Časopis Društva SVETI SAVA Bratstvo - od 1887. do 1941. godine (XIV)

Istorijska pobjeda na Velbuždu

Stevan Dečanski je u toku od godine dana posle bitke na Velbuždu, izgubio popularnost i to je olakšalo Dušanovu akciju protiv njega. Razmirice su se pojavile verovatno ubrzo posle pobede nad Butarima, a u proljeće 1331. god. izbio je već otvoren sukob. Ali je on u prvi mah uklonjen i izravnan. Međutim, vlastela okupljena oko Dušana, radila je posle prvog izmirenja i dalje neprestano na tome, da pokrene Dušana protiv oca

Pobeda na Velbuždu digla je znatno ugled i raznela slavu mladoga prestolonaslednika. Ali je ta pobeda svakako podigla i utvrdila vlast i ugled i staroga kralja Stevana Dečanskog.

Međutim jedva je prošla godina dana od velike pobede nad Bugarima, kad je stari kralj zbačen sa prestola i bedno završio svoje dane, a srpskom je državom zavladao nov vladalac, mladić jedva od dvadeset i dve godine.

Nije poznato u svima pojedinostima zašto i kako se desio taj velik obrt, Dečanski je bio potukao Bugare i suzbio vizantijsku vojsku, koja je trebala da uđe u akciju kao bugarski saveznik. On je dosta daleko proširio granice srpske države i utvrdio srpsku vlast na jugu, u Povardarju.

On je u spoljnoj politici imao gotovo same uspehe, a pobedom na Velbuždu rešio je pitanje o vlasti u Makedoniji, i srpska je vojska u bugarskoj prestonici, u Trnovu, diktirala Bugarima mir. Sve su to bili veliki i znatni uspesi.

Sa razlogom se može pretpostaviti, da je sve to moralo dići moć i ugled staroga vladara. Pa ipak je već posle godinu dana nastala katastrofa, i stari je vladar izgubio, bez borbe, presto i život.  

Dušan se krunisao za kralja

Nagađanjima i kombinacijama, zašto i kako je do toga došlo, ostaje otvoreno polje. Jedno je izvesno: Stevan Dečanski je u toku od godine dana posle bitke na Velbuždu, izgubio popularnost i to je olakšalo Dušanovu akciju protiv njega. Razmirice su se pojavile verovatno ubrzo posle pobede nad Butarima, a u proleće 1331. god. izbio je već otvoren sukob. Ali je on u prvi mah uklonjen i izravnan. Međutim, vlastela okupljena oko Dušana, radila je posle prvog izmirenja i dalje neprestano na tome, da pokrene Dušana protiv oca.

Dušan je u to doba bio upravnik Zete. Zeta je, kao samostalna oblast i nekadašnja kraljevina, davana obično na upravu prestolonasledniku. U Zeti su postojale tradicije o položaju i značaju njenom u ono doba, kada je ona bila središna oblast srpske države. Te su tradicije podržavale separitističke težnje zetske vlastele i njihovu svagdašnju želju da igraju što veću ulogu u državi i da dobiju presudni uticaj u njoj.

S toga je Zeta bila stalan izraz nezadovoljstva sa središnom upravom i izvor svih pokreta protiv nje. Na tom vulkanskom zemljištu nicali su svi pokreti protiv središne uprave; Zeta je izazivala sve unutrašnje sukobe, otuda su dolazili svi prevrati.

Ljudi odrasli pod uticajem takvoga rada i takvih tradicija i vaspitani u tome duhu, povukli su za sobom i Dušana. Struja koja je i njega zahvatila i ponela, verovatno ga je nosila pravcem njegovih ambicija. Tako je on postao oruđem grupe ljudi koji su hteli uticaja i vlasti, možda da je upotrebe u korist opštega dobra, ali verovatnije, da zadovolje svoje potrebe i svoje ambicije.

Sa grupom vernih velikaša Dušan je u leto 1221. god. iznenada doleteo iz Skadra u Nerodimlje, odakle je Dečanski, iznenađen, pobegao u Petrič. Tu je zarobljen i odveden u Zvečan, gde je uskoro i umro. Još pre toga, 6, septembra, Dušan se svečano krunisao za kralja.

Vladar postao sa 22 godine

Novi kralj bio je sasvim mlad čovek, - bilo mu je tek 22 godine. Savremenici pišu o njemu, da je bio impozantna pojava: neobično visok, krupan i snažan čovek.

Svojom visinom i snagom izdvajao je od svih ljudi svoga doba. jedan savremenik sa zapada, koji ga je video, piše o njemu da je bio "u svoje vreme između svih ljudi na svetu viši telom, i strašan u licu". Hrabrost svoju i umešnost pokazao je u bitci na Velbuždu, a lukavstvo i gotovost na sve, kad su u pitanju njegovi planovi i interesi, u načinu kojim je došao do prestola.

I ako vrlo mlad, Dušan je imao za sobom burnu prošlost. Ta prošlost nije mogla ostati bez uticaja na obrazovanje njegovog karaktera. Doba kad dečko počinje da posmatra i misli, njega je stiglo u Carigradu, gde je bio u zatočenju sa svojim ocem Stevanom Dečanskim, koga je njegov otac, kralj Milutin, zbog bune, dao oslepiti i poslao ga u Carigrad. Kad mu je bilo 13 godina on se sa ocem vratio u Srbiju.

Uspomena na vreme provedeno u Carigradu ostala je bez sumnje živa u njegovoj pameti, i ta uspomena prve mladosti verovatno je dosta doprinela da se u njemu docnije, posle velikih političkih i vojnih uspeha, javi želja da kao vladalac uđe u prestonicu vizantiskih careva na Zlatnom Rogu.

Velika vojska

Kad je uzeo vlast u svoje ruke, Dušan je dobio dosta veliku državu, čiji su izvori za materijalna sredstva bili znatni i koja je imala dosta veliku vojsku. Moglo je izgledati da breme koje je on nasilno i svojevoljno uzeo na sebe nije teško, i da je on u zavidnom položaju. Ali nije bilo tako. Naprotiv, Dušan se pri dolasku na presto našao u veoma teškom položaju. Novi vladar zatekao je, i spolja i iznutra, mnogo zamršenih pitanja i nerešenih problema.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.