Mihajlo Jovanović nastupio na drugom Festivalu monodrame mladog glumca: Simbioza glume i slikarstva

Ovaj komad je Jovanovićev master rad, nastao po motivima istoimenog autobiografskog teksta Save Šumanovića, koji je prikazao cijeli razvojni put našeg poznatog slikara, od najranijih dana u Šidu, pa sve do boravka u Parizu i ponovnog povratka u rodni kraj. Mihajlo Jovanović je sjajnom izvedbom dočarao lik i različite faze života Save Šumanovića. Razgovarali smo s njim o radu na stvaranju lika, inspiraciji i učešću na ovom festivalu.

GLAS: Zašto baš Sava Šumanović?

JOVANOVIĆ: Za moj master zadatak želeo sam da uradim nešto što ima veze sa scenskim pokretom, konkretno sa jednim zadatkom gde smo vizuelne impulse pretvarali u pokret. Želeo sam da nađem život nekog slikara, jer mi je to bilo logično. Prvo sam hteo Dalija, Van Goga, ali nikako nisam mogao ni sa jednim od njih dvojice da se potpuno saživim, a onda sam slučajno naleteo na nekakva pisma Save Šumanovića, počeo sam malo dublje da istražujem njegov život i rad i onda sam shvatio da je to moj najprirodniji put za razvitak predstave.

GLAS: Šta Vam je bilo najzahtjevnije prilikom spremanja uloge?

JOVANOVIĆ: Dosta stvari je bilo teško, ali samim tim što je teško, dosta je i inspirativno. Tera te više da guraš sebe, da vidiš gde su ti granice. Bilo je teško naći taj tekst, istraživati njegov život, a posle mi je bilo teško ići sam na probe, naterati se, jer si prepušten sam sebi, nemaš reditelja. Ceo taj proces mi je mnogo značio i znači mi i dan-danas, i dan-danas volim da igram ovu predstavu.

GLAS: Koje uloge su bile najbolje, a koje biste voljeli da možete igrati?

JOVANOVIĆ: Ova uloga je različita od svega što sam radio, prvenstveno što je monodrama, a onda zato što nisam radio neko psihološko pozorište i psihološki realizam, nego sam malo drugačije, pa mi je u tom smislu bilo nešto najrazličitije što sam do sada radio. Voleo bih da igram Evgenija Onjegina zato što mislim da bih to sad mogao dobro uraditi, zatim Aljošu Karamazova, a posle Hamleta. Sada radim u pozorištu u Italiji “Buru”, igraću lik Ferdinanda. To je jako inspirativno i dobro je što ću na početku svoje karijere moći da se bavim Šekspirom.

GLAS: Ko je imao najviše uticaja na sam Vaš glumački put?

JOVANOVIĆ: Trudim se da vučem inspiraciju sa svih strana, da bih kao glumac bio što različitiji u svom izrazu, ne samo iz glume već i iz slikarstva i muzike, iz svih stvari koje me okružuju. Trudim se da sve ono što mogu implementiram u taj kanal koji se zove gluma. Od naših glumaca, moj omiljeni glumac je Bora Todorović. Mnogo uživam u humoru Montija Pajtona. Treba u malim stvarima nekako pronaći inspiraciju, a ne juriti za nekim neslućenim visinama. Sve treba korak po korak.

Akcenat na Šumanoviću

- Nadam se da je publika osetila neku iskrenost i ljubav prema onome što je on uradio. Nekako, mi stalno zaboravljamo da gledamo naše, uvek gledamo negde preko, a ne možemo da shvatimo koliko je i kod nas bilo zaista neverovatnih umetnika. Nadam se da će neko poželeti posle ove predstave da ode i da vidi njegove slike. Mislim da je bitno da gledamo u naše dvorište, pa onda tek posle da se divimo nekim drugim ljudima - rekao je Jovanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.