Mihailo Miša Janketić, o glumi i priznanjima za Glas Srpske:Nagrade su najkaloričnija hrana za ljudsku sujetu

Rekao je ovo za "Glas Srpske" Mihailo Miša Janketić, doajen srpskog glumišta, kome će statueta "Joakim Vujić" biti dodijeljena 15. februara za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umjetnosti u Srbiji. Priznanje mu je dodijelio Knjaževsko-srpski teatar iz Kragujevca.

- Do sada sam dobio mnogo priznanja, ali ovo je zaista veliko. Naravno, ovakve nagrade stižu na kraju karijere, jer su tada i zaslužene. Ne može mlad čovek da ima nagradu za životno delo. Ovo je potvrda za rad. Lepo je da čovek nije zaboravljen i da ljudi vrednuju to što si uradio u životu. To je dobar osećaj - kaže Janketić.

Svojim kreacijama obogatio je pozorišnu, filmsku i TV scenu Srbije i bivše Jugoslavije proteklih decenija.

Igrajući podjednako uspješno u najraznovrsnijem repertoaru i u najrazličitijm žanrovima, na pozorišnoj sceni, TV ekranu, radiju, filmu postao je laureat najvažnijih priznanja. Od Sterijinih nagrada i "Zlatnih ćurana" do "Dobričinog prstena" i "Pavla Vuisića" za životno djelo.

- Male su nijanse i razlike između rada na filmu, televiziji i pozorištu. Nekada se treba malo smiriti, a nekada pojačati u izrazu, ali sve to dolazi iz jednog izvora. Snalazio sam se u svim medijima što se toga tiče, jer sam pre svega imao dobru školu, a bio sam izgleda i nadaren pa se to nekako složilo - priča Janketić napominjući da mu nikada nije bilo teško da "uskače" iz uloge u ulogu.

Ima i zanimljivo objašnjenje zašto je odigrao veliki broj raznovrsnih likova.

- A bio sam upotrebljiv, kako se kaže ni visok ni nizak, ni debeo ni mršav, ni plav ni crn, ni lep ni ružan, onako kakav god mi kostim daju meni pristaje. Tako sam za ovih skoro 60 godina na sceni i na ekranu igrao bez prestanka - kaže Janketić primjećujući da u svojoj karijeri ima više nagrada nego godina staža.

Od četvoro djece koje ima, dvoje, kćerka Milica i sin Marko, krenuli su njegovim stopama.

- Drago mi je što su moja deca uspešna u svom poslu u ovom vrlo neizvesnom glumačkom bitisanju. Ipak, nisam bio baš mnogo kada su odlučila da se bave glumom, jer znam šta ih čeka. Međutim, uvek sam mislio bolje da rade ono što vole i u čemu uživaju nego da rade nešto što ne vole - ističe Janketić koji je godinama radio kao profesor glume u Novom Sadu.

Izveo je nekoliko klasa glumaca, a svima je, kaže, isto govorio.

- Uvek sam svoje studente savetovao: "Morate se truditi da budete što bolji da biste radili posao koji volite. A ako vam se to ne dogodi, onda morate sebe prisiliti da zavolite posao koji radite i od koga živite. Takav je život" - prisjeća se Janketić.

U lijepim sjećanjima čuva i Banjaluku, gdje je boravio i u mladosti, ali i prije desetak godina, kada je igrao u predstavi Narodnog pozorišta Republike Srpske, "Je li bilo kneževe večeri".

- U Banjaluci sam se pre više decenija družio sa Ademom Ćejvanom. To su bili lepi dani. Ovaj grad mi se uvek sviđao zbog prelepog zelenila i reke. Dolazio sam i za vreme rata devedesetih u Banjaluku, kada nije bilo struje ni u hotelu gde smo odsedali. Pod svetlošću sveće smo radili predstave. Onda sam dobio zahvalnicu što sam dolazio u ovaj grad kad je bilo najteže, što me takođe obradovalo - završava priču Janketić, koji ima pet aktivnih predstava u pozorištima u Beogradu.

Uloge

Mihailo Miša Janketić diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju 1962. godine. U karijeri je ostvario uloge u više desetina filmova i TV serija, a takođe je brojne uloge ostvario u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čiji je stalni član od 1960. godine.

Veliku popularnost kod televizijske publike donijele su mu uloge u TV serijama "Sivi dom", "Bolji život", "Srećni ljudi", a u seriji "Porodično blago" igrao je glavnu mušku ulogu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.