Čika Đorđa sahranili, a on od danas gazi devedesetu

Iako danas ulazi u devedesetu, čika Đorđe svakog dana u prepodnevnim časovima dočekuje i ispraća brojne grupe turista iz svih djelova svijeta. Sa istim žarom posljednjih 57 godina govori stihove. Iako otežano hoda, spreman je da pješači da bi pronašao pretke onih koji traže pradjedu koji se nije vratio na Solunskog fronta.

“Radujem se, uskoro ćemo imati poseban dan“, kaže Mihajlović u intervjuu za Sputnjik.

“Sad 9. maja imamo praznik. Celo groblje je iz Prvog rata, samo mi Srbi imamo sahranjene i iz Drugog svetskog rata. Bilo je oko dve hiljade interniraca u nemačkom logoru u Solunu, njih 129 je streljano. Među njima je i otac Miše Janketića, znate sigurno ko je Miša Janketić, glumac“, dodaje.

Kada je prije tri godine bio ozbiljno bolestan, čika Đorđe je dobio dostojnu zamjenu. On je inače treća generacija Mihajlovića koja čuva sjeni predaka.

Iza njegovog nasljednika, Kraljevčanina Predraga Nedeljkovića, stoji karijera radijskog i televizijskog novinara. Njegov radoznali novinarski duh dao je priči o srpskim ratnicima i stradalnicima novu dimenziju.

“Da li ste znali da je Zejtilnik posetio Jurij Gagarin, to sam nedavno otkrio, to sam nedavno otkrio, čika Đorđe je usput pomenuo, činilo se da to nikog neće mnogo zanimati, ja svima pričam“, kaže Nedeljković.

“Taj čovek je to zaslužio, jer ipak je uradio ono što nije uradio niko pre njega. A došao je na mesto koje je toponim srpskog stradanja, ali i ruskog. Zbog Oktobarske revolucije Rusi su zaboravili na neke stvari koje su ljudi koji ovde leže uradili. Na samom Solunskom frontu u borbama je učestvovalo više od 18 hiljada ruskih vojnika i oficira“, objašnjava Predrag Nedeljković.

Vječni mir uz sedam i po hiljada naših našlo je i 396 ruskih vojnika, među kojima su i dva generala. Ovde je sahranjeno i deset Rusa poginulih u Drugom svjetskom ratu.

“Postoji ta neka spona između Srba i Rusa koju ljudi zaboravljaju i nipodaštavaju u poslednje vreme. Zaboravljamo, ali ne smemo da zaboravimo da car Nikolaj Drugi Romanov nije uputio ultimatum da će potpisati separatni mir sa Austrougarima i Nemcima, ne bi se dogodilo ono što se dogodilo sa Srbima, stradalo bi i ih još više, a samo kroz golgotu Albanije stradalo je više od dvesta hiljada Srba. I to zaboravljamo“, kaže naš mlađi domaćin.

Groblje izgleda savršeno, svaki kamičak je na svom mjestu, trava podšišana, a staze između humki krasi cvijeće prelepih boja, više od pola vijeka negovano rukom čika Đorđa.

Glavna „snaga“ na Zejtilniku danas je Predrag. Urbani mladić iz Srbije koji je zavolio Grkinju i ostao u njenoj zemlji.

Iako nije u obavezi, Nedeljković održava i njihove humke. Nekoliko ih je čak sahranjeno u srpskoj spomen-kosturnici. Novi čuvar groblja odmah ih pronalazi, što nije lako, mnogo je imena u kosturnici.

Kaže da ovo što radi nije posao, već poziv, način života. Posvećenje. Ipak ga pitamo da li je razmišljao o tome da mu možda jednog dana može dosaditi život na Zejtilniku.

“Ne. Zato što je moj pradeda bio ’Solunac‘. Uostalom, ovde, u samom centru grada imate oazu mira. Živimo sa papagajima, kornjačama i ježevima. Mnogi me pitaju, tokom noći kad ostanem ovde, zar ne postoji neki strah. Danas je bila grupa iz Crne Gore, jedna gospođa me je pitala - kako ste se odlučili za ovako morbidan posao. Odgovorio sam joj, niti je posao, niti je morbidan. Ljudi treba da se čuvaju živih, a ne mrtvih“, ističe Nedeljković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.