Zapadnjačka zavjera i ruska revolucija

VLADAVINA TAJNOM -MODERNA TAJNA DRUŠTVA (Ruska revolucija) (16)

Revolucionar Lav Trocki je otkrio da postoje bogati bankari sa Vol strita koji su voljni da finansiraju revoluciju u Rusiji, zapisao je novinar Stil. Lord Milner navodno je potrošio preko dvadeset miliona rubalja za finansiranje ruske revolucije?

"Banda izuzetnih ličnosti iz podzemlja velikih gradova Evrope i Amerike zgrabila je ruski narod za kosu i postala je neosporni gospodar te ogromne carevine" - pisao je Čerčil

************************

Zaista postoji bogata dokumentacija koja ukazuje na to da je ruska revolucija - suštinska tvorevina komunizma - nastala iz zapadnjačkih zavera koje su počele pre I svetskog rata.

"Jedan od najvećih mitova savremene istorije jeste da je boljševička revolucija bila narodni ustanak ugnjetenih masa protiv mrske carske vladajuće klase", piše Grifin koji tvrdi da je i planiranje i finansiranje revolucije dolazilo od finansijera u Nemačkoj, Britaniji i Sjedinjenim Državama.

Januara 1917. Lav Trocki je živeo u Njujorku, radeći kao novinar u komunističkim novinama New world. Trocki je pre toga pobegao iz Rusije u Francusku zbog neuspelog pokušaja podizanja revolucije, da bi iz Francuske bio proteran zbog revolucionarnog delovanja. "Uskoro je otkrio da postoje bogati bankari sa Vol strita koji su voljni da finansiraju revoluciju u Rusiji", zapisao je novinar Stil.

Jedan od tih bankara bio je Jakob Šif, čija je porodica živela sa Rotšildima u Frankfurtu. Drugi je bio Eliju Rut, zastupnik kompanije Paula Varburga, Kun, Leb & društvo. Prema novinama Njujork žurnal amerikan: "Jakobov unuk, Džon Šif, procenjuje da je matori uvalio oko dvadeset miliona dolara za konačan trijumf boljševizma u Rusiji". Prema zapisu u arhivu Kongresa od 2. septembra 1919, Rut, član SSO-a, dao je takođe dvadeset miliona.

Prvi dani boljševizma

Šif i Rut nisu bili jedini. Arsen de Gulevič, koji je bio prisutan za vreme prvih dana boljševizma, kasnije je pisao: "U privatnim razgovorima rečeno mi je da je lord Milner potrošio preko dvadeset jedan milion rubalja za finansiranje ruske revolucije." Setite se da je Alfred Milner bio glavna pokretačka snaga koja je stajala iza Roudsovih okruglih stolova, veličanstvenih preteča modernih tajnih društava.

"Godine 1915. formirana je Američka međunarodna korporacija radi finansiranja ruske revolucije", pisao je Ik. "Njeni direktori predstavljali su interese Rokfelera, Rotšilda, Di Pona, Kuna, Leba, Harimana i Saveznih rezervi. Tu je bio i Frenk Vanderlip (čovek iz grupe sa ostrva Džekil koja je formirala Savezne rezerve), kao i Džordž Herbert Voker, deda predsednika Džordža Buša".

Geri Alen je zapazio: "U boljševičkoj revoluciji učestvuju neki od najbogatijih i najmoćnijih ljudi sveta koji finansiraju pokret koji tvrdi da se njegovo postojanje zasniva na konceptu oduzimanja bogatstva ljudima kao što su Rotšildi, Rokfeleri, Šifovi, Varburzi, Morgani, Harimani i Mileri. Očito je, međutim, da se ovi ljudi uopšte ne plaše međunarodnog komunizma. Logično je pretpostaviti da ga, ako ga finansiraju i ako ga se ne plaše, oni kontrolišu. Postoji li ikakvo drugo objašnjenje koje bi imalo smisla?"

Zavereničko gledište ponavljao je niko drugi nego Vinston Čerčil, koji je 1920. pisao: "Od vremena Spartakusa-Vajshaupta (šefa tajanstvenih iluminata) do vremena Karla Marksa, (socijalista Lava) Trockog, Bele Kuna, Roze Luksemburg i Eme Goldman, ova svetska zavera za zbacivanje civilizacije... neprestano se širi.

"Ona je sigurno odigrala prepoznatljivu ulogu u tragediji Francuske revolucije. Ona je glavni izvor subverzivnih pokreta u toku XIX veka, i sada konačno ta banda izuzetnih ličnosti iz podzemlja velikih gradova Evrope i Amerike zgrabila je ruski narod za kosu i postala je neosporni gospodar te ogromne carevine".

Tragedije dvadesetog vijeka

Ako se iza strahota tragedije doživljene u XX veku može identifikovati bilo kakav motivacioni faktor, onda je to sigurno antikomunizam. Mržnja između takozvane zapadne demokratije i istočnog komunizma dovela je do neprestanih vrenja od 1918. do kraja veka.

Beg povlašćenih elita iz Rusije 1918. i iz Kine 1949. predstavljao je šok-terapiju za metropole Evrope i Amerike i izazvao je reakciju koja je trajala decenijama. Poklič "Proleteri svih zemalja, ujedinite se"! uterivao je strah u kosti industrijalaca i bankara na Zapadu. Taj strah se preko njihovih političkih predstavnika i preko radnika prenosio praktično na svaku porodicu. Obmanuti istraživači zavere godinama su bili zbunjeni kako su tako moćni kapitalisti kao Morganovi, Varburzi, Šifovi i Rokfelerovi mogli da oproste, a kamoli da podrže, ideologiju koja je otvoreno pretila njihovim pozicijama i bogatstvu.

Da bi se razumela ova prividna dihotomija, da bi se zaista shvatilo na koji način deluju članovi tajnih društava, mora se proučiti filozof koji je uticao na njih preko Roudsa i Raskina, Georg Vilhelm Fridrih Hegel.

Dolazeći posle doba racionalizma - intelektualne pobune protiv autoriteta crkve - nemački filozofi Hegel, Johan Gotlib Fihte i Imanuel Kant nadahnuli su buduće generacije idejom da moderni čovek ne sme da bude okovan verskim dogmama i tradicijom. Ovi ikonoborci razlikovali su se samo po tome što je Kant verovao da čovek ne može da spozna stvari koje ne mogu da se dožive u materijalnom svetu, dok su metafizičari Fihte i Hegel verovali da je čovekov razum "sveća Gospoda", da intuicija i ljubav spajaju čoveka s božanskim koje donosi razumevanje i jednakost.

                                  (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.