Posljednji televizijski intervju Zorana Đinđića, RTRS, 21. februara 2003. god.: Ja sam specijalizovan za budućnost VIDEO

Bila je to prva i posljednja posjeta Zorana Đinđića Banjaluci u funkciji premijera Srbije. Toga jutra "zemunski klan" pokušao je da izvrši atentat na njega prilikom prolaska kolone prema aerodromu pored hale "Limes". Ubili su ga 20 dana kasnije u atentatu ispred zgrade Vlade Srbije.

Interesi

Došao je trenutak da sa kredibilitetom koji smo stekli i u koji niko ne može da sumnja postavimo i neka teška pitanja. Jer ako naš međunarodni ugled treba da se zasniva na tome da mi prećutkujemo svoje nacionalne interese, onda nam taj ugled baš i ne treba mnogo.

Kompromis

Ako mi ne budemo otprilike znali kako izgleda naš region za pet, za deset, za dvadeset godina neće baš mnogo ozbiljnih investitora da dođe, neće mnogo naše dece da ostane ovde ako i oni budu morali da se bave rešavanjem državnih i nacionalnih problema. Vreme je da pokrenemo razgovor i da stvorimo atmosferu u kojoj mo‘emo da počnemo da razmenjujemo ideje, koncepte i strategije da dođemo do nekog kompromisa koji će za sva vremena da isključi ratove i primene sile na ovim prostorima i da omogući ljudima koji ovde žive da ostvaruju i svoje interese i interese čitavog regiona, ali ne na uštrb nekog naroda, neke nacije, neke države i naravno ne na uštrb dobrobiti svih koji ovde žive.

Država

Mi nismo uspeli da rešimo pitanja državnog suvereniteta na tradicionalan, klasičan način. To pitanje nije rešeno najpre u BiH na tradicionalan način, nije rešeno u odnosu Srbije i Crne Gore na tradicionalan način, ne može da bude rešeno u odnosu na Kosovo na tradicionalan način. Znači moramo da tražimo inovatorna rešenja koja podrazumevaju kompromis.

Rešenje

Potrebno je da svi budu fer i da međunarodna zajednica ima isto merilo za sve. A ne ako se u Beogradu malo pokrene neka tema odmah je to nacionalizam, ako je na drugoj strani deset puta oštrija ista ta tema onda je to razumljivo, onda su to rane iz prošlosti, onda se tu traže opravdanja. I mislim da je trenutak da otvorimo karte i da zajedno sa tim demokratskim svetom kažemo hajde da vidimo ko je gde, ko kakve ima interese i ideje i zahteve i da to rešimo na način koji će zadovoljiti interese svih ili koji će u podjednakoj meri tražiti žrtve od svih. Ako je neko zadovoljan, a ovi drugi nisu, onda to nije ni kompromis i ne može da bude trajno rešenje.

Haški tribunal

Karla del Ponte ima svoje prioritete, mi imamo svoje prioritete i svoje probleme. Naš cilj nije da budemo odlikaši baš na svakom predmetu. Mi smo davno digli ruke od toga da budemo uzor u saradnji sa sudom u Hagu, ali pokušavamo da budemo uzor u nekim drugim stvarima. Recimo u sprovođenju ekonomskih reformi koje su još teže. Naravno oni želeći da ti rezultati budu malo bolji rade svoj posao i vrše pritisak, ali ja ne mislim da mi imamo loše odnose ni sa Haškim tribunalom, ni sa Vašingtonom, ni sa Briselom. Mislim da imamo još uvek neku vrstu uslovljavanja, jer oni misle ako malo još pritisnemo ove u Beogradu možda će da bude malo više rezultata, ali ja im svaki put kažem: Ne morate uopšte da gubite vreme da me ubeđujete i da me pritiskate, prvo otporan sam na pritiske i ne možete ništa da postignete što ne biste postigli argumentima. I u principu tako ide ta saradnja.

