Постанак локалне самоуправе
Свака самоуправа, а нарочито локална, цивилизацијска је тековина, посебно у окупираном и сиромашном друштву. Корени јој сежу дубоко у време турске окупације, о чему говоре и поједини топоними, као што су Кнежина, Милан Кнежина, Кнежица.
Код нас, у пробуђеном националном друштву – и под турском и под аустроугарском окупацијом – локална самоуправа се најпре јавља и развија у Српској православној цркви и њеним организованим и правно утемељеним црквено-школским општинама.
Демократско уређење
Локална самоуправа демократског друштвеног уређења у Босни и Херцеговини је изграђена обрнутим редом у односу на друге. Кренуло се од парламента (у аустроугарском раздобљу), па преко обласне и среске до локалне општинске градске и сеоске самоуправе (у старојугословенском раздобљу).
У доба аустроугарске окупације, за 40 година њене власти организовано је само неколико градских општина. У највећем делу Босне није било сеоских општина јер Аустроугарској није ишло у рачун да народу да општинску самоуправу.
Она је спутавала и рад градских општина, које су, и за мало важнију ствар, морале да траже одобрење политичке власти, док се на селу задовољавала системом кнезова и муктара.
Разуме се да у томе није било ни трага од модерне општинске самоуправе и њених задатака. Од Аустрије, која је у нашим крајевима била обичан завојевач, то се није могло ни очекивати, јер је општинска самоуправа израз и плод борбе за демократско државно уређење.
Југословенска држава
Ни народна југословенска држава није успела у првих десет година ништа да учини за општинску самоуправу у покрајинама ослобођеним од Аустроугарске. У градским општинама је просто наименовала комесаријате, а на селу задржала кнезове и муктаре с истим функцијама као и под Аустријом.
Кроз то десетогодишње време мењали су се многи режими у држави и како је који почео да управља земљом, обећавао је да ће и у Босни и у Херцеговини провести општинске изборе. Међутим, од тога није било ништа. Партијско-политички интереси увек су надвладавали народне.
Парламентарни избори су обављени већ неколико пута и организоване су обласне самоуправе, док општинских избора у слободној народној држави није било до 28. октобра 1928. године, иако је државни устав, донет седам година пре, изричито налагао да се у свим крајевима земље одмах у живот имају увести општинске самоуправе.
Посебне политичке прилике у Босни у њених шест области престале су са 28. октобром 1928. године, јер је тога дана народ добио своју општинску самоуправу и изабрао људе од поверења да воде општине.
Основне демократске установе
Од посебне важности је било то што су тога дана села добила организоване општине. На тај начин се Босна изравнала са осталим крајевима који су раније добили основне демократске установе.
Општинска самоуправа била је од огромне важности јер представља основну ћелију у државном организму. Преко ње се народ упознао са општим пословима. На селу је она и нарочита основна политичка школа у којој се људи васпитавају да постану свесни грађани модерне демократске државе.
То је и власт најближа народу, а у исто време и организатор и носилац благостања и просвете. Општина се бринула за путеве, подизала и издржавала школе, ширила основне појмове о здрављу, а општински судови у градским самоуправама преузели су делокруг нижег суда.
Те и друге послове благотворно обавља добро организована самоуправна општина и града и села. Трајала је док је трајала и држава тога друштвеног уређења.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
