела дуга не значи да ће Грчка бити избачена из еврозоне". Дакле, сценарио грчке кризе још увијек нема свој крај.

2. Грчка је једини кривац за дужничку кризу

У ово може да повјерује само неко ко апсолутно нема никаквих додирних тачака са системом кредитирања. Ма, са економијом уопште. Грци сносе велики дио одговорности, јер, будимо искрени: вишедеценијско узимање новца, без јасне стратегије како ће исти вратити, се уџбенички пример неодговорности. Међутим, Тројка у саставу ММФ, ЕЦБ и ЕК, као зајмодавац свјесно је упумпавала абнормане количине новца у грчку економију. Као земља која је деценијама била под диктатуром војне хунте, Грчка ни у лудилу тај новац не би одбила. Да не спомињемо што је огроман проценат новца од кредита био распоређиван махом по страним (највише њемачким) банкама, које су тај новац одавно и вишеструко наплатиле. Али, на папиру поред имена Грчке и даље стоји 320 милијарди евра дуга. Дакле, кривицу сносе и једни и други: Грци, који су могли да кажу: "не, нећемо толике паре јер не знамо како ћемо их вратити", и кредитори који су своју "великодушност" могли да распореде на знатно већи број далеко угроженијих земаља у којима хиљаде људи свакодневно умире од глади.

3. Грчка се сигурно враћа на драхму

Евроскептицизам буја, и то је чињеница. Услијед те бунтовничке атмосфере, често се повратак драхме као валуте спомињао као већ "готова ствар". Ипак, поновно усвајање драхме је све само не сигуран. Иако на први поглед то дјелује као логичан корак, није. Да у Европи не влада јединствена валута, то би било могуће. Овако, с обзиром да Грци немају ама баш никакву контролу монетарне политике Старог континента, повратак на драхму водио би у хиперинфлацију, вртоглаво варирање цијена са безброј нула које је су становници Србије, нажалост, добро упамтили. Дакле, закључак је да би напуштање еврозоне у некој варијанти могло да помогне у оживљавању клинички мртве грчке економије, али да стандардна процедура девалвације сопствене валуте у овом специфичном случају није излаз из проблема.

4. Еврозона ће доживјети непоправљиву штету уколико Грчка изађе

Тијесно повезане на неколико начина, државе еврозоне на челу са Њемачком свакако ће доживјети озбиљан ударац и лични пораз уколико Грчка изађе из система евра, али далеко од тога да ће се због тога еврозона распасти. Сигурно је да би се зајмодавци опростили од новца који су деценијама раније тако усхићено упумпавали у Грчку, али није баш да су земље еврозоне сиротани који немају за хљеб. Највећи ризик и штету еврозона би доживјела уколико би Грчка након изласка из  исте стабилизовала и стала на ноге. То би могло да подстакне и друге дужнике (споменућемо само Италију, Шпанију и Португал као најзадуженије) да размотре сличан сценарио. Али, те претпоставке су на "дугачком штапу".

5. љетовање у Грчкој више није могуће

Финансијски колапс, празни рафови, несташица хране, лијекова и осталих основних потрепштина само су дио једне, помало напумпане слике која се форсирала највише у Великој Британији, као земљи из које у Грчкој љетује највећи број туриста. Ситуација није сјајна, далеко је од такве, али није ни толико црна. Прва ствар, 60 евра дневно са банкомата не важи за кредитне картице странаца. дакле, ниједан туриста неће остати без пара и самим тим могућности да купи воду и храну. Хотели и приватни смјештаји на грчким острвима су скоро попуњени, а нове туре туриста долазе и одлазе. Живот није стао, море и сиртаки су и даље ту.  

6. Референдум је најпаметније ријешење

Око ове ставке постоји зачкољица и потенцијална опасност од погрешног схватања због чега је окарактерисана као заблуда. Референдум као такав представља непобитно најдемократскији начин одлучивања. Ипак, конкретно грчки референдум није баш "обичан". Прво, да би неко комплетно разумио шта све обухватају опције "ДА" и "НЕ", потребно је озбиљно, чак факултетско знање из економије. С обзиром да је већина Грка све само не скуп економски стручњака, епилог референдума зависиће од људи који не разумију баш најбољу тему о којој гласају, што их оставља рањивим на политички утицај, како премијера Алексиса Ципраса, тако и његових противника и европских кредитора. Народ је збуњен и у паници, и само жели прекид агоније. Међутим, нема тачну представу шта који одговор доноси, а шта односи.

7. Грчка се може опоравити без реформи

Не може. Изашли или остали у еврозони, Грци морају да схвате да је досадашњем начину живота и политици дошао крај. Замислимо за тренутак да дуг нестане. Преоптерећени јавни сектор, огромне пензије и плате би грчку економију веома брзо поново повукли на дно, у нови дужнички муљ. Једноставно, толико велики приходи Грка узроковани су страним новцем, а не неком бриљантном економском политиком. Реформе су неопходне. Најбоље би било да их Грци сами спроведу, с обзиром да су оне које предлажу кредитори у сукобу са здравим разумом.

8. Горе од овога не може

Нажалост, могу. Чак је и већа могућност да се, без обзира на резултат референдума, ствари драстично погоршају прије него што Грчка угледа свијетлост на крају тунела. Пут опоравка, са или без еврозоне, пут опоравка је изузетно дугачак и посут трњем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.