Stabilizovati institucije i garantovati demokratiju
Brisel - Pregovori o prijemu BiH u EU treba da budu otvoreni kada BiH dostigne neophodni stepen kriterijuma za članstvo, naročito u oblastima stabilnosti institucija i garantovanja demokratije i vladavine prava, ističe se u mišljenju Evropske komisije o situaciji u BiH.
“BiH treba da uskladi svoj ustavni okvir sa evropskim standardima i osigura funkcionalnost svojih institucija da bi mogla da preuzme obaveze iz EU”, navodi se u godišnjem dokumentu koji je objavljen u Briselu. U tekstu se dodaje da je decentralizovana državna struktura kompatibilna sa članstvom u EU, ali da BiH treba da reformiše svoje institucije da bi mogla da efikasno učestvuje u odlučivanju unutar EU i da primjenjuje i provodi zakone EU.
“BiH još ne ispunjava dovoljno kriterijume u vezi sa stabilnošću institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina, kako je odredio Evropski savjet u Kopenhagenu 1993. godine”, navodi se u mišljenju.
Evropska komisija smatra da BiH treba da unaprijedi izborni okvir i funkcionisanje sudstva i da pojača prevenciju i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
U to spadaju mjere protiv pranja novca i terorizma, kao i osiguravanje efikasnog upravljanja granicama, migracijama i sistemima azila, navodi se u dokumentu.
Komisija ukazuje na potrebu da se pojača zaštita fundamentalnih prava svih građana, uključujući pomirenje i uključivanje osjetljivih grupa, kao i da se dovrše suštinski koraci u reformi javne administracije.
“U pogledu ekonomskih kriterijuma, BiH je ostvarila određeni stepen makroekonomske stabilnosti”, navodi se u dokumentu i dodaje da treba posebno obratiti pažnju na ubrzavanje procedura za odlučivanje i poboljšanje poslovnog okruženja.
U mišljenju je ukazano na potrebu pravilnog funkcionisanja tržišnih mehanizama i probleme obimnosti regulativa, korupcije, dugih i kompleksnih administrativnih procedura i izražene fragmentacije unutrašnjeg tržišta BiH.
Komisija napominje da BiH treba posebno da obrati pažnju na nizak kvalitet obrazovanja i nedovoljnu orijentaciju na potrebe tržišta rada, kvalitet fizičkog kapitala i sporo prilagođavanje ekonomske strukture u ovoj zemlji.
“BiH je sveukupno u ranoj fazi u vezi sa nivoom spremnosti za preuzimanje obaveza iz članstva u EU i potrebno je da značajno unaprijedi taj proces, uskladi se sa zakonima EU i primijeni i provede te zakone”, piše u dokumentu.
Komisija navodi da bi prijem BiH imao “ograničen ukupni uticaj na politiku EU i ne bi uticao na kapacitet EU da održi i produbi svoj sopstveni razvoj”.
U dokumentu je ukazano na interni proces odlučivanja u BiH i na preklapanja između različitih nivoa vlasti, uz napomenu da bi to moglo da negativno utiče na proces odlučivanja na nivou EU.
Komisija je upozorila i na postojanje nasilja nad novinarima i medijskim radnicima, te na potrebu da se osigura finansiranje javnih emitera.
“Komisija ohrabruje BiH da nastavi angažman u regionalnoj saradnji i da ojača bilateralne odnose sa susjednim zemljama, uključujući sklapanje sporazuma o granicama i težnju ka trajnom pomirenju na Balkanu”, dodaje se u dokumentu.
Komisija je preporučila Evropskom savjetu da diskutuje o ovom mišljenju i pomenutim prioritetima poslije formiranja vlasti u BiH, a novi izvještaj o ovoj zemlji biće dio Paketa o proširenju 2020. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
