RA­TNO STANjE - Taj­na is­to­ri­ja CIA-e i Bu­šo­ve admi­nis­tra­ci­je (10)

Ra­tni bubnjevi ču­ju se iz Va­šin­gto­na

Dok se žar ra­ta u Av­ga­nis­ta­nu po­la­ko ga­sio, Va­šin­gton i Džordž Buš su ne­umoljivo pre­ba­ci­va­li svo­ju pažnju na Ba­gdad. Ra­tno bubnjanje Be­le ku­će o Ira­ku i oru­žju za ma­so­vno uni­štenje nas­ta­vi­lo je da gru­va sve ja­če. Rat i Irak ispunjava­li su na­slo­vne stra­ne no­vi­na i pos­ta­lo udar­na vi­jest na te­le­vi­zij­skim i ra­dio ta­la­si­ma. Pro­cje­ne su da bi 11. sep­tem­bar bio, u po­re­đenju s na­pa­dom he­mij­skim, bi­olo­škim ili nu­kle­ar­nim oru­žjem, obi­čna dje­či­ja igra

...U obra­ćanju na­ci­ji u ja­nu­aru 2002. go­di­ne, Buš je upo­zo­rio na "oso­vi­ne zla", i Irak, kao je­dnog od tri čla­na ove ko­ali­ci­je. Buš i njego­vi po­mo­ćni­ci tvrdi­li su da Sa­dam Hu­se­in pred­stavlja pretnju Sje­dinjenim Drža­va­ma jer po­se­du­je oru­žje za ma­so­vno uni­štenje, ali i za­to što njegov re­žim pru­ža uto­či­šte te­ro­ris­ti­ma.

Sa­dam bi mo­gao da upo­tre­bi svo­je oru­žje pro­tiv Ame­ri­ke, ili da ga je­dnos­ta­vno pre­pus­ti te­ro­ris­ti­ma da umes­to njega oba­ve po­sao. Bi­lo ka­ko bi­lo, 11. sep­tem­bar bi u po­re­đenju s na­pa­dom he­mij­skim, bi­olo­škim ili nu­kle­ar­nim oru­žjem bio obi­čna de­čja igra. To je ri­zik, izja­vio je ta­da Džordž V. Buš, ko­ji Sje­dinjene Drža­ve po­sle 11. sep­tem­bra ni­su spre­mne da preu­zmu.

To­kom ce­log pro­le­ća, Bu­šo­va admi­nis­tra­ci­ja je pos­to­ja­no po­ja­ča­va­la re­to­ri­ku o pretnji ko­ju pred­stavljaju te­ro­ris­ti, oru­žje za ma­so­vno uni­štenje i - Irak. Pot­pred­sje­dnik Dik Čej­ni je u je­dnom te­le­vi­zij­skom go­vo­ru re­kao da je "sko­ro si­gu­ran" da će bi­ti još te­ro­ris­ti­čkih na­pa­da na Sje­dinjene Drža­ve, dok je se­kre­tar za od­bra­nu Do­nald Ram­sfeld obja­vio da je sa­mo pi­tanje vre­me­na ka­da će te­ro­ris­ti na­ba­vi­ti oru­žje za ma­so­vno na­oru­žanje iz odme­tnu­tih drža­va po­put Ira­ka.

Bu­šo­vo upo­zo­renje u Ber­li­nu

Kra­jem ma­ja, Buš je održao go­vor u Ber­li­nu, u kom je upo­zo­rio da, onog ča­sa ka­da te­ro­ris­ti na­ba­ve he­mij­ska, bi­olo­ška ili nu­kle­ar­na oru­žja iz ze­malja po­put Ira­ka, "ni­je­dan glas ra­zu­ma, ni­je­dan tra­čak sa­ves­ti ne­će mo­ći da spre­či njiho­vu upo­tre­bu". Dok se žar ra­ta u Av­ga­nis­ta­nu po­la­ko ga­sio, Va­šin­gton Džordža Bu­ša je ne­umoljivo pre­ba­ci­vao svo­ju pažnju na Ba­gdad.

Sav­san je Kri­su re­kla da ne mo­že odmah da se sre­tne s njim. Ne­da­vno joj je maj­ka do­šla u Kli­vlend iz Ira­ka na le­čenje uzna­pre­do­va­log ra­ka de­be­log cre­va i Sav­san je mo­ra­la da se sta­ra o CIA-e. U ju­nu je Sav­sa­ni­na maj­ka pre­mi­nu­la, i po­ro­di­ca je odlu­či­la da je sa­hra­ni tu, u ame­ri­čkoj pro­vin­ci­ji. Us­ko­ro je Sav­san bi­la spre­mna za su­sret sa CIA-om.

Ra­tno bubnjanje Be­le ku­će o Ira­ku i oru­žju za ma­so­vno uni­štenje nas­ta­vi­lo je da gru­va sve ja­če tog le­ta. Ispunjava­lo je na­slo­vne stra­ne no­vi­na i pos­ta­lo udar­na vest na te­le­vi­zij­skim i ra­dio ta­la­si­ma u vre­me ka­da se Kris ko­na­čno, po­čet­kom av­gus­ta, sreo sa Sav­san u ka­fe­te­ri­ji Lan­ca Star­bak u Kli­vlen­du.

