Početak kraja neokolonijalizma

KOMANDNI VISOVI (Ugovor sa sudbinom ) (4)

 Zenit je dostignut sedamdesetih godina, kada se činilo da se Treći svijet nalazi na putu ka pobijedi u suočavanju sa bogatim zemljama. Izbjegnuta je balkanizacija Indije u mnoštvo državica. Pad britanskog kolonijalizma u Indiji označio je početak kraja svih evropskih carevina, iako će isteći mnogo krvi pre nego što imperijalno sunce konačno zađe - a još više krvi nakon tog zalaska

Mase sveta su te večeri ispunjavale ulice Nju Delhija; bio je to početak kraja kolonijalizma. Kada je pala noć, svuda su upaljene baklje i svuda je kroz tamu odjekivalo nekoliko istih arija. U časovima pred ponoć - vreme izabrano da umiri astrologe - začuo se zvuk školjki, koje su se tradicionalno koristile a prizivanje bogova u hinduske hramove. Uzbuđen ali smiren, u svom poznatom sakou, Džavaharlal Nehru izašao je žurnim koracima na podijum Konstitutivne skupštine Indije. Samo tri godine pre toga on je bio britanski zatvorenik - po deveti put. Sada, kada se ponoć spremala da uđe u 15. avgust 1947, on će preuzeti ulogu britanskog naslednika, prvi premijer nezavisne Indije.

"Pre mnogo godina", govorio je on, "sklopili smo ugovor sa sudbinom - da za Indiju izborimo nezavisnost. Sada je došlo vreme da ispunimo svoj zavet." I zaista, Nehru i njegovi saveznici su održali krupno obećanje. Najveća kolonija na svetu - dragulj Britanskog carstva razlog postojanja imperijalne politike, sam simbol imperijalizma - sada će biti nezavisna država, najveća demokratija na svetu. Taj ponoćni čas označio je početak kraja svih evropskih carevina, iako će isteći mnogo krvi pre nego što imperijalno sunce konačno zađe - a još više krvi nakon tog zalaska.

 Izbjegnuta balkanizacija

Ali 15. avgust nije bio potpuna pobeda na Nehrua; zavet nije ispunjen u celosti. Iako je izbegnuta balkanizacija u mnoštvo državica i kneževina, britanska Indija bila je podeljena na dve zemlje, Indiju i Pakistan." I mada je užurbana britanska improvizacija sprečila potpuni "slom" od kojeg se strahovalo i prelazak u građanski rat i anarhiju, preokret koji je nastupio indijskom nezavisnošću bio je ogroman. Petnaest miliona Hindusa i Muslimana pobeglo je u suprotnim smerovima kao izbeglice, mimoilazeći se na novoucrtanoj granici između Pakistana i Indije. 

Sa razrušenim životima, ispunjeni razdirućim strahom i očajem, uskoro su postali žrtve divljačkog nasilja. Vozovi napunjeni izbeglicama sačekivani su u zasedi pre nego što bi prešli granicu. Kada su na stranicama otvarali vrata vagona, pronalazili su samo leševe. U gradovima su komšije koje su dugo živele u miru, ustali jedni na druge. Sve u svemu, procenjuje se da je u sukobima nastalim po sticanju nezavisnosti ubijeno barem milion ljudi.

Za duhovnog vođu u borbi za nezavisnost, Mahatmu Gandija, koji je propovedao jedinstvo Hindusa i Muslimana, egzaltiranost pobedom izgubila se u bolu gorkog poraza. Dok se Nehru spremao za preuzimanje vlasti, Gandi je Dan nezavisnosti sprovodio u tihoj molitvi u Kalkuti, posteći u uzaludnoj nadi da će zaustaviti opšte nasilje koje je zahvatilo grad.

Izgradnja države

Britanska vladavina bala je okončana. Sada je zadatak Nehrua i njegove Kongresne partije bio da koloniju pretvore u državu. Od Britanije behu nasledili vestminsterski model i bili su odlučni da u Indiji stvore federalnu parlamentarnu demokratiju - i da je održe kao takvu. Ali suočavanje sa izazovom "izgradnje države" značilo je više nego stvaranje političkih institucija.

Ono je zahtevalo razvoj moderne privrede. Da bi se to postiglo u zemlji kojoj su strašno nedostajali resursi i veštine, Nehru je često ponavljao da zemlja mora da osvoji i kontroliše komandne visove privrede. Indijom će sledećih četrdeset godina vladati Nehruova vizija moderne, planske, industrijalizovane, socijalističke ekonomije.

Dobijajući savete od darovitih ekonomista međunarodnim iskustvom i ugledom, ubeđen da izvlači i integriše ono najbolje iz zapadnjačkog i sovjetskog modela, uživajući izbornu dominaciju Kongresne partije, Nehru nije praktično imao prepreka da razvije jedan od najtemeljitijih, najsloženijih, najzamršenijih i najzad, najtrapavijih sistema državnog privrednog planiranja i administracije. Privatne firme mogle su da se razvijaju. Ali suština indijske privrede, njenih komandnih visova, prepuštena je nizu državnih preduzeća.

Taj državni sektor bio je glavni za celokupnu viziju planske privrede indijskih boja. Model će dobiti široku podršku. Privredna rešenja Indije odražavala su duboku veru u racionalizam, predvidljivost, kvantifikaciju - planiranje. Ta rešenja su bila otelotvorenje dominantne ekonomije tog doba koju su s najboljim namerama ekonomski mislioci i međunarodne agencije promovisali po svetu. U ovoj ili onoj formi preovlađujući stav svodio se na jednu jedinu stvar: država će morati da pokreće razvoj. Nije bilo drugog načina. Uticaj ovog pristupa biće dalekosežan i trajan širom nerazvijenog sveta. Zenit će biti dostignut sedamdesetih godina, kada se činilo da se Treći svet nalazi na putu ka pobedi u suočavanju sa bogatim zemljama. Bilo je to pre velikog oslobađanja od iluzija.

Zatvor za Nehrua

Nehru je svoju biografiju započeo za vrijeme boravka u zatvoru ali je nije nikada završio zato što je pušten u decembru 1941. Nedugo posle toga bio je ponovo uhapšen, ovaj put zato što je predvodio proteste protiv britanske vladavine u jednom od najtežih trenutaka Drugog svetskog rata. U tvrđavi Ahmadnagar svakodnevno je sprovodio sate i sate prekopavajući kamenito tlo u zatvorskom dvorištu i pripremajući leje za cvijeće. Ali je takođe rukopisom ispisao preko hiljadu stranica detaljno izlažući svoja očekivanja od budućnosti.

                                      (Nastaviće se )

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.