Haški optuženici

Do 11. septembra Karadžić i Mladić nisu bili toliko traženi, naprotiv bili su zaboravljeni. Kada se to desilo onda je trebalo pokazati da nije Amerika protiv islamskog sveta, nego da ima tu neke ravnoteže. E sad je bio važan ne samo Bin Laden nego su bili važni Mladić i Karadžić. Ja to razumem iz pozicije Vašingtona i njihove javnosti. Uvažavam da svaka zemlja ima svoje interese, ali ipak to ne može da bude odmah i za nas glavni prioritet.

Specijalizovan za budućnost

Važno mi je da zemlja izađe iz krize, izađe iz crvene zone, gde je stalno moguće da se desi neko pucanje i da se taj sistem sruši kao kula od karata. Ja ne mogu istovremeno da se bavim i sa sadašnjošću i sa budućnošću i sa prošlošću. Ja sam specijalizovan za budućnost. Želim da mojoj deci ostavim Srbiju u kojoj mogu dobro da žive. Ja se sa prošlošću ne mogu baviti, jer ne mogu na isti način kvalitetno da 12 sati dnevno radim i jedan i drugi posao. Malo mi je čak i tih 12 sati za uređenje sadašnje Srbije, za stvaranje nekih normalnih uslova za buduću Srbiju. I pošto sam se opredelio da uložim svoju energiju u jedan projekat, želim da taj projekat uspe. Meni je jako žao što ne mogu na tri koloseka istom brzinom da vozim.

Deo sveta

Naša zemlja je usvojila politiku saradnje sa međunarodnim organizacijama i u principu mislim da nema potrebe sada da se to na nekim drugim nivoima potvrđuje, jer to onda slabi čitavu priču. Nismo mi toliko neodlučni u saradnji sa međunarodnim organizacijama da moramo svaki dan da ponavljamo da jesmo. Mi smo rekli: Mi smo deo sveta, hoćemo da budemo ravnopravni članicama međunarodne zajednice. Ono što se odnosi na druge zemlje, neka se odnosi i na nas. Poštovaćemo naše međunarodne obaveze. Tačka. Dovoljno. I ne treba svaki dan to da ponavljamo. Mi imamo političku odluku da želimo da budemo ravnopravan član međunarodne zajednice pod uslovima pod kojima su to njeni drugi članovi. Ta politička odluka je najbitnija stvar. Sve drugo su tehnički problemi.

Srbija

Treba biti svestan toga da mi tek stvaramo državu, ma koliko da izgleda da je stara Srbija kao država, ona samo spolja postoji kao država. Sa stanovišta institucija i njenih kapaciteta, ona je jedna mesna zajednica.

 Zrelost

Niko u Beogradu nema nameru da ponovo ide u izolaciju i da kaže: Eto sad smo se mi predomislili, ove dve godine su bile jedan eksperiment. Idemo ponovo da budemo po strani. Ne. Međunarodna zajednica to treba da zna i da ozbiljno to shvati da to nije malo. Jer posle bombardovanja 1999. godine, posle deset godina jednog maćehinskog tretmana taj narod je rekao: Da mi hoćemo da budemo deo tog sveta koji nas je bombardovao, koji nas je maltretirao, koji nas često ne uvažava, koji na našu štetu donosi neke odluke, ali mi ipak hoćemo da budemo deo tog sveta. Mislim da je to jedna sjajna situacija i da je to dokaz zrelosti toga naroda.

Ratna odšteta

To je više političko pitanje koje bi uvelo haos u međunarodno pravo, jer bi u principu onda Amerika plaćala Vijetnamu odštetu, sutra Rusija Čečeniji i svako svakome tamo gde su čisti slučajevi, znači gde jedna država napadne drugu državu. U našem slučaju zaista se radi o haosu jedne države koja se raspadala i u kojoj su razni delovi relativno autonomno osamostaljeni radili određene stvari i sada ih pripisuju nekom subjektivitetu. To ne može da izdrži jednu realističnu pravnu proveru.

