ISTORIJA LjUBAVNICA - Marocija svjetovna i duhovna vladarka Rima

Teodora i Marocija Teofilakt bile su tim "majka i ćerka" papskih ljubavnica. Pošto je ćerku, dozrelu za udaju, poslala u Sergijevu postelju, Teodora je učvrstila svoj položaj i uskoro je kontrolisala papski dvor.

Podstaknuti oduševljenim Rimljanima, Marocija i vojska organizovali opsadu prilaza Vatikanu. Papa Jovan se naposljetku predao i bačen je u tamnicu, gdje je umoren

******************

Teodora i Marocija Teofilakt bile su tim "majka i ćerka" papskih ljubavnica. Te su dve žene postale tako politički uticajne da su, za razliku od miliona anonimnih "Marta", podrobno opisane u uglavnom zlobnim prikazima savremenika. Teodora i njen muž, Teofilakt, preselili su se 890. iz dražesnog starog etrurskog grada Tuskuluma u Rim, udaljen dvadeset četiri kilometra. Teofilakt je bio hrabar i sposoban muškarac koji je postao senator, sudija, i konačno, vojvoda odgovoran za papske finansije i rimsku miliciju. I Teodora je imenovana za senatora.

Ali, Teodora je težila nečemu više od lepršanja oko papskog plamena u državi gde je papa bio vrhovni vođa. Njen je san bio da osnuje porodičnu dinastiju kojom bi mogla da upravlja i tako sama vlada Rimom. Očigledno, Teofilakt je delio njenu viziju. Zajedno su na mesto pape doveli čoveka koji je u istoriji ostao poznat kao Sergije III, a kojeg su podržavali kad je njegova stranka bila u izgnanstvu.

Čuvena Marocija

Prema pogodbi između Sergija i Teofilakta, trebalo je da mu daju i svoju petnaestogodišnju ćerku, Marociju, da mu postane konkubina. Marocija je već sazrevala u ženu legendarne lepote, a ona i Sergije otpočeli su vatrenu seksualnu vezu. Ubrzo mu je rodila sina.

Pošto je ćerku dozrelu za udaju poslala u Sergijevu postelju, Teodora je učvrstila svoj položaj i uskoro je kontrolisala papski dvor. Kad je Sergije umro 911, posle samo sedam godina provedenih na položaju, Teodora je mudro izbegla uobičajene krvave ratove oko nasleđa sredivši da na mesto njenog muža dođe čovek kojeg je sama imenovala, Anastasije III. Kad je Anastasije umro, 913. hitro je preduzela korake da na njegovo mesto postavi Landa, koji je živeo do 914.

Desilo se da je Teodoru zanela ljubav za mlađim muškarcem, biskupom Jovanom od Ravene. Landova smrt nadahnula ju je da u papski dvor lansira Jovana. Preselio bi se u Rim za stalno, i ne bi samo zadovoljavao njene erotske potrebe, već bi joj i omogućio da nastavi da dejstvuje kao siva eminencija iza papske stolice. Zbog tog "čudovišnog zločina" prisiljavanja sopstvenog ljubavnika da postane papa Jovan X, često citirani istoričar Liudprant osudio je Teodoru kao "drolju".

Uz Jovana, Teodora je konačno utvrdila svoj položaj u papskoj strukturi moći. Jovan se pokazao mnogo izdržljivijim i marljivijim od njenih prethodnih marioneta. Uz to, skladno je radio s Teofilaktom, njenim mužem uvek spremnim na saradnju, na stvaranju koalicije italijanskih vladara pod papskom vlašću.

Ubrzo po Jovanovom postavljenju, Teodora je obratila pažnju na svoju obudovelu ćerku. Marocija je i dalje bila roba visoko na ceni, i Teodora joj je ugovorila brak s Alberikom, markizom od Kamerina. Kao i s papom Sergijem, Marocija je bila nagrada njenih roditelja za pružene usluge.

Alberik je bio nemački najamnik čija je grupa veterana bila od životne važnosti novoujedinjenim italijanskim saveznicima. Kao njihov zet, Alberik se pridružio Teodori i Teofilaktu u porodičnoj palati na brežuljku Aventin, gde je nastavio da pruža neophodnu vojnu zaštitu.

U nekom momentu pre 924, umrli su Teodora i njen muž kako, gde, ili kada, ne znamo izvesno. Prema merilima njihovog društva, ostvarili su izvanredan život, a posebno Teodora. Dinastija Teofilakta je cvetala, a zajedno su Teodorin muž i ljubavnik i saučesnik, papa Jovan X, olakšali njenu misiju upravljanja.

Kao ljubavnica i žena, Teodora je uspela da postigne ono što tek malobrojnim ženama polazi za rukom, da ujedini dvojicu sebi najbližih muškaraca i zagospodari njima, i da to radi otvoreno, nepovrediva, na zaprepašćenje svojih zemljaka. Njeni su muškarci bili inteligentni, sposobni i hrabri. Delili su njene snove i ophodili se prema njoj s poštovanjem; zbilja, ukazali su joj čast poklonivši joj lično i profesionalno poverenje.

Dinastija ljubavnica

Ali nije sve išlo glatko između Marocije i pape Jovana. Posle smrti svojih roditelja, Marocija je došla na čelo moćne dinastije Teofilakta. Za razliku od njih, nije je zanimalo da deli moć s papom Jovanom, njihovim saveznikom. Umesto toga, suprotstavila mu se kao ogorčena suparnica. Kad je Alberik 924. imao glavnu ulogu u odbijanju arapskih napada, Marocija je preuzela zasluge.

U isto vreme, izgledalo je da joj se Alberik ne dopada kao muž, i varala ga je s nizom ljubavnika. Ali, ti su ljudi zadovoljavali jedino njene erotske želje, a ne i njene lične ambicije. Da bi ostvarila te ambicije, Marocija se oslonila na Jovana, svog vanbračnog sina s papom Sergijem.

Baš kao što je Teodora zamišljala političku dinastiju, Marocija je priželjkivala nasledno papstvo, sa Jovanom kao prvim papom. Ali, to je zahtevalo da se otarasi postojećeg pape, bivšeg ljubavnika svoje majke. Marocija je to postigla tako što se rešila Alberika i udala za brata vojnog saveznika pape Jovana.

Onda su, podstaknuti oduševljenim Rimljanima, ona i vojska njenog novog muža orkestrirali opsadu prilaza Vatikanu. Papa Jovan se naposletku predao, i bačen je u tamnicu, gde je umoren izgladnjivanjem, ili je možda bio zadavljen.

Teodora, ljubavnica koja ga je volela, bila bi užasnuta i ožalošćena, ali Marocija ništa nije žalila. Umesto toga, na stolicu Sv. Petra postavila je dvojicu akolita dok njen sin Jovan ne napuni dvadeset godina. Onda je sredila da njega postave kao papu Jovana XI, i nastavila je da upravlja Rimom i kao svetovna i kao duhovna vladarka.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.