Matematika preživljavanja

Dok socijalni partneri u Republici Srpskoj pregovaraju o najnižoj plati za 2027. godinu, radnici već imaju svoju računicu. Ne treba im kalkulator ni ekonomski ekspert. Dovoljno je da pogledaju platu, potrošačku korpu i račune. Rezultat je isti: mjesec je duži od novčanika.

Savez sindikata Republike Srpske nedavno je predstavio istraživanje među 1.230 radnika, prema kojem čak 94,15 odsto ispitanih smatra da bi dostojanstvena plata trebalo da iznosi najmanje 2.000 maraka. Istovremeno, gotovo svaki drugi prima do 1.450 maraka. Ono što radnici smatraju minimumom za pristojan život za mnoge je nedostižan cilj.

Ni 2.000 maraka nije čarobna cifra koja rješava sve probleme, ali pokazuje koliko se priča o rastu primanja udaljila od stvarnosti. Jer jedno je imati posao, a sasvim drugo od plate moći platiti hranu, račune, stanovanje i lijekove. Koliko je taj jaz veliki, pokazuje potrošačka korpa. U septembru je iznosila gotovo 3.000 maraka, dok je prosječna neto plata od 1.727 maraka pokrivala tek nekih 58 odsto njenih troškova. Ni prosječna zarada, dakle, nije dovoljna za osnovne potrebe četvoročlane porodice. A radniku sa najnižom platom preostaje da bude dobar u disciplini u kojoj ovdašnji ljudi već godinama napreduju – odricanju.

U pregovorima se najviše govori o tome koliko privreda može da podnese veće troškove rada. To jeste važno, ali se rijetko pita koliko dugo radnik može da podnosi troškove života koji rastu brže od njegove zarade. Plata se posmatra kao trošak poslodavca, a premalo kao uslov opstanka porodice. Kada radnik nema novca, manje kupuje i troši. Tako se problem vraća i privredi. Pet odsto više na platnoj listi može zvučati kao uspjeh, ali na kasi supermarketa taj uspjeh traje do prvog računa.

Zato bi pregovori o plati za 2027. trebalo da počnu od jednostavnog pitanja: šta znači raditi puno radno vrijeme? Mogućnost da se od poštenog rada pristojno živi ili samo potvrda da čovjek ima posao, ali nema dovoljno novca da od njega živi? Ako 94 odsto ispitanih smatra da je za dostojanstven život potrebno najmanje 2.000 maraka, onda to nije samo sindikalni zahtjev nego ozbiljno upozorenje. Ne pregovara se samo o plati, već i o tome koliko će ljudi ostati da rade u Srpskoj.

Možda bi zato bilo korisno da oni, koji odlučuju o najnižoj plati, jedan mjesec pokušaju da žive od iznosa koji smatraju dovoljnim za radnika. Bez službenog automobila, naknada i dodatnih prihoda. Samo plata, računi i prodavnica. Pa da vide koliko im je ostalo za dostojanstvo. Jer dostojanstvena plata nije ona od koje čovjek može da preživi ako se ništa ne pokvari i niko ne razboli. To je plata od koje može normalno da živi. Ako se od rada više ne može živjeti, onda nije pitanje koliko radnik može da izdrži, već koliko dugo Srpska može da zadrži ljude koji od svog rada ne mogu da žive.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.