ATENTATI KOJI SU IZMENILI SVET - Abraham Linkoln ubijen na sceni pozorišta

Za atentat na Linkolna odabrano je poznato Fordovo pozorište u kojem je glumio popularni glumac Džon But koji će biti egzekutor. U jednom vašingtonskom burdelju, vlasništvu izvesne Meri Sera, skovana je zavjera za ubistvo predsjednika.

U državi sa predsjedničkim sistemom, bez obzira na moć i uticaj Kongresa i Senata, a Sjedinjene Američke Države su takvog tipa, značaj i uloga predsednika je velika

****************************

Od izuzetne je važnosti ko se nalazi na čelu jedne nacije u za nju sudbonosnim trenucima. U istoriji Amerike nacije najsudbonosnije vreme su bile godine prve polovine šezdesetih, u 19 veku, kada je mač rascepa države visio nad glavama njenih podanika. Veliko je pitanje da li bi u američkoj istoriji ime Abrahama Linkolna, jednog od mnogobrojnih predsednika, bilo upisano zlatnim slovima, da je svoju državničku dužnost obavljao dvadesetak godina pre ili posle svojih mandata.

U državi sa predsedničkim sistemom, bez obzira na moć i uticaj Kongresa i Senata, a Sjedinjene Američke Države su takvog tipa, značaj i uloga predsednika je velika.

Prijetnje predsjedniku             

Tokom svog prvog mandata, kada je izbio rat, zbog učestalih pretnji atentatom, bila je određena ekipa telohranitelja sa jedinim zadatkom, da čuvaju predsednika...

... U jednom vašingtonskom burdelju, vlasništvu izvesne Meri Sera, nekoliko dana ranije, skovana je zavera za ubistvo Linkolna, potpredsednika Endrija Džonsona, državnog sekretara V. Sivoda i ministra Stantona. Oni su i ranije, u dva navrata, nameravali da uklone Linkolna. Oba pokušaja su propala jer je Linkoln u poslednji momenat menjao plan svojih poseta. Ovoga puta su odabrali poznato Fordovo pozorište u kojem je glumio popularni glumac Džon But koji je odlično poznavao raspored u samom pozorištu kao i predstavu "Naš američki rođak", u to vreme sa čuvenom Laurom Kini u glavnoj ulozi. Odlučili su da But atentat izvede tokom trećeg čina, za vreme podužeg monologa, kad na sceni bude samo glavna junakinja. But je nameravao da po izvršenom ubistvu pobegne preko scene, skokom iz predsednikove lože. Ostali zaverenici je trebalo da deluju istovremeno, napadajući svoje žrtve.

But nije gubio vreme.

Dan pre ubistva došao je u pozorište i na vratima predsednikove lože, koja se nalazila na prvoj galeriji, odmah iznad bine, sa njene leve strane, izbušio rupu kroz koju je mogao da posmatra centralno mesto u njoj. Pokupio je opiljke i kraj vrata foajea ostavio jednu dasku. Ni njegovo "lutanje" po zgradi pozorišta, jer je bio glumac u njemu, ni daska, jer su radovi u loži koja je proširena uklanjanjem pregrade sa susednom ložom, bili u toku, nisu izazvali bilo kakvu sumnju. Plan je razradio do detalja.

Na dan ubistva, na Veliki petak, 14. aprila, došao je u pozorište oko 18 časova, mada nije igrao u večernjoj predstavi. Počeo je da ćaska sa pozorišnim čuvarima i ubrzo ih pozvao na piće, u kafanu preko puta pozorišta. Znao je da vole da cugnu i kad počnu da piju, teško se zaustavljaju.

Linkoln je čekao da mu Stanton javi o eventualnoj oružanoj pratnji pa je, izgubivši strpljenje odlučio, jer je već kasnio, da u 20,05 časova krenu u pozorište. Sa njima su bili i Klara Haris, ćerka njujorškog senatora, ličnog prijatelja Linkolnovih, sa svojim verenikom, majorom Henri Retbounom. Pratili su ih i telohranitelj Džon Parker i batler Čarli Forbs. Došli su u pozorište u običnoj kočiji, bez ikakve pratnje.

Drama iza scene

I u pozorištu su čekali pola sata sa početkom. Linkoln je stigao kad je predstava bila u toku. Ona je bila prekinuta kad je ušao u svečano ukrašenu ložu. Publika, njih oko 1.700 ga je pozdravila gromkim aplauzom, a muzika je odsvirala "Pozdrav vođi"...

Videvši da je teren čist, But je stupio u akciju. Popeo se na prvi sprat i, ušavši u foaje, vrata zaglavio onom daskom koju je ranije tu ostavio, da ga, dok čeka pogodan trenutak, neko ne bi iznenadio. Sačekao je trenutak kad je monolog glavne glumice izazivao gromoglasan smeh i, polako se ušunjavši u ložu, izvukao sakriven pištolj. Prišao je Linkolnu i opalio jedan hitac pravo u potiljak. Njegov ulazak u ložu nije privukao ničiju pažnju, pošto su svi pomislili da se vratio Forbs. I pored gromkog smeha i aplauza, pucanj se čuo i u sali je nastala panika. Začuli su se preneraženi vrisci. Mnogi su vikali:"Ubiše predsednika!"

U loži, prvi je, videvši kako Linkoln podiže ruku ka glavi pokušavajući da ustane i potom naglo klone, reagovao major Retboun koji je, skočivši na napadača, uspeo da mu otme pištolj, ali je dobio snažan udarac nožem koji je potegao But i ispustio ga.

But se otrgao i preskočivši ogradu, skočio na binu, tri metra ispod prve galerije. U skoku je mamuzom zakačio zastavu koja je ukrašavala predsednikovu ložu i nezgodno doskočio, uganuvši pritom zglob na nozi. Na bini je više puta, šepajući, glasno uzviknuo:"Uvek tako s tiranima."

... But je sa dosta napora uzjahao konja i nestao u mrkli mrak.

U loži, Linkoln je bez svesti. Metak ga je pogodio u levi deo potiljka, prošao kroz mozak i zaustavio se ispod levog oka. Iz klonule glave tekla je krv. Povrativši se od šoka, gospođa Linkoln je počela histerično da vrišti.

Ranjeni major je na suđenju, kao svedok, izjavio da je But, posle pucnja gromko uzviknuo:"Osveta Juga".

...Predsednikove oči su bile sklopljene. Iskusni lekar je, videvši da oči ne reaguju na svetlost, konstatovao da predsednik umire. Na njegov predlog su ga prebacili u jednu od zgrada u susedstvu, čiji je vlasnik bio neki Petersen. U njoj je, ne dolazeći svesti, sledećeg jutra, u 7 časova i 22 minuta, izdahnuo.

Samo tri sata kasnije, potpredsednik Džonson je, položivši zakletvu, postao 17. predsednik u istoriji SAD.

                               ( Nastaviće se) 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.