Amerikanci motre na Nijemce i Japance

HIJERARHIJA ZAVERE - PRIČA O KOMITETU 300 (Vlada novog svetskog poretka) (9)

Mozgovi su isprani do te mjere da ćemo, kao nacija, bez pitanja prihvatiti skoro svaki akt bezakonja! Ono što vidimo jeste ono što polsteri misle da treba da vidimo. To se zove "stvaranje javnog mnjenja".

Prije više od 60 godina Amerikanci su, a da sami toga nisu bili svjesni, bili pripremljeni da Nijemce i Japance vide kao opasne neprijatelje koji moraju da budu poraženi.

Očigledno da postoje mnogi drugi važni timovi stručnjaka, a mi ćemo doći i do njih u ovoj knjizi. Jedna od najvažnijih područja kooperacije između onoga što ovi timovi stručnjaka izbace i onoga što postaje vladina i javna politika su polsteri, agencije za ispitivanje javnog mnjenja. Njihov posao je da uobliče javnost na način koji odgovara zaverenicima. Statistiku o javnom mnjenju stalno daju Si-Bi-Es, En-Bi-Si, Ej-Bi-Si, "Njujork tajms" i "Vašington post". Većina njih se koordinira u Istraživačkom centru za javno mnjenje (National Opinion Research Center) gde se, što je odista zapanjujuće, stvara psihološki profil čitave nacije.

Rezultati se dalje ubacuju u kompjutere Galup pola i Jankelovič, Skeli i Vajta, za poređenje i procenu. Većina onog što pročitamo u novinama ili vidimo na televiziji prethodno su pregledali polsteri. ONO ŠTO VIDIMO JESTE ONO ŠTO POLSTERI MISLE DA TREBA DA VIDIMO. To se zove "stvaranje javnog mnjenja".

Ceo trik iza ovog aspekta društvenog kondicioniranja jeste da se otkrije koliko publika prihvata političke direktive koje joj daje Komitet 300. Mi smo svi podeljeni u "ciljne populacijske grupe", a polsteri mere na koliko otpora nailazi ono što se pojavljuje u večernjim vestima. Kasnije ćemo tačno saznati kako se ova obmanjivačka taktika začela i ko je odgovoran za nju.

Opasni Nijemci i Japanci

Sve je to deo razrađenog procesa za stvaranje mišljenja koje je

stvoreno u Tavistoku. Narod danas veruje da je dobro obavešten, ali ono što ne razume jeste da su mišljenja za koja veruje da su njegova sopstvena, u stvari stvorena u istraživačkim institucijama i timovima stručnjaka diljem Amerike, i da niko od nas nije slobodan da ima sopstveno mišljenje, upravo zbog informacija koje dobijamo od medija i polstera.

Ankete o javnom mišljenju su usavršene neposredno pred ulazak SAD u Drugi svjetski rat. Amerikanci su, a da sami toga nisu bili svesni, bili kondicionirani da Nemce i Japance vide kao opasne neprijatelje koji moraju da budu poraženi. Na neki način to je bilo tačno, i to čini kondicionirano mišljenje utoliko opasnijim, jer, zasnovano samo na informacijama koje su davane, Nemci i Japanci su odista izgledali kao neprijatelji. Tek nedavno smo shvatili koliko dobro Tavistokov proces kondicioniranja radi, kada su Amerikanci bili kondicionirani da u Iraku vide pretnju, a u Sadamu Huseinu ličnog neprijatelja.

Ovaj proces kondicioniranja se opisuje kao "poruka koja dopire do misaonih organa osobe na koju treba da se utiče". Jedan od najuglednijih u krugu polstera je član Komiteta 300, Danijel Jankelovič, iz kompanije Jankelovič, Skeli i Vajt. Jankelovič ponosno saopštava svojim studentima da je anketa o javnom mišljenju sredstvo da se promeni javno mišljenje, mada to nije originalna tvrdnja.

Jankelovič je tu bio inspirisan knjigom Davida Najzbeta "Izveštaj o trendu" koju je poručio Rimski klub. U svojoj knjizi Najzet opisuje sve moguće tehnike kojima se koriste oni koji oblikuju javno mišljenje, da dođu do javnog mišljenja kakvo želi Komitet 300. Oblikovanje javnog mišljenja je dragulj u kruni "Olimpijaca". S hiljadama njihovih društvenih naučnika "nove nauke" koji skaču na svaki njihov mig, i s dizginima medija čvrsto u svojim rukama, moguće je stvoriti nova javna mišljenja skoro o bilo čemu i raširiti ih po svetu za ciglo dve nedelje.

Protiv Sadama Huseina

I baš to se dogodilo kada je sluga Komiteta 300, Džordž Buš, dobio naređenje da započne rat s Irakom. Za samo dve nedelje javno mišljenje ne samo u Americi već i u celom svetu okrenulo se protiv Iraka i njihovog predsednika, Sadama Huseina. Ovi umetnici medijskih promena i manipulatori vesti direktno izveštavaju Rimski klub, koji sa svoje strane izveštava Komitet 300, na čijem čelu sedi engleska kraljica, koja vlada ogromnom mrežom blisko povezanih korporacija, koje nikad ne plaćaju takse i nisu odgovorne nikome, koje obezbeđuju sredstva za sopstvene istraživačke institucije kroz fondacije, i čija ukupna aktivnost ima skoro totalnu kontrolu nad našim životima.

S njihovim međusobno prepletenim biznisima, osiguravajućim zavodima, bankama, finansijskim korporacijama, kompanijama za naftu, novinama, magazinima, radiom i televizijom - ovaj ogromni aparat stoji mimo SAD i mimo sveta. Ne postoji političar u Vašingtonu koji mu na jedan ili drugi način ne pripada. Levica mu se naizgled suprotstavlja i zove ga "imperijalizmom" što on stvarno i jeste, ali levicu vode isti ljudi, i to isti oni ljudi koji kontrolišu i desnicu, tako da ni levica nije ništa slobodnija nego što smo svi mi!

Naučnici angažovani u procesu kondicioniranja zovu se "socijalni inženjeri". "Staru školu" socijalnih inženjera čine Kurt K. Levin, prof. Hadli Kantril, Margaret Mid, prof. Dervin Kartrajt i prof. Lipsit koji, zajedno s Džonom Rolingsom Risom, čine jezgro naučnika "nove nauke" u Tavistok institutu.

Kontrola

Komitet 300 ustanovio je mrežu i mehanizme nadzora, čvršće nego što je to ikada viđeno na ovome svijetu. Da bi svi bili obuzdani više nisu potrebni lanci i konopci. Naš strah pred nepoznatim obavlja posao efikasnije od bilo kog fizičkog sredstva. Mozgovi su nam isprani da bi smo odustali od svog ustavnog prava da nosimo oružje; da bismo odustali od samog Ustava; da bi smo dozvolili UN da preuzme kontrolu nad našom spoljnom politkom; da bi smo dozvolili predsedniku da prekrši američki zakon nekažnjen da izvrši invaziju na stranu zemlju i da kidnapuje njenog predsednika. Riječju, mozgovi su nam isprani do te mjere da ćemo, kao nacija, bez pitanja prihvatiti skoro svaki akt bezakonja.

                                   (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.