Prošlost i budućnost

Mislim da ćemo mnogo više izgubiti u budućnosti, ako potrošimo vreme baveći se prošlošću. Ako neko misli da mi možemo istovremeno da se sporimo oko prošlosti i da sarađujemo harmonično u budućnosti to nije moguće. Znači ako želimo da podvučemo crtu na sva ta pitanja, ko se kome izvinjava i ko je zašto kriv, imamo dve opcije: da kažemo: Ostavljamo tu Pandorinu kutiju otvorenu za sva vremena i uvek će neko nekome za nešto biti kriv, kao što realno i jeste, žrtve su i na jednoj i na drugoj strani, ili da zatvorimo tu kutiju i kažemo: Naravno mnogi su ostali bez pravde, mnogi su žrtve, ali smo svi u tome učestvovali na određeni način. Da onda kažemo: U redu je svi smo odgovorni, neko više neko manje, podvucimo crtu i hajde da napravimo jednu kooperaciju zemalja u kojoj će takve stvari biti nemoguće u budućnosti. Da naša djeca i naši unuci ne prolaze kroz ono kroz šta smo mi i naši roditelji prolazili.

Imidž

Međunarodno pravo ne poznaje kolektivnu odgovornost, to je stvar politike i ideologije i naravno medijske kampanje, ali prošlo je to vreme kada se Srbima mogla pripisati kolektivna odgovornost. Više nismo negativni junak na svetskoj sceni. I na bilo kojoj tački zemaljske kugle kada vas pitaju ko ste i vi kažete Srbin, prva stvar na koju pomisle su reforme. Znači vi niste tako loši, ne više. Tako da onaj ko misli da sada ušićari jašući na lošem imidžu, koji je ranije važio za Srbiju, propustio je šansu. To se više neće desiti.

Samosvest

U međunarodnim odnosima ne smemo da budemo prevrtljivi. Ne smemo da jedno pričamo, a drugo radimo. Moramo da budemo svesni svog značaja, svojih problema, ne sme da nam uđe voda u uši, kao što se često nama dešava.

Javno mnjenje

To jeste jedna kontroverzna tema, ali ja mislim da lideri moraju da otvaraju kontroverzne teme. Ne da podilaze javnom mnjenju nego da ukazuju na probleme. Ne možemo da se ponašamo kao da ništa nije sporno, jer ćemo za dve-tri godine da ući u veliku dubiozu. Kosovo nam je problem. Ne možemo da zatvaramo oči pred realnošću.

Liderstvo

Mi objektivno imamo ulogu lidera i kada kažemo da hoćemo da budemo lider, onda to nije ništa nadobudno. To znači mi smo spremni da preuzmemo ulogu koja nam je istorijom i geografijom data, ali da je preuzmemo u smislu davanja dobrih inicijativa i u smislu stvaranja situacije u kojoj svakome može da bude bolje. Jer nema šanse da vi danas nekoga prisilite da radi nešto što je protiv njegovog interesa. To vreme je prošlo.

Vizija

Moramo da nađemo jednu šifru, jednu formulu da i Rumuniji i Bugarskoj i Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hrvatskoj da svima bude dobro u nekoj kombinaciji. Najpre u ekonomiji, u stvaranju zajedničke strategije i borbe protiv organizovanog kriminala. U stvaranju jednog tržišta od pedeset - šezdeset miliona potrošača koji su već ozbiljan zalogaj za svaku kompaniju. Ako imate 50 miliona ljudi za koje vladaju slični poreski zakoni, gde je privredna komunikacija laka, gde se prelaze granice bez velike formalnosti, gde su carinske, poreske i druge administrativne usluge sličnog kvaliteta, to je već jedan ogroman magnet i mi želimo to da napravimo. To je inicijativa koja je pošla iz Beograda. Pokušavamo da napravimo dobre političke odnose i mislim da je to jedna prava inicijativa koja će prvo regionu dati jedan novi kvalitet, a drugo nama u Beogradu dati pravo da i o svojim interesima govorimo na jedan odlučan, otvoren, ali i efikasan način. Da ne budemo uvek na magarećoj klupi.

