Посланици у тајности кују план за враћање у џеп “бијелог хљеба”

“Бијели хљеб” је накнада за изабране и именоване званичнике на коју стичу право након престанка јавне функције. Уколико не пронађу запослење имају право на плату годину послије завршетка мандата.

Савјет министара БиХ је у априлу прошле године ставио ван снаге одлуку о остваривању овог права за функционере у власти на нивоу БиХ. То је учињено након што су у Парламенту БиХ ступиле на снагу измјене Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ којима је ово право укинуто.

Прича о иницијативи за враћање те привилегије обавијена је велом тајне и за сада је познато да је циљ групе парламентараца да утврде да ли има основа за покретање иницијативе у Уставном суду БиХ за оцјену уставности Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ. Адут им је одредба Устава која прописује да се плате функционера не могу смањивати у току мандата.

Чланови групе која заговора право на “бијели хљеб” држе се подаље од очију јавности, а процурило је да је у њој и посланик НДП-а у Представничком дому Парламента БиХ Момчило Новаковић, који не жели да каже ко су му партнери у овој акцији. Потврдио је да су добили мишљења правника који су закључили да има основа да се прича о “бијелом хљебу” поново заврти у парламентарним, али и судским круговима.

- Постоји став дијела правника да је Закон о платама и накнадама у институцијама БиХ неуставан и да је прекршен члан Устава. Сада је питање да ли ће то бити предмет апелације Уставном суду или не. Све зависи од посланика јер је потребно најмање десет потписа. Ја ћу потписати, али нисам тај који лобира. Ко год буде хтио да потпише, потписаће. Ако не буде десет потписа, апелације неће бити и супротно - рекао је Новаковић.

На питање ко лобира за покретање преиспитивања уставности закона, каже, нико.

- Нема потребе за тим. Постоји група људи која је тражила мишљење правника. То смо добили и сада ћемо понудити и колегама да то потпишу. Ко хоће, хоће. Ко неће, неће - казао је Новаковић.

Каква је судбина цијеле приче, додаје Новаковић, тешко је предвидјети.

- Превише је то сведено на политичко питање, а посебно то може да дође до изражаја сада у изборној кампањи тако да мислим да је апсолутно неизвјесна судбина. Видјећемо - рекао је Новаковић.

Он је остао истрајан у томе да не одаје ко је са њим дио, како је назвао, мијешане групе.

- Могу само да потврдим за себе и ништа друго. Не би хтио да помињем остале колеге јер је очигледно неко мене представио као иницијатора тога, иако сам само дио те групе која сматра да треба провјерити уставност одлука. Ријеч је о мијешаној екипи и страначки, а има чланова и из власти и из опозиције - истакао је Новаковић.

Замјеник предсједавајућег Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Лазар Продановић каже да није морално да неко годину прима плату, а ништа не ради.

- На ту привилегију је стављена тачка и није вријеме да се поново отвара те тема. Велики број грађана веома лоше живи и покретати такве приче није ни потребно, ни морално. Против тога сам -  рекао је Продановић и додао да је потребно ријешити статус функционера, али да сада није вријеме за то имајући у виду стање у БиХ.

Посланик СББ-а у Парламенту БиХ Дамир Арнаут, који је био један од највећих заговорника укидања “бијелог хљеба”, није одговарао на позиве.

На потребу укидања те накнаде годинама су указивали из Центра цивилних иницијатива (ЦЦИ). Последњи пут је то било у извјештају о мониторингу рада Парламента БиХ за 2017. годину у којем су навели да су након укидања “бијелог хљеба” остварене значајне уштеде. То произилази из рачунице да су сви посланици и делегати, који су поднијели захтјев након истека мандата, раније имали право на пуну плату у трајању од 12 мјесеци што им је доносило додатни приход након истека мандата од 40.000 до 50.000 КМ. Из Фондације ЦПИ - Центар за заступање грађанских интереса оцијенили су да је враћање “бијелог хљеба” неморално.

Нови закон

Упориште за враћање “бијелог хљеба” група посланика је нашла у новом закону о сукобу интереса који би ускоро могао да се нађе пред посланицима. Он предвиђа да посланик не може радити ни у приватном сектору ако је у току мандата донио закон који се односи на тај сектор што би се негативно одразило на оне који заврше политички мандат.

- Тај закон још није усвојен, али је стигао у парламент. Ипак, не сматрам да ће то створити веће проблеме јер ће се видјети у ком периоду изабрани званичници неће моћи обављати неке од послова - каже Лазар Продановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.