Evropa na popravnom

Evropa je godinama učila druge kako se vodi ekonomija. Danas sve više liči na učenika koji je zaboravio lekcije, ali i dalje drži predavanja.

Iz Francuske stiže vijest da je javni dug dostigao 119 odsto BDP-a. Iz Njemačke da njena automobilska industrija, nekada motor evropske privrede, sve teže pronalazi izlaz. Iz Brisela upozorenje da bi predstojeća zima mogla biti najteža od krize 2022. godine.

Onda stiže račun. Gas je sa nekih 27 evra po megavat-času početkom godine stigao iznad 80 evra. Evropa ponovo gleda prognozu vremena i cijene energenata. Zelena tranzicija je i dalje zelena, samo što su računi sve crveniji. Evropa je htjela sve odjednom. Ambicije su bile ogromne, ali račune i dalje plaćaju građani i privreda.

Njemačka auto-industrija opterećena je skupom energijom i kineskom konkurencijom. Nekada je bilo dovoljno napraviti dobar automobil. Danas ga treba napraviti, jeftino proizvesti i prodati u svijetu u kojem Kina više nije samo kupac, nego i proizvođač. Subvencija može kupiti vrijeme, ali ne može kupiti kupca.

A za nove subvencije ostaje sve manje prostora. Francuski dug od 119 odsto BDP-a znači da skuplje zaduživanje donosi veći račun za kamate i manje novca za sve ostalo. Trošak servisiranja duga mogao bi dostići oko 79 milijardi evra ove, a 91 milijardu naredne godine. Kredit na kredit.

Ista matematika stiže i do kućnog budžeta. Euribor ulazi u rate kredita, pa veće referentne stope znače veće obaveze za dužnike sa promjenjivom kamatom. Velika priča o kamatama na kraju se svede na jedno pitanje, koliko ostane u novčaniku poslije banke.

Onda stiže dizel. U eri elektrifikacije i zelene tranzicije, dizel podsjeća da ekonomija još nije pročitala sve evropske planove. Kamioni nisu dobili memorandum. I dalje voze hranu, materijal i robu. SAD su u avgustu obezbjeđivale oko polovine uvoza dizela u EU, dok su američke strateške rezerve nafte pale na najniži nivo od 1982. godine. Uz probleme evropskih rafinerija i nestabilnost na Bliskom istoku, svaki novi potres brzo postaje ekonomski račun.

Evropa nije ostrvo. Dizel koji poskupi stiže i do BiH, preko transporta, hrane i svega što mora biti prevezeno. Kriza može početi na pumpi, nastaviti se u prodavnici, a završiti u banci.

Stara i oronula dama danas ima skupu energiju, slabiju industriju, visoke dugove, skup novac i nesigurno tržište goriva. Ima i strategije. Za energiju, industriju, klimu, tranziciju, konkurentnost. Evropa ima plan gotovo za sve. Samo što račun, izgleda, nije ušao u plan. Sve je, naravno, privremeno. Bar do sljedeće krize. Kada se staklene noge opterete sa svih strana, pitanje više nije da li će popustiti. Pitanje je samo koja će prva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.