Režiser Milica Kralj za Glas Srpske: Nušić nas je opisao ljepšim nego što jesmo
Nušić je večita inspiracija, pa on je naš klasik. On je ušao u našu narav, samo nas je opisao mnogo lepšim nego što stvarno jesmo. I mnogo duhovitijim.
Rekla je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" režiser Milica Kralj, koja je dobila "Nušićevu nagradu" za revitalizaciju klasike na scenama u zemlji i inostranstvu.
Sa Milicom smo razgovarali o nagradi, Nušiću kao svevremenom piscu, ali i novim, zanimljivim pozorišnim projektima koje ona radi. Ovaj put, kaže, obradovaće najmlađu pozorišnu publiku.
* GLAS: Našli ste se u društvu eminentnih kulturnih stvaralaca, kao što ste i sami. Koliki značaj ova nagrada ima za Vas i sa kakvom emocijom ste je primili?
KRALj: Moji profesori su govorili da bi valjalo da se spremimo na činjenicu da je trajanje u pozorištu maratonska trka, a ne trka na sto metara. Ne samo što sam prihvatila to, nego u to i verujem. E, sad, problem je što su se vremena donekle promenila, pa je sad važnija trka na sto metara, jer se posle sto metara postaje važan, popularan, značajan... Takoreći, moj put je možda za današnje prilike "nepametan", ali je moj jer sam tako odabrala. Zato mi ova nagrada znači kao vazduh u plućima da nastavim svojim putem.
* GLAS: Interesantno je da ste prije 10 godina dobili "Nušića" za "Gospođu ministarku", koju ste radili u Narodnom pozorištu RS. Možete li "premotati film" i sjetiti se šta se sve to značajno Vama desilo, kao umjetniku, u protekloj deceniji?
KRALj: "Nušić" je bio prva u nizu nagrada za "Gospođu ministarku". Tako da nam je doneo prilično radosti. Najveća je nagrada, ipak, što za ovu predstavu publika i danas traži kartu više. "Ministarka" je bila i prva prilika da radim veliku ansambl predstavu. I velika odluka da od nje ne pravim rediteljski eksperiment, jer je to prečica. I prvi susret sa banjalučkim pozorištem koje volim. Narodno pozorište RS u velikoj meri održava statiku ovog Nušićevog kipa na kojem piše moje ime. Značajno za prethodnih deset godina je to što sam još "u vinklu", štono se kaže, još čista srca gledam teatar i kolege, a nekako i opstajem u svom maratonu. Značajno je i to što sve teže nalazim radost, pa često razmišljam o nekom begu. Značajna je i praznina koja zjapi, jer smo u tih deset godina izgubili mnoge velike umetnike i ljude, te svedočimo samom kraju jedne zlatne epohe iz pozorišne istorije. Značajno je i to što ne znamo kako će početi sledeće poglavlje, jer nam rade o glavi i nikome nismo važni, jer su prostota i agresija isplativije od čarobnog zbivanja na nekim daskama koje su "skupe".
* GLAS: Koliko je, po Vašem mišljenju, Nušić svevremen pisac i da li se slažete da nas bolje poznaje u 21. vijeku nego mi sami?
KRALj: Ne bismo mi danas znali za njega da nije svevremen. Kolumne koje je pisao pre stotinu godina u "Politici" su toliko aktuelne da čoveku može i muka da pripadne. Jer čovek može da pomisli da ovo što se njemu danas događa nije ništa novo, a da je drugačije samo utoliko što je crnje nego onomad. Nušić je za današnje vreme možda pomalo blag i bezazlen, jer je o likovima i događajima pisao sa simpatijom, sa ljubavlju. A ljubav je ono što je danas deficitarno.
* GLAS: Šta trenutno okupira Vašu umjetničku pažnju? Na kakvim interesantnim projektima radite?
KRALj: Upravo počinjem da radim predstavu u Malom pozorištu "Duško Radović" u Beogradu po originalnom tekstu Mile Mašović, koji je napisan po motivima Andersenovog "Carevog novog odela". Posle dužeg vremena vraćam se pozorištu za decu i zbog toga se neobično radujem. Jer u pozorištu za decu uvek se nahranite lepotom i čistotom. Uostalom, još samo deca smeju da kažu da je car go. Ponekad pomislim da je pozorište za decu danas potrebnije nama starijima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
