Još malo pa nestalo

Javna je tajna da svi odreda hrle u radnje polovne robe, gde je se za 25 KM obuku od glave do pete. I nisu to samo obični građani, već i oni sa dubljim džepom, ali boljim rezonovanjem i ekonomičnijim razmišljanjem.

Čak se više niko ne libi da javno kaže da je u sekondhend šopovima redovni kupac. Davno smo prevazišli pogrešne stavove o tome da je polovna roba nekvalitetna, poderana i prljava i da je prije nas ko zna ko koristio.

Istina je potpuno drugačija: cijene su povoljne, a garderoba je očuvana, nerijetko i markirana, uvezena iz Njemačke, Francuske i Engleske. Posljednji podaci kažu čak iz Ugande i Zambije.

Svakako da razlog procvata i ekspanzije ovih prodavnica leži u našem niskom standardu i malim primanjima. Stanovništvo, a naročito se to odnosi na one sa nižim primanjima, više “ne pati” od markirane obuće i odjeće.

Više su za varijantu da “višak” od plate, rezervisan za šoping, iskoriste na drugoj, po kućni budžet povoljnijoj strani. Zato je “Temu” eksplodirao, zato je banjalučka stočna pijaca svake nedjelje ujutro dupke puna. Narodu je dosta priče o markiranoj, često precijenjenoj robi, čak i onoj koja je izložena na sezonskim popustima.

Da apsurd bude veći, strpljivi kupci često u buticima polovne robe proberu gotovo novu markiranu odjeću i to za male pare. Cijene svuda variraju, baš kao u skupim prodavnicama, a jedina razlika je u tome što su niske. Tako da za i više nego kvalitetne cipele možete izdvojiti 20, za majice od tri do sedam, a za pantalone deset maraka. Jakne su uvijek sezonski hit pa su nešto skuplje, u prosjeku, od deset do 25 maraka.

Međutim, sa rastom popularnosti ovih prodavnica porastao je i broj priča o negativnim iskustvima, što je u neku ruku i logično. Iako su u manjini, jedni se žale na nehigijenu, drugi na loš kvalitet usluge, treći na sporan kvalitet dobijenog.

Naravoučenije kaže da je narodu teško ugoditi. Jedno drugo ipak proširuje ovaj zaključak i savjetuje bundžijama da ipak zaobiđu “polovnjake” i na širokom tržištu potraže ono što im više paše.

A ako im se stanje na bankovnom računu ne slaže sa ovim zaključkom, neka istrpe falinke i uskoče u sve popularnije kolo kupovine polovne robe.

Na tržištu je ima i više nego dovoljno, samo je od januara do septembra ove godine uvezeno skoro pet tona. Tako da, navali narode, još malo pa nestalo!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.