Zasluge

Kada se priča o nacionalnim interesima onda Amerika može da ima nacionalni interes u Iraku, ali Srbija ne može da ima nacionalni interes na Kosovu. Kako? "Pa zato što nije zaslužila". Zaslužili smo da se naš nacionalni interes uvažava. Ulagali smo u to i svojom razumnošću, rešavajući krizu na jugu Srbije u protekle dve godine na jedan tolerantan način i svojim odnosom prema nacionalnim manjinama i prema svim regionalnim zahtevima odakle god da dolaze. Mi smo u ove dve godine pokazali da smo uzorni i da možemo da kontrolišemo svoju sudbinu. I to nas kvalifikuje za sledeću fazu. A to je da budemo malo ozbiljnije shvaćeni i kod rešavanja teških nasleđenih državnih problema.

Realnost

Mi smo zemlja u kojoj je 75 odsto tehnologije zvanično otpisano. Gde 95 odsto ljudi radi na mašinama koje tehnološki ne postoje. Mi imamo u Srbiji 280.000 ljudi koji rade u preduzećima koja su po zakonu ispunila uslove za stečajnu likvidaciju. Znači ne plaćaju svoje obaveze. Njihove obaveze iznose milijarde evra. Oni kojima su oni dužni takođe su u problemu, jer računaju da će to da im vrate razne banke, razni drugi fondovi. To je jedna situacija potpuno opustošene zemlje, koja ne samo da nema nimalo kapitala u sebi, nego je dužna na sve strane. I sada vi trebate to za dve tri godine da dovedete u red i da ljudi budu zadovoljni. Ja mislim da je prva faza da ljudi treba da budu strašno zadovoljni, jer smo zaustavili propadanje.

Klik u mozgu

Mi ćemo doći do toga da nam plata bude 500 evra, ne sutra, ne za dva meseca, nego onda kada produktivnost našeg rada i kada zdravlje naših kompanija to dozvoli. Ljudi su u socijalizmu navikli da produktivnost rada i uspešnost ekonomije nemaju nikakve veze sa platama. Ljudi moraju da u mozgu naprave klik da skontaju da je došlo drugo vreme, da ovo vreme počiva na rezultatima, da se ti rezultati mere, da to ništa nije strašno, da je to prirodno i da počnu malo više da se angažuju u svom ličnom životu. Da u svojim preduzećima, u svojim institucijama, u svojim školama, bolnicama, mesnim zajednicama gde žive da se bore za veću produktivnost, bolji kvalitet, veću stručnost, bolju profesionalnost, a ne da samo očekuju da sve to Vlada rešava.

Rezolucija

Rezolucija Saveta bezbednosti jednostavno je Srbiji uzela atribute suverenosti na Kosovu, a to je zakonodavna, sudska i izvršna vlast. Svi su pristali na tu rezoluciju. I mi smo pristali i rekli smo to je u redu privremeno. Međutim šta se onda u međuvremenu dešava? Oni su otvorili taj depo, taj trezor i počeli te atribute da prenose na lokalne strukture. Ako pogledate zakonodavnu delatnost, ona se potpuno u suverenosti obavlja u Parlamentu Prištine. Svi zakoni se donose. Ako pogledate izvršnu vlast, oni imaju vladu koja je potpuno autonomna u odnosu na Srbiju. Ako pogledate sudsku, ako pogledate bezbednost, čitav taj proces ide u pravcu da će jednog trenutka državnosti biti na lokalnim albanskim strukturama i onda će međunarodna zajednica da kaže: E sad da vidimo kako će Beograd i Priština da sarađuju. Stvorili smo dva potpuno nezavisna pravna, ekonomska, politička sistema. E sad ih vi harmonizujte.

