RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (3)

Počinje potraga za Osamom bin Ladenom

Američka vojska nije imala skoro nikakve podatke o Avganistanu i bila je skoro potpuno nepripremljena za rat u ovoj zemlji. Bin Laden je naredio da se Masud likvidira samo dva dana prije napada 11. septembra. Članovi Kongresa počeli da zahtijevaju istragu o akcijama i operacijama obavještajne zajednice prije 11. septembra

Sam 11. septembar i sve što je usledilo uspostavilo je jedinstvenu dimenziju partnerstva između Buša i Teneta. Sada je ono bilo iskaljeno u vatri. Posle napada, Buš je u velikoj meri morao da se oslanja na Tenera jer je on bio jedini član užeg kruga unutar administracije koji je znao bar nešto o Osami bin Ladenu i Al-kaidi, naročito pošto je Ričard Klark, mag kontraterorizma u Beloj kući, sklonjen u stranu.

Američka vojska nije imala skoro nikakve podatke o Avganistanu i bila je skoro potpuno nepripremljena za rat u ovoj zemlji. (Vazduhoplovne snage čak nisu posedovale ni aktuelne mape zemlje za svoje pilote, koji su u očaju konsultovali stare ruske karte kako bi uopšte mogli da isplaniraju buduće zadatke.)

Za razliku od vojske, CIA je imala dugogodišnje iskustvo u Avganistanu, još od tajnih programa podrške avganistanskim pobunjenicima u njihovoj borbi protiv sovjetske vojske tokom 80-tih. Tokom godina pre 11. septembra, agenti CIA-e takođe su obnovili i naizmenične kontakte s jednim od starih vođa mudžahedina Ahmedom Masudom, sada predvodnikom ustaničke Severne alijanse koja se borila protiv Talibana.

Podmićivanje plemena

Pre 11. septembra, CIA je mesecima uzalud nagovarala Masuda da pomogne Amerikancima u hvatanju Bin Ladena.

CIA je, takođe, plaćala nekim plemenima u jugoistočnom Avganistanu za prikupljanje obaveštajnih podataka o Bin Ladenovom kretanju. Bin Laden je naredio da se Masud likvidira samo dva dana pre napada 11. septembra, međutim, CIA je i pored toga imala dovoljno kontakata da može da predvodi bitku protiv Al-kaide i Talibana te jeseni u Avganistanu. Ramsfeld, tipični ratnik za teritoriju, bio je duboko postiđen što su agenti CIA-e prvi stigli na teren, pre američke vojske, i da su se našli da pomognu i pruže dobrodošlicu jedinicama Specijalnih snaga kada su ovi konačno stigli u zemlju.

Tokom tih haotičnih dana i nedelja, Tenet je stalno bio uz Buša. Sada je izgledalo da je privremena priroda njihovog odnosa pre 11. septembra potpuno iščezla. U nedeljama i mesecima posle 11. septembra, Buš je često stajao u odbranu Teneta kad god bi iskrsla pitanja o postupcima i akcijama CIA-e pre 11. septembra. Kada su se u javnosti pojavila pitanja zašto niko ne snosi odgovornost za napade 11. septembra, Buš je odbacivao kritike na račun CIA-e i odbijao da razmotri smenu Teneta. "Vašington tajms" je citirao Bušovo obraćanje grupi zaposlenih u CIA-i krajem septembra 2001. godine: "Džordž i ja provodimo dosta vremena zajedno. Postoji razlog za to. Imam mnogo poverenja u njega, i imam mnogo poverenja u CIA-u".

Al-kaida problem SAD

Daleko od očiju javnosti, Tenet je te jeseni i zime gorljivo branio operacije agencije protiv terorizma i Al-kaide pre 11. septembra. Poricao je da se 11. septembar dogodio zbog propusta i grešaka obaveštajne službe. On je bio na čelu CIA-e još otkako je Al-kaida prvi put postala najveći problem za Sjedinjene Države tokom 90-ih, i izgledalo je kao da kritike na račun agencije smatra napadom na njega lično. I on i njegovi pomoćnici insistirali su na tome da su nadležnima uputili odgovarajuća upozorenja da Al-kaida priprema veliki napad i da je to bilo najviše što su mogli da učine. Onog trenutka kada su se teroristi našli na teritoriji Sjedinjenih Država postali su problem FBI-ja, često su govorili Tenet i njegovi saradnici. Rečenica "mi se ne bavimo Amerikom" postala je najčešća izjava zvaničnika i visokih funkcionera sa sedmog sprata glavnog štaba CIA-e.

Tenet i njegovi pomoćnici odbijali su da prihvate paralele između 11. septembra i Perl Harbora, kada je smenjen komandant Pacifičke flote američke mornarice. Još su se više razbesneli kada su vodeći članovi Kongresa počeli da zahtevaju istragu o akcijama i operacijama obaveštajne zajednice pre 11. septembra.

Tenet ne bi nikada mogao da zadrži svoju odbrambenu poziciju da mu sam Buš nije obezbedio zaklon. Sada je Tenet dugovao Bušu dve usluge: prvo ga je zadržao na položaju a zatim ga je zaštitio posle 11. septembra. Početkom 2002. godine, Genetova sudbina postala je nerazmrsivo povezana s Bušovom. U to vreme je i njihov odnos dostigao najsrdačniji nivo. Osećaj da su podelili uzbudljivo iskustvo još uvek je bio svež i neukaljan nadolazećim napetostima oko uloge obaveštajne službe u Iraku. "Džordž Tenet je bio previše blizak predsedniku", kasnije je priznao jedan od najviših Tenetovih saradnika. "Na tom položaju, čovek ne sme da bude predsednikov prijatelj." U tom času, Džordž Tenet je bio spreman da učini mnogo toga za Džordža Buša.

Talibani

Krajem marta 2002. godine, Nacionalna agencija za bezbednost došla je u posed presretnutih razgovora koji su nagoveštavali da se Abu Zubajdah, ključni saradnik Osame bin Ladena, krije u Fajsalabadu, u Pakistanu, jugozapadno od Lahora. Kao i većina predvodnika Al-kaide, Zubajdah je napustio Avganistan posle pada Talibanske vlade. Sada su ga krili lokalni islamski ekstremisti. Pojedine vođe Al-kaide uspele su da se probiju na zapad, do Irana, posle pada Talibana, ali ipak je veliki broj njih, pa i sam Osama bin Laden, otišao na jug, u Pakistan. Bin Laden i Ajman al Zavahiri, njegov prvi zamenik, pronašli su utočište u udaljenom, planinskom regionu kojim su i dalje vladala plemena, duž pakistanske strane granice s Avganistanom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.