Borbe za zidine Sirmijuma

STARI SRPSKI VEK - SRBI I RIMSKO CARSTVO (13)

Ustanak, koji danas nije toliko poznat, u antičko vreme je bio važniji i poznatiji od Spartakovog. Prvi put, posle Hanibalovog pohoda, sam grad Rim se uplašio za svoj opstanak. Ustanak su predvodili Tribali, na čelu sa Batonom iz plemena Desijata, njegov imenjak i Pines, skitski poglavica. Za kratko vreme okupili su vojsku od preko 100.000 ratnika, sa glavnim štabom u Sremu

Trajan 

U drugoj polovini prvog veka, za vreme vladavine imperatora Domencijana, sarmatska plemena (najverovatnije Anta), u snažnom prodoru ka unutrašnjosti Srbije, razbila su legije pod zapovedništvom Acija Sabina i Fuksa. Na njihovom čelu bio je car Dikoval, kome je imperator Trajan plaćao danak. Dikoval je trijumfovao nad Imperijom - Decabelus, Traianus Ceaser victo - ali na kratko, jer je poniženi imperator, kako svedoči Plinije, spremao veliki pohod na Dakiju, preko Panonije. Plinije kaže: "Srbi su narod koji nikada i ni od koga nisu bili pobeđeni, do Trajana".    

        Stupivši na tle današnje Srbije, Rim se, kako je rečeno, sukobljavao sa keltskim Skordiscima, Tribalima (Trivali) odnosno, plemenskim grupacijama Skita, Tračana, Trako-Skita i ostacima Singa, pre no što će na ove prostore doći Sarmati. Da je u pitanju bio srpski etnos svedoče Zonara i Halkohondil; Zonara, u Rukopisu Volokolomanskog manastira, kaže: "Trojan...voinstvova že na Daki, sirječ na Srblje, načelnik že srpski Dikovil...", a Halkohondil: "Srbalji ili Trivali su najveći i najstariji narod od sviju naroda na zemlji", tvrdeći, "da su sva današnja slovenska plemena jedan jedini narod, u kog su jedni običaji i jedan jezik, da su najstariji na svetu od sviju naroda i da je najveći narod na svetu srpski". (Chalcocondylas Histor. Byzant, 1.1,14 ).

        Dion Kasije (Appian, De bello civil, II, III), ističe da je rimski vojskovođa Kras, 29. g. pre n. e, u velikom pohodu preko Marice i Dunava, poharao ondašnju Srbiju, sukobivši se, pored ostalih, sa nemačkim plemenima Bastarana. U ovim borbama najviše su stradala tribalska plemena Denteleta (Dentheletes), čijim zarobljenim borcima je Kras isekao ruke. Stradala su i plemena Serba ("Serbi, vet Serdi, et Mardi vel Smerdi"), koja su živela u gradovima: Jahorini (Jamphorina), Medinu i Beloj zori (Bylazora). Njihov kralj Medar, Medocus, je pogubljen. Kasije svedoči da je Rimljanin Marko Primus osuđen zbog pljačke i grabeža. Potonja zločinstva Klaudija Markela dovela su do toga da se udruže plemena Sarmata i Skita i, pod zapovedništvom trojice poglavica, ugroziće rimsku imperiju.

Ustanak koji su predvodili Tribali

Ustanak, koji danas nije toliko poznat, u antičko vreme je bio važniji i poznatiji od Spartakovog. Prvi put, posle Hanibalovog pohoda, sam grad Rim se uplašio za svoj opstanak. Ustanak su predvodili Tribali, na čelu sa Batonom iz plemena Desijata, njegov imenjak i Pines, skitski poglavica. Za kratko vreme okupili su vojsku od preko 100.000 ratnika, sa glavnim štabom u Sremu. U pograničnim oblastima, pobili su sve rimske vojnike, spalivši njihove garnizone. Čitava provincija Ilirik bila je oslobođena. Nešto malo preživelih Rimljana sa strahom je pričalo o "Panoncima" tj. Tribalima, jer su ovi za zastrašivanje primenjivali surova pogubljenja - zarobljenike su žive pekli na ražnju. Zbog toga se dugo vremena nijedna legija nije usudila da uđe u sremsku oblast. Ustanak je počeo 6. g. i, do tada svemoćni Skordisci iz istočnog Srema, prelaze na stranu Imperije. Keltski vazali, plemena Singa, Skita i Trako-Skita kreću ratnom stazom; dotadašnju viševekovnu miroljubivost zamenjuju ognjem i mačem.

         Svetonije, govoreći o Tiberiju, kaže: "Strah i užas bio je u Rimu, od užasnog i strašnog oružanja, jer je grubo umnožavana sva vojska; pozvani su svi isluženi vojnici i, narušeno je bilo i samo najsvetije pravo Rimljana uzimati u vojsku i samo roblje, koje je pod Germanikom otpravljeno Tiberiju u pomoć". Sam imperator Avgust, da bi smanjio narodno očajanje, zapovedio je da se u Rimu prirede igre i održe molitve u čast i slavu rimskog oružja.

        Za to vreme, Baton je opsedao Sirmijum, u kojem se našlo nekoliko vojnih odreda, uglavnom pomoćnih. Sirmijumski legionari su protiv ustanika organizovali uspešnu odbranu, dok su oko grada Tribali palili rimska imanja, pljačkajući ih. Uskoro je iz Mezije pristiglo pojačanje rimskim braniocima, predviđeno četvoricom velikih vojskovođa, među kojima se isticao čuveni Aulo Cecina Sever. U njegovoj pratnji su bili Mesala Korvin, Marko Plautije Silvan i Junije Bles. U žestokoj borbi na Nikinačkom polju, pobedu su odneli Rimljani i tako smanjili pritisak na opsednuti Sirmijum. Međutim, to nije smanjilo nevolje jer je Baton, od plemena Desidijata, dobio veliku pomoć da je mogao bez problema da nastavi sa opsadom sirmijumskih zidina. Rimljani su u pomoć pozvali vazalnog tračkog kralja Remetalka, koji je poveo nekoliko hiljada konjanika, vršeći veliki pritisak na Tribale.

Čuveno rimsko diplomatsko lukavstvom

Cecina Sever se tada poslužio nadaleko čuvenim rimskim diplomatskim lukavstvom; u glavni štab drugog Batona poslao je svoje poverenike koji su, obećanjima i lepim rečima, preveli Batona na rimsku stranu. On je izvršio akt izdaje i u tajnosti je, sa grupom odabranih, prešao na rimsku stranu – ostale ljude je ostavio Cecini Severu na nemilost. Štab ovog Batona se nalazio kod, danas očuvane, zemljane kapije na Fruškoj gori, pored sela Ležimira. Sever je neke, od ovih Tribala, raspeo na krstove duž puta, od Sirmijuma ka gradu Bonanija Malata, današnji Banoštor.

Ovo je bio strahovit udarac za sve ustanike i vođa Baton je imao samo jedan cilj – kazniti imenjaka - izdajnika. U borbi, nedaleko od Sirmijuma, ovaj je prevarom uhvaćen i surovo kažnjen. Tada dolazi i drugi težak udarac za Tribale: Pines, vođa Skita, je zarobljen i pribijen na krst. Njegovo mrtvo telo ustanici su skinuli i spalili uz sve počasti nedaleko od ležimirske kapije. Nadolazeći događaji nisu išli na ruku pobunjenika.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.