Taktika

Kada samo shvatili da se iza paravana stvara država, onda sam ja u prvoj fazi podigao prašinu i digao paniku, jer vi u svetu ne možete ništa da uradite ako ne proizvedete krizu. Ako nema krize, niko se vama ne bavi. I ja sam stvorio krizu i rekao sam hoću da se odmah taj status zna. Oni kažu nije vreme. Ako nije vreme, zašto onda dajete parlamentu Kosova da odlučuje o pitanjima ekonomskog sistema, što je u nadležnosti centralne države? Zašto prenosite na kosovsku policiju nadležnosti, zašto utvrđujete granične prelaze prema Albaniji, a ne pitate Beograd? Pa dobro to kao... Nije dobro! Ne može da bude dobro! Znači prva faza je stvaranje u svetskom javnom mnjenju raspoloženja da se ta tema pokrene, druga faza je da mi izađemo sa nekim svojim idejama, kako to pitanje može da bude rešeno.

Ideja

Moja vrlo jednostavna ideja je federalizacija Kosova i Metohije time što će Srbi na Kosovu i Metohiji biti priznati kao konstitutivni narod koji će imati svoje institucije u okviru zajednički institucija, a mi bi kao Srbija bi pustili vreme takvom Kosovu da profunkcioniše ako može, ako ne može idemo dalje. Očekujem da 1. jula ove godine na međunarodnoj sceni tema konačnog odnosa Beograda prema Prištini bude postavljena, da se tokom leta i jeseni određene strategije razviju i da se nešto suštinski na tu temu uradi. Nećemo odustati, bez obzira na kritike čak i molbe lične koje sam dobio iz mnogi centrala sveta da malo spustim loptu da tu temu ne talasam. Ja sam rekao: "Ne. Ja imam poštovanje za vaše prioritete, za vaše državne interese, ali nemojte da tražite od mene da to budu moji prioriteti. To što vi imate rok ja razumem i poštujem kao što ja vas uvažavam uvažavajte i vi mene". Biće teško, ali nijedan veliki posao u Srbiji se ne može bez muke obaviti.

Smrt u snegu

Mi nećemo voditi rat sa Savetom bezbednosti, ali ćemo znati na čemu smo. Ovo što sada imamo je najgore. To je znači ona bela smrt, u snegu ste mislite da vam je lepo, a u suštini postepeno umirete i morate da se probudite i da toga trenutka kažete - ne ja se nalazim u opasnost. Kosovo je još uvek opasnost za srpsku državnost. Jer ono je rana kroz koju može da iscuri poslednja kap krvi i mi tu ranu moramo da zatvorimo na određeni način. Naravno maksimalno povoljno za sebe, ali naravno spremni na određeni kompromis koji bi uvažavao i interese one druge strane, znači Albanaca koji na Kosovu žive.

Presedan

Ako ne važi za Srbiju ono što je važilo u Dejtonu, a to je da su nacionalne zajednice dobile svoj kolektivni status i da su granice nepromenljive, da ono što je bilo smatrano svetinjom - da su republike iz čitave Jugoslavije države, ako to ne važi za Srbiju, pa ja mislim da onda unazad to neće važiti ni za koga. Jer kako objasniti da je jedini presedan napravljen upravo na Srbiji. Ako vi želite da ovde stvorite albansku državu u 21. veku na teritoriji koja pripada državi Srbiji, onda ćete otvoriti ponovo proces koji ste mislili da ste Dejtonom zatvorili. I to nije moja želja, to je opis stanja.

Glasnik loših vesti

Ja sam često kao neki glasnik koji je kriv što donosi neku neprijatnu vest. I u Srbiji mene često optužuju kad kažem: Ako ovako nastavimo ovim tempom ući ćemo u deficit taj i taj, a to će značiti to i to. Onda me oni napadnu kao da sam ja protiv dizanja plata. Ne ja kažem ako ja dignem čašu, a ona se razbije, to je zakon gravitacije. Nisam ga ja izmislio. On postoji. Ali dopusti mi da te upozorim ako ne znaš da će se to desiti. Znači raspad Dejtonskog sistema je kao zakon gravitacije. Ovim je poništen zakon gravitacije i to je upozorenje onima koji misle da na primeru Srbije mogu da sruše takav jedan princip koji je delimično na štetu Srba sproveden i prihvaćen. I ne treba ispustiti tu istorijsku šansu.

Kompleksi

Ja se čudim kada čitam svakoga dana otprilike koga podržavaju Amerikanci, koga podržava Evropa, koga podržava Rusija…. Kakve to ima veze? Pitanje je koga podržavaju oni koji žive u toj zemlji. Treba da imate dobre odnose sa svima koji su bitni za vas, ali ne da strance uključujete kao deo svoje unutrašnje politike. To je bolesno i mi imamo tu bolest. U Beogradu imamo neke ambasadore koji se ponašaju kao da su šefovi stranaka u Srbiji, kao da su oni izabrani na izborima. Oni pozivaju ministre u moj kabinet i čude se što neću da ih primim. Ja kažem: Zamislite da moj ambasador u vašoj zemlji pozove vašeg premijera, pa ga pita da sa njim ruča, on bi mislio da je to neka šala, skrivena kamera. Pa mi smo isto tako zemlja, kao što je vaša zemlja. Nemojte misliti da vi možete da radite u našoj zemlji nešto što naš ambasador ne može u vašoj. Ali moramo sami kao građani i ljudi da taj stav zauzmemo, da poštujemo sebe, da poštujemo druge, ali da ne dopustimo da se toliko sa strane mešaju u naše odnose. Da mi to ne tražimo, ne bi oni to ni radili. Da imamo ministre koji na takav poziv hladno kažu: Izvinite ja nemam vremena za to, ali mi i dalje imamo kompleks niže vrednosti.

Citati

AKO KRENEŠ U PRETICANjE, DODAJ GAS

Ako već unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će vam lakše pasti, jer ste ga mudro predvideli.

...

Mi kao odgovorni ljudi ne možemo da radimo samo ono što nam se sviđa, nego i ono na šta smo obavezni.

.....

Moderna društva počivaju na podeli rada - ne može krojač da sudi već da kroji odela.

......

Držite se svog osećanja ispravnosti, svoje unutrašnje etike, čak i kada je teško ili opasno, ili kada ljudi smatraju da ste čudni. Ta čudnovatost vas izdvaja!

.....

Ja možda jesam težak za saradnju i moje obrazloženje za to je: od ljudi tražim isto što tražim od samog sebe - dakle, maksimum.

...

Nezgoda je u tome što Srbija nema vremena za popravne ispite. Ako posle ovogodišnjih izbora ne dobije efikasan i modernizovan politički sistem, čekaju je neizvesnost i dalje siromašenje. Srbija stoji pred imperativom modernizacije i reformi. Zbog toga, osnovno pitanje nije ko će pobediti, nego ko je u stanju da pokrene zemlju sa mrtve tačke. To, dakle, nije pitanje stranaka i ličnosti, već pitanje strategije.

...

Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tačno zna šta se hoće, ne da se eksperimentiše, iako nam je to nacionalna osobina. Treba više vremena utrošiti na oštrenje testere, nego drva seći tupom.

........

Potrebno je da savladamo čvrsto ukorenjen panični strah od promena i želju da se nastavi po starom, bez obzira na to koliko nas je to već skupo koštalo i koliko tek može da nas košta.

......

Postoje dve vrste reformi: nepopularne i neuspešne. Reforme nikada nisu popularne ako treba da budu uspešne, jer uvek nešto koštaju. Da biste bili popularni, morate da preuzmete rizik nepopularnosti.

......

Nikada se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, ne ono što će većina da podrži.

........

Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi sa mentalitetom, nasleđem, interesima, entropijom i inercijom.

.......

Ko vama daje pravo da vi budete umorni u ime ovog naroda? Ako ste umorni, idite pa spavajte, bre! Ako ne bude izglasano ovo, šta će biti izglasano? NIŠTA! Prošle su bajke, ovo je realan život!

.....

Gledajte u budućnost, gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja. Pošto ja imam nameru da još živim u budućnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.