Pred­se­dnik i njego­vi po­mo­ćni­ci tvrdi­li su da još uvek ni­je do­ne­ta odlu­ka da li Irak tre­ba na­pas­ti ili ne, ali, u va­žnom go­vo­ru po­sve­će­nom spoljnoj po­li­ti­ci ko­ji je održao na voj­noj aka­de­mi­ji Vest Po­int u ju­nu, Buš je sna­žno zas­tu­pao ide­ju o pre­du­zi­manju pre­ven­ti­vnih akci­ja pro­tiv di­kta­tu­ra po­put Ira­ka, ko­je ra­zvi­ja­ju oru­žje za ma­so­vno uni­štenje. "Uz­drža­vanje ni­je mo­gu­će ka­da ne­ura­vno­te­že­ni di­kta­to­ri po­se­du­ju oru­žje za ma­so­vno uni­štenje ko­je mo­gu da uto­va­re u ra­ke­te ili pre­da­ju u ru­ke svo­jim sa­ve­zni­ci­ma - te­ro­ris­ti­ma", re­kao je Buš di­plom­ci­ma Vest Po­in­ta.

 "Ne mo­že­mo da bra­ni­mo Ame­ri­ku i na­še pri­ja­telje sa­mo ta­ko što će­mo se na­da­ti naj­boljem. Ne mo­že­mo da ve­ru­je­mo re­či­ma ti­ra­na, ko­ji sve­ča­no po­tpi­šu ugo­vo­re o ne­ši­renju nu­kle­ar­nog oru­žja a za­tim ih sis­te­mat­ski krše. Ako bu­de­mo če­ka­li da se ove pretnje u po­tpu­nos­ti ispu­ne, pre­du­go će­mo če­ka­ti. "Do ju­la, pla­no­vi Pen­ta­go­na za in­va­zi­ju na Irak već su pro­cu­ri­li u štam­pu, i Bu­šu je sva­kim da­nom bi­va­lo sve te­že da pri­kri­je svo­je na­me­re.

Že­na pos­ta­je  špi­jun

U sa­moj vla­di, me­đu­tim, na­pi­sa­ni su broj­ni po­verljivi izve­šta­ji da bi se po­du­pro ta­ko­zva­ni ira­čki slu­čaj. CIA je 1. av­gus­ta obja­vi­la po­verljivi do­ku­ment, po­deljen sa­mo naj­vi­šim zva­ni­čni­ci­ma Bu­šo­ve admi­nis­tra­ci­je. U njemu je iznet zaključak da je to­var alu­mi­nij­skih ce­vi za vi­so­ko­na­pon­sku upo­tre­bu iz Ki­ne za Irak znak da Irak obnavlja svoj pro­gram obo­ga­će­nog ura­ni­ju­ma ka­ko bi na­pra­vio atom­sku bom­bu.

Kris je za­panjio Sav­san ka­da joj je obja­snio za­što je hteo da raz­go­va­ra s njom. Re­kao joj je da bi mo­gla da po­mo­gne no­vom ra­tu pred­se­dni­ka Bu­ša pro­tiv te­ro­ri­zma. Po­mo­gla bi ta­ko što bi oti­šla u Ba­gdad na taj­ni za­da­tak po na­lo­gu CIA-e, Kris joj je obja­snio da bi CIA hte­la da Sav­san, sre­do­ve­čna maj­ka iz Kli­vlen­da, otpu­tu­je u Irak i pos­ta­ne špi­jun.

CIA je bi­la ube­đe­na da je Sa­ad Ta­ufik upo­znat sa naj­po­verljivi­jim taj­na­ma o ira­čkom pro­gra­mu na­oru­žanja i da bi mo­žda bio spre­man da ses­tri ka­že is­ti­nu o am­bi­ci­ja­ma Sa­da­ma Hu­se­ina.

Sav­san je bi­lo te­ško da po­ve­ru­je da CIA-i na ra­spo­la­ganju ni­je bio ni­je­dan dru­gi na­čin da do­bi­je in­for­ma­ci­je iz Ba­gda­da. Ali, po­što je do­bro pro­mi­sli­la, odlu­či­la je da že­li da odi­gra ulo­gu ko­ju su joj na­me­ni­li.

Bra­ta ni­je vi­de­la još od 1989. go­di­ne, ka­da je do­šla u Irak pre Za­liv­skog ra­ta, u krat­ku po­se­tu obo­je­nu ner­vo­zom, ali je po­mi­sli­la da bi mo­žda že­leo da po­mo­gne. Re­kla je Kri­su da je spre­mna da po­ku­ša.

De­zer­ter

Po sa­znanju CIA-e Sa­ad Ta­ufik, ko­ji je stu­di­rao elek­tro­te­hni­ku u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, ali se vra­tio da ži­vi u Ba­gda­du sa že­nom i tri kćer­ke, klju­čna je li­čnost taj­nog pro­gra­ma za nu­kle­ar­no na­oru­žanje Sa­da­ma Hu­se­ina. CIA zna ko je on, Kris je re­kao Sav­san, ali ne­ma na­či­na da stu­pi u kon­takt s njim. Zbog to­ga je CIA hte­la da Sav­san otpu­tu­je u Ba­gdad i raz­go­va­ra sa bra­tom da bi sa­zna­la da li bi on bio spre­man da de­zer­ti­ra, i da pre­ko oblas­ti ko­ju kon­tro­li­šu Kur­di u se­ver­nom Ira­ku po­be­gne iz zemlje. CIA ne mo­že da mu po­mo­gne da pre­đe u deo pod kon­tro­lom Kur­da, ali, ako bi mo­gao sam da sti­gne do ta­mo, CIA bi ga oda­tle pre­ba­ci­la na Za­pad.

 
(Nas­ta­vi­će se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.