Нема опстанка Срба без очувања језика

Поручено је то у петак са округлог стола "Српски језик и српско писмо данас", који је одржан у Бањалуци у организацији Академије наука и умјетности РС, Српске академије наука и уметности и Одбора за стандардизацију српског језика.

Предсједник АНУРС Рајко Кузмановић истакао је да је питање језика, писма, историје и традиције основно код сваког народа. То је, каже, посебно важно за Србе у БиХ након распада бивше Југославије, када су настале нове земље и политички језици.

- Међу њима је "босански", а требало би да буде бошњачки. Дакле, у много питања се упетљала политика, а има и утицаја странаца. Зато је важно да се језик и писмо поставе на право мјесто - поручио је Кузмановић.

Академик Предраг Пипер истакао је да властити језик треба проучавати, знати, поштовати и вољети без његовог потцјењивања и прецјењивања.

- Треба имати позитиван став према матерњем језику, који обавезује, како би се у насљеђе предао будућим генерацијама. Држава је та која води језичку политику и планирање, иако су и други битни - оцијенио је Пипер.

Професор Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић истакао је да се српски језик у протеклом периоду множио дијељењем, те да би овај научни скуп требало да покаже неколико значајних ствари и за доношење декларације о опстанку српске нације, на којој раде РС и Србија.

- Прво је да су српски језик и ћирилица основни идентитетски критеријуми српског народа. Друго је да је српски језик један и јединствен на територији читавог српског народа. Треће је да се српски језик у пуном обиму и значењу исказује као српски само ако се исписује ћирилицом и да екавица и ијекавица, као српски изговори, буду равноправни - рекао је Ковачевић и додао да је такозвани БХС, заправо, српски језик под три имена.

Редовни члан АНУРС Слободан Реметић је рекао да РС и Србија раде на очувању језика у оквиру доношења декларације о опстанку српске нације да би заштитили ћирилицу и најзад добили један буквар и читанку за све Србе у свијету.

Предсједник Српског народног вијећа и лингвиста Милорад Пуповац истакао је да је због страха и предрасуда ћирилично писмо данас у Хрватској јако мало заступљено. Као примјер је навео Книн, који се још није опоравио од деведесетих година када су инспектори скинули двојезичне табле, које су биле постављене уз саобраћајнице, уз образложење да угрожавају безбједност путника.

- Ћирилично писмо се не користити ни у подручјима која су законом осигурана - казао је Пуповац.

Скупу су присуствовали угледни лингвисти и бројни представници јавног, културног и политичког живота, а разговарано је, између осталог, о језичком патриотизму, ћириличном писму у Хрватској, као и нужности проучавања српског језика.

Танасић

Научни савјетник у Институту за српски језик Срето Танасић рекао је да је језик главни обједињавајући фактор сваког народа који не живи у једној земљи.

- Српски језик је данас на разне начине угрожен, па и запуштен, јер покушавају да преименовањем окрње његову целовитост. То је немогуће, јер је језичка материја неуништива, али не значи да треба да сједимо скрштених руку, већ да се бринемо о статусу српског језика и ћирилице - рекао је Танасић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.