Blagoje Baković - Pesničko viteštvo može biti zlatno

Aleksandra Madžar
Blagoje Baković - Pesničko viteštvo može biti zlatno
Blagoje Baković - Pesničko viteštvo može biti zlatno

Beograd - Na nekome je da peva, a na nekome da ne sluša pesmu, dok se ne nasluša oluje. Na zimi je da bude zima. A na proleću da bude proleće. To nije hrabrost. To je uloga. Tako i pesnik ima svoju ulogu.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" pjesnik Blagoje Baković, koji je za knjigu "Čehovljev kofer" dobio diplomu "Zlatni vitez" u kategorijama proze, poezije i beletristike na istoimenom festivalu u Moskvi. 

Pjesnik kaže da je za njega najveća nagrada činjenica da može da uđe u potpuno hermetički zatvorenu prostoriju i da pri tom "ništa" ne unese, a da iznese pjesmu.

- To je ta činjenica, da nosiš i donosiš reč. Da pomoću nje, po meri svoga dara, budiš nešto što je dublje od nje same, te magnete jezika, tu plazmu koja uzima otiske božanskih stanja sveta - kazao je Baković, koji je ranije dobio nagradu "Anton Pavlovič Čehov" od Saveza pisaca Rusije. 

Opisujući trenutak u kojem književnik biva nagrađen za svoje stvaralaštvo, Baković kaže da je divan osjećaj kada pisca neko nagradi za njegov rad.

- To je osećanje, ponekad, tog viteštva. A žiri, eto dođe da te potpali da poveruješ da to viteštvo može biti čak i zlatno. A u Rusiji me, povodom iste knjige "Čehovljev kofer", u to uveravaju, po drugi put ove godine, jer su mi za nju u januaru dali nagradu "Vladimir Majakovski" - kazao je Baković.

Zahvaljujući nagradi "Anton Pavlovič Čehov", koju je dobio za knjigu izabranih pjesama objavljenoj u Rusiji, bio je privilegovan da posjeti muzej ovog pisca.

- Bio sam u situaciji da u svojoj desnoj ruci, nekoliko trenutaka, držim Čehovljev kofer, ne sluteći da će se po njemu nazvati i da će nastati knjiga koja će mi, eto, doneti nagrade "Vladimir Majakovski" i "Zlatni vitez" - prisjetio se Baković.

Inspiracija za knjigu "Čehovljev kofer", kako kaže, bili su mu  boravci u Rusiji, u zavičajima i rodnim i radnim kućama Jesenjina, Puškina, Tolstoja, u najvećim svetilištima Rusije.

- To su propevale slike sa susreta i druženja i duh i dah tih besmrtnih trenutaka kod Valerija Latinjina, Andreja Bazilevskog, Miroljuba Svrkote. I propevali sumatraizam predela i detalja, života i literature, sna o Rusiji i jave u snu o njoj - ispričao je Baković o nastanku knjige.

Pjesnik koji je objavio četrdeset četiri knjige dao je svoje mišljenje o stvaranju stihova u 21. vijeku, navodeći da to ne smatra hrabrošću.

- Nije to hrabrost. To je vera. Vera cveta da miriše i da se plavi i na paklenom đubrištu, kao i na Tibetu - rekao je Baković.

Pero pjesnika ne miruje ni poslije nagrada u Moskvi.

- Pisanje nije samo čin zapisivanja samog. U tom procesu ima neke tajne koju, i kada bih mogao, nekako ne bih objašnjavao, niti je to moguće objasniti. Sve je to u rukama jednog i jedinog Stvaraoca. Kako se pesme projave, tako ih i zapisujem - ističe Baković.

Pjesme doživljava kao žive, jer ih, kako kaže, gotovo vidi i čuje, ali ne usuđuje se da ih sve zapisuje.

- One su kao neke nevidljive ljubavi, sa kojima živiš i koje te vole, ali ka kojima ti se ruke ne pružaju. Od tih novozapisanih ima možda knjiga, možda i dve. Ali i to kad će se pojaviti, isto postoji nešto, neko mesto i vreme, u samom biću, gde će i kada to da se odluči - smatra Baković.

Srpski pisci na ruskom jeziku

- To što sam počasni član Saveza pisaca Rusije ne daje mi za pravo da dajem ocenu o velikoj književnosti koju dovoljno ne poznajem. Ono što bih izdvojio je velika fascinacija delom, tačnije podvigom pesnika i prevodioca Andreja Bazilevskog. On je napravio trotomnu antologiju srpske poezije na ruskom  jeziku, koja počinje Lazom Kostićem, a završava se pesnicima moje generacije. Tu je 75 pesnika, u stvari 75 knjiga pesama. Takav primer ne postoji u svetskim okvirima - kaže Blagoje Baković.

 

© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana