HITLEROVI RATNICI - Ernst Udet - Vojna avijacija po Geringovoj komandi

Fric Sajler, finansijski direktor firme "Meseršmit", naoštren Udetovim nalogom da se reorganizuje proizvodnja, predočio je dokumenta koja su potvrdila da je Udet donio odluku na temelju falsifikovanih brojeva.

Ernst Udet je ležao na krevetu u bademantilu obliven krvlju. U ruci je još držao svoj meksički kolt sa kojim je pucao sebi u glavu. Oko njega se nalazio metež od boca konjaka i papira.

Zašto se ubio čuveni Hitlerov inspektor

***************************************

Posle početka pohoda na Rusiju, u leto 1941. Gering je zahtevao da se Luftvafe učetvorostruči. Neumorni Milh je predočio rajhsmaršalu program koji je, u sigurnom saznanju o sujetnosti svoga šefa, nazvao "Geringov program". Plan je ograničavao ovlašćenje za njegovo sprovođenje na jednu osobu: Erharda Milha. I Gering je potpisao. Time je Milh nasledio generalnog inspektora još za njegovog života.

Ernst Udet je bio slomljen čovek. Još jednom je Ingi Blajle pošlo za rukom da ga nagovori na lečenje. Za to vreme su Gering i Milh u Ministarstvu vazduhoplovstva Rajha drugačije postavili skretnice. Milh je otpustio načelnika odeljenja Tehničko planiranje, Čersiha, zamenivši ga Karlom Avgustom fon Gablencom. Udetov dugogodišnji prijatelj, general-major Ploh, morao je da se uputi na Istočni front.

Od generalnog inspektora je ostala smo titula. On je zavisio od Milhove milosti. Marioneta u Geringovim rukama. A on je pokidao konce.

Falsifikati vazduhoplovaca

U oktobru je u Ministarstvu vazduhoplovstva Rajha održana poslednja odlučujuća sednica na kojoj je učestvovao generalni inspektor Ernst Udet. Suđenju je prisustvovalo 50 radnika MVR-a. Fric Sajler, finansijski direktor firme "Meseršmit", naoštren Udetovim nalogom da se reorganizuje proizvodnja, predočio je dokumenta koja su potvrdila da je Udet doneo odluku na temelju falsifikovanih brojeva. Takav frontalni napad nije očekivao. Slutio je kako je do ovog sastanka došlo. I stvarno, jednim telefonskim pozivom Meseršmit je dao Milhu municiju koja mu je bila potrebna da Udeta konačno sredi. Meseršmit, Milh i Gering su ovaj finalni sud inscenirali. "Bilo bi pristojnije da ste mi to ranije ispričali", mucao je Udet bespomoćno. To je partija šaha, gospodine Udet. Ja samo povlačim drugi potez po redu", uzvratio mu je Sajler hladno. Milh je predložio da odlete na "nekoliko dana oporavka" u Pariz, "da bi ponovo uspostavili prijateljske odnose", kako je on to formulisao. Učtivi neprijatelj je još uvek čuvao glanc. U dogovoreni dan putovanja Ernst Udet je već bio mrtav.

U Štalupener aleju se 16. novembra 1941. javio Erih Bajer, Udetov mehaničar iz srećnih dana. Slučajno se zatekao u Berlinu. Bilo bi lepo da se nađu i popričaju o starim vremenima. Ernst Udet se obradovao i naručio taksi da što brže ode po prijatelja. "Da ste baš danas došli", mumlao je zamišljeno otvarajući vrata. Tokom zajedničkog ručka bilo je skoro kao pre. Udet je bio mirniji nego proteklih dana, pričao je o Africi, o Grenlandu, o letenju. Pošto se Bajer pozdravio, obratio se sumorno Ingi Blajel: "On se neće više vratiti. Neću ga više nikada videti." Tada se skljokao grčeći se od plača. "Danas smo poslednji put zajedno. Sutra ćeš biti udovica." Inga Blajel je pokušavala da ga smiri. Postavljena je večera, patka, crveni kupus, štrudla od jabuka. "Juče je patkica bila još živa. To se događa mnogima. Danas su još živi. Sutra su mrtvi." Udeta nije bilo moguće odgovoriti: Neću više. Neću više da testiram bombardere i da gledam filmske novosti." Gospođa Blajle ga je nagovorila da prihvate poziv prijatelja. "Sutra nećete više videti čiku", pevao je deci. Odvezao je Ingu do njenog stana. Odatle je otišao u Tempelhof. Tu je Kurt Šnitke, koga je Udet zapošljavao kao mehaničara, majstorisao na nekom modelu aviona. On se i danas seća kako se Udet popeo u svoj stari Fh-104, omiljeni avion. Iz bara je uzeo bocu konjaka i pio je. Kada se oprostio od Šnitkea, uzeo je parče crvene krede iz džepa na grudima i stavio je u džep.

Sledećeg jutra se Inga Blajle stresla kada je zazvonio telefon. Uzela je vezu, Udet je bio kraj aparata. Uveravala ga je da će za doručak biti kod njega. "Ne, nemoj dolaziti, prekasno je. Ingice, nikoga nisam više voleo od tebe. Kaži Piliju Kerneru da će u ormanu naći moj testament." Tada je čula pucanj.

U Štalupener aleji se za doručkom prepao domarski bračni par Peters. Brzo su jurnuli uza stepenice do Udetove sobe gde su naišli na zaključana vrata. "Šta sada? Otvoriti, otvoriti! Zajedno smo ušli, i on je tu ležao..."

Udet diže ruku na sebe

Ernst Udet je ležao na krevetu u bademantilu obliven krvlju. U ruci je još držao svoj meksički kolt sa kojim je pucao sebi u glavu. Oko njega se nalazio metež od boca konjaka i papira.

Utom je stigla i Inga Blejle. Domaćica je vrtela glavom: "Nije više živ, samo je još roptao." Sada je sve išlo jedno za drugim. Udetov ađutant, pukovnik Pendele, pojavio se sa lekarom. Dojurio je državni sekretar Pili Kerner. Biće da je on zapazio crveni natpis na uzglavlju kreveta. "Gvozdeni, ti si me izdao!"

Ljudi su brzo izbrisali natpis sakupivši i ostale cedulje rasute po sobi. Zakleli su se da ćute.

Značenje poslednjih reči Ernsta Udeta nije se nikada moglo stvarno odgonetnuti i tim pre su davale povoda za nagađanje. Radilo se o "Jevrejima" Gablencu i Milhu, "Inge, zašto si me napustila"?", optužio je svoju životnu saputnicu. Teške psovke na krevetu i zidovima morale su biti što pre uklonjene. U pometnji je Udet stavio tačku na svoj život ostavivši svoje okruženje sa osećanjem krivice. Ali on je pao na samom sebi i svom vremenu.

Ernst Udet nije bio pripadnik otpora kao pilot Haras u Đavoljem generalu. Njegova odbojnost prema režimu iscrpljivala se uglavnom u dosetkama i izrekama po kasinama. Iza maske podrugljivca skrivao je gađenje prema životu koji se kretao strojevim korakom. Vojni istoričar Horst Bog naziva Udeta "najpoznatijim Geringovim promašajem na polju podele funkcija". On je bio pogrešan čovek na pogrešnom mestu. A ipak ga je prihvatio – dobrovoljno – i do poslednjeg trenutka ga branio. On je postao Hitlerov ratnik za vreme naoružavanja Luftvafea, "munjevitog rata" u godinama 1939. i 1940. i "vazdušne bitke za Englesku". Svoju najvažniju ulogu je odigrao na polju propagande.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.