VARVARSTVO U IME HRISTOVO - Vatikanu se ne sviđa što je Srbija postaje veća

Uprkos atentatu u Sarajevu, koji je doveo do svjetskog rata, Srbija je na konferenciji u Parizu uživala povlašćeni položaj i bila pretvorena u Jugoslaviju. Ta činjenica predstavljala je neprijatnu stvarnost za Vatikan.

Poslije Prvog svjetskog rata Srbija, koja je pred početak rata brojala četiri miliona stanovnika, a poslije potpisivanja mira postala Jugoslavija sa 12 miliona stanovnika, dobro naoružana od Francuske

****************************

Pitanje priznanja nove države još jednom je potvrdilo pravo raspoloženje i namere Kurije. Sporo donošenje odluka, otezanje postupka u određenim trenucima i sklonost da pojedina pitanja koristi kao opravdanje ili izgovor za odlaganje priznanja, bili su primetni, a nastojanja da određuje ili utiče na oblik unutrašnjeg uređenja nove države, veoma zapažena. U Kuriji su takođe sa velikom pažnjom, o čemu svedoči pisanje njenih listova i časopisa, pratili i, često tendenciozno, prikazivali prilike u novoj državi. Zbivanja u Hrvatskoj i Crnoj Gori, kao i pojave separatističkih pokreta i tendencija, nalazili su mesto na prvim stranicama listova i uvek prikazivani u nepovoljnoj svetlosti.

Takvo držanje, kao i političke motive Vatikana, objasnio je kardinal Gaspari u svojim memoarima, koji su nedavno objavljeni. Kroz stranice i redove njegovih sećanja probijaju se i lični pogledi na Srbiju, Jugoslaviju i druga pitanja u vezi sa njima, pre svega na mirovnu konferenciju i njene odluke u pogledu Balkana.

Velika Srbija

Gasparijeva zapažanja o radu mirovne konferencije otkrivaju suštinu neraspoloženja prema Srbiji i jugoslovenskoj državi. Za Srbiju je tvrdio da je, suprotno Italiji, uživala naklonost vodećih ličnosti mirovne konferencije. Poređenje između tekovina Italije i Jugoslavije, tvrdio je kardinal, bilo je takođe nepovoljno po ovu prvu.

Žalio je što je Italija dobila svega 10 odsto od ukupnog iznosa nemačkih reparacija, a Vilson njenu politiku opisao kao "imperijalističku". Držanje prema Srbiji izgledalo mu je neobjašnjivo i neopravdano: "Uprkos zločina u Sarajevu koji je doveo do svetskog rata, Srbija je na konferenciji u Parizu uživala povlašćeni položaj i bila pretvorena u Jugoslaviju". Ta činjenica predstavljala je neprijatnu stvarnost za Vatikan, pošto je "Srbija koja je pred početak rata brojala četiri miliona stanovnika, a posle potpisivanja mira postala Jugoslavija sa 12 miliona stanovnika, dobro naoružana od Francuske". Snažna Jugoslavija predstavljala je nepoželjnu stvarnost. Pored toga, ona je bila veštačka tvorevina, nepoželjna za mnoge koji su se našli u njenim granicama. Do toga je došlo zato što je "Srbija bila uvećana običnom i jednostavnom aneksijom drugih naroda koji nisu želeli ni da čuju da budu pod srpskom vladom: takvi su bili Hrvati, Crnogorci, Slovenci". S obzirom na način, ujedinjenja, Gaspari je smatrao da je pitanje Crne Gore bilo rešeno na krajnje nepravedan način. "Iako se u Londonskom paktu i Vilsonovoj poruci govorilo da Crna Gora mora biti obnovljena sa svim pravima, ona je bila lako pripojena Jugoslaviji". Zbog toga je oštro kritikovao držanje Sonina i Orlanda, koji su se "malo brinuli za zemlju italijanske kraljice". Na kraju, Gaspari je potvrdio svoju brigu za Italiju. "Jugoslavija, do sad, može se reći, predstavlja mešavinu naroda koji nisu pokazivali mnogo ljubavi za srpsku vladu; ona predstavlja zamenu za staru Austriju u odnosu na Italiju, koja se stoga drži prema njoj sa velikim nepoverenjem.

Gasparijeva kritika rada mirovne konferencije bila je očigledna, iako neodrživa. Ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca nije ostvareno voljom ili odlukom mirovne konferencije, već odlukom predstavnika ovih naroda. Od konferencije se takođe nije tražilo priznanje jugoslovenske države, već od sila koje su učestvovale u njenom radu, kao i drugih neutralnih zemalja. Takvo prikazivanje bilo je jedan od načina koji je Gaspari često koristio da bi opravdao neke odluke u skladu sa shvatanjima koja su odgovarala Kuriji. Oštrica njegove kritike bila je, nesumnjivo, upućena na račun Srbije koja je, po njegovom mišljenju, bila odgovorna za sve što se zbilo sa Austrijom. Širenje njenih teritorija i prisustvo na istočnoj obali Jadrana bili su u suprotnosti sa prošlim i bidućim stremljenjima Kurije. Neraspoloženje prema Srbiji bilo je stalno prisutno, od početka do završetka rata, kada se ona suprotstavila Italiji, novom savezniku Vatikana, i njenim pretenzijama na istoku.

Gasparijeve reči potvrđuju i drugu stranu prisutnu komponentu njegove politike. Nova država, bez obzira što je pravoslavlje u njoj bila vera većine, nije predstavljena kao pretnja ili opasnost za Katoličku crkvu i vernike. O tome kardinal nije razmišljao. Jedinstvena, prisutna na Jadranu i dominantna na Balkanu, nova država predstavljala je neprijatnog i nepoželjnog suseda za apeninsku kraljevinu. Takva razmišljanja predstavila su Gasparija kao državnika crkve koji je uvek, kada se radilo o Balkanu, imao na umu i branio interese Italije.

Kraljevina Crna Gora

Ustajući u odbranu slobode Hrvata, Slovenaca i nezavisnosti Kraljevine Crne Gore, Gaspari je potvrdio svoje neraspoloženje prema načelu narodnosti i izrazio nepoverenje u sposobnost tih naroda i država da odlučuju o svojoj sudbini. Iako je njegova zabrinutost za Hrvate i Slovence bila razumljiva i opravdana zbog verskih razloga, obziri prema Crnoj Gori, pravoslavnoj državi, moraju se pripisati isključivo političkim razlozima. Njegove reči pokazuju pre sklonost ka potpirivanju unutrašnjih sukoba i spoljnih pritisaka, gde god i kad god je to bilo moguće, i podsticanju separatističkih sklonosti grupa i pojedinaca. Pitanje priznanja nove države i priroda veza i odnosa sa njom, određivani su upravo takvim merilima i razlozima.

Priroda odnosa između Vatikana i Srbije u toku rata bila je uslovljena težnjom da se očuva Austrougarska i spreči stvaranje jugoslovenske države. Zbog toga KURIJA NIJE ŽELELA DA PRIMENI KONKORDAT, svesna njegovog političkog značaja u jugoslovenskoj propagandi. Gaspari je, takođe, odbijao da raspravlja sa srpskom vladom o pitanju ujedinjenja

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.