RATNO STANjE - Tajna istorija CIA-e i Bušove administracije (14)

Al-kaida se ponovo vratila u sedlo

Tek 2003. godine Bušova administracija konačno shvata da ne može više da zanemaruje činjenicu da je Bin Laden i dalje na slobodi. Rodila se nova ideja da se agenti CIA-e ubace u redove Al-kaide u Pakistanu. Sjedinjene Države su zarobile ili ubile više od dve trećine operativaca koji su upravljali Al-kaidom. Bin Laden bio iznenađen svirepošću američkog kontranapada poslije 11. septembra 2001.

Početkom 2002. godine, granična provincija Pakistana, južni Vaziristan, postala je novi centar okupljanja pristalica Al-kaide, ali su američke vojne i obaveštajne snage u Avganistanu bile frustrirane strogim pravilima angažovanja koja im nisu dopuštala da nastave da gone pripadnike Al-kaide s druge strane granice.

Pakistanci su veoma ozbiljno insistirali na tome da američke snage moraju da ostanu van zemlje, i Zelene beretke raspoređene u jugoistočnom Avganistanu tvrde da je dolazilo do niza napetih sučeljavanja - pa čak i sukoba - između američkih i pakistanskih jedinica duž granice. Obe strane su uglavnom zataškale te incidente.

Podrška pobunjenicima

Ipak, početkom 2002. godine činilo se kao da zvaničnici Bele kuće i dalje uviđaju potrebu da početni uspeh u Avganistanu isprate energičnom hajkom na Al-kaidu. U samom Avganistanu nadali su se da će moći da izvrše pritisak na preostale pripadnike Talibana i Al-kaide, uz pomoć zajedničkih jedinica CIA-e i Specijalnih snaga američke vojske koje su tokom jeseni i zime 2001. godine bile tako uspešne u pružanju podrške pobunjenicima Severne alijanse u borbi protiv Talibana. Smatralo se neophodnim da se ovi timovi nađu na položajima na licu mesta u proleće 2002. godine, kada bi se vreme popravilo i tradicionalna borbena sezona u Avganistanu započela.

Blisko povezana sa ovom strategijom bila je i nova ideja da se agenti CIA-e ubace u redove Al-kaide u Pakistanu. CIA je planirala da potroši osamdeset miliona dolara na formiranje nove obaveštajne službe Avganistana, kao dela nove vlasti u zemlji; bio bi to špijunski servis sastavljen od Avganistanaca, ali u suštini u potpunosti pod kontrolom CIA-e, poput isturenog odeljenja. Domaća obaveštajna služba sa sedištem u Kabulu, koja bi primala naređenja od Amerikanaca, bila bi od neprocenjive vrednosti za planove o uništenju Al-kaide, i u Avganistanu i u susednom Pakistanu. Avganistanskim operativcima bilo bi mnogo lakše nego američkim agentima da se neprimećeno prebace preko granice u Pakistan i ušunjaju u sela kako bi prikupili informacije o članovima Al-kaide koji se kriju u Pakistanu.
Međutim, i ovi planovi su pali u vodu kada je Bušova administracija prebacila pažnju na Irak u rano proleće 2002. godine, te je Bin Laden dobio preko potrebni predah. Finansiranje nove avganistanske obaveštajne službe stalno se odlagalo, dok su specijalni timovi prebačeni na drugi teren da bi mogli što brže da se pripreme za Irak.

Al-kaida se vratila u sedlo početkom 2002. godine. Glavni operativci Al-kaide koji su kasnije bili uhapšeni tvrdili su da je Bin Laden bio iznenađen svirepošću američkog kontranapada posle 11. septembra. Ali, u tom trenutku, kada je Al-kaida bila najranjivija, Sjedinjene Države su popustile i jezgro Al-kaide je preživelo. Sjedinjene Države su zarobile ili ubile više od dve trećine operativaca koji su upravljali Al-kaidom u vreme napada na Njujork i Vašington, ali nisu uspele da je dotuku.

Tajne baze u Pakistanu

Dok je Bušova administracija prebacivala pažnju na Irak, "razgovori o Avganistanu bili su ograničeni", tvrdi jedan bivši zvaničnik Državnog saveta za bezbednost. "Evo, ovo vam je na raspolaganju, nećete dobiti ništa više. Nema dodatnih misija, nema dodatnih snaga, nema novih dolara". Ovaj zvaničnik dodaje da su "sastanci na kojima se diskutovalo o Avganistanu u to vreme najbolje opisani u komentaru koji je Dag Fejt dao na jednom takvom skupu, kada je rekao da smo mi pobedili u ratu, a da sad drugi ljudi treba da preuzmu brigu za Avganistan. Time je mislio da izgradnju države ili održavanje stabilnosti posle sukoba treba da preuzmu na sebe druge vlade... Pomenuti Avganistan značilo je pričati o nečemu što nismo završili."

U decembru 2002. godine predsednik Buš održao je sastanak sa glavnim savetnicima kako bi razmotrili trenutni status rata protiv terora. Jedan od učesnika na ovom sastanku održanom na nivou kabineta priseća se da je nekoliko viših zvaničnika, među njima Tenet, Rajsova i Volfovic, izrazilo zabrinutost zbog sposobnosti terorista poput Al-kaide da regrutuju nove ljude i uživaju podršku širom islamskog sveta. Da li Sjedinjene Države imaju razvijenu strategiju da se sukobe za rastućim potencijalom islamskog ekstremizma? "Predsednik je odbacio ta pitanja, rekavši da će pobeda u Iraku rešiti i te brige. Kada je to izgovorio, ljudi su se prosto sparušili", priseća se ovaj izvor.

Tek 2003. godine Bušova administracija konačno počinje da shvata da ne može više da zanemaruje činjenicu da je Bin Laden i dalje na slobodi, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što je njegovo ime postalo neprijatna politička tema u kampanji za drugi predsjednički mandat. Krajem 2003. godine CIA je uspostavila mrežu tajnih baza u Pakistanu u pokušaju da pojača hajku na njega, obezbijedivši tajno odobrenje pakistanske vlade.

Pakistanske vojne i obavještajne službe postavile su stroga ograničenja slobodnog kretanja i upravljanja tajnim bazama na njihovoj teritoriji. Agenti CIA-e bili su prisiljeni da putuju po krševitoj graničnoj oblasti, praćeni pakistanskim agentima za bezbjednost i pod strogim nadzorom pakistanskih zvaničnika, što je Amerikancima praktično onemogućavalo da izvedu efikasne operacije prikupljanja obaveštajnih podataka među lokalnim plemenima na severozapadnoj granici Pakistana.

(Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.