Vladimir Milošević pijanista: Kultura je na zapadu stvar prestiža, a kod nas vožnja u skupom autu

Ovim nastupom u ponedjeljak uveče i on se upisao u listu onih rijetkih ljudi zbog kojih su se na stolicama u koncertnoj sali Banskog dvora mogli vidjeti ljudi, a ne otužno ostavljeni programi publici koje nema. Milošević, kojeg je 2013. godine Udruženje koncertnih umjetnika Njujorka proglasilo umjetnikom u usponu i koji je moć svog talenta demonstrirao pred publikom širom Evrope i svijeta u Parizu, Londonu, Berlinu, Pragu, Sankt Peterburgu, Beču, Tel Avivu, Milanu, Brazilu... dan poslije koncerta za "Glas Srpske" govorio je o svojoj karijeri, stanju u kulturi, radu sa studentima, ali i reakcijama publike u Banjaluci.

- Ovaj koncert posvetio sam uvaženoj profesorici i pijanistkinji Neveni Popović, jednoj od prvih koja je iz Beograda došla da radi na banjalučkoj Akademiji kada je otvorena. Reakcije su bile divne, a čini mi se da su bile još srdačnije, jer sam svirao njoj u čast - istakao je Milošević, koji je u svoju biografiju upisao vrijedne nagrade.

Studentima na Akademiji u Banjaluci Milošević, koji je vanredni profesor na Katedri za klavir Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, juče je održao masterklas.

- Pozabavićemo se rešavanjem problema koje studenti imaju prilikom izvedbe nekih kompozicija, probaću da im olakšam neke nedoumice koje imaju koliko mogu - kazao je on.

S obzirom na to da, pored pedagogije, aktivno nastupa, za njega su koncerti "mjesta" odakle crpi sva svoja iskustva koja prenosi na studente.

- To je ono čime mi treba da se bavimo, jer na kraju dobijemo diplomu izvođača, ne profesora, već diplomirani muzičar - izvođač i ja to tako shvatam. Sviram već skoro 30 godina, a sve što sam ja naučio iz toga pokušavam da prenesem i na one koji od mene traže savete, a tu ima i đaka iz srednje i osnovne škole. Želim da ih ohrabrim da se ovim poslom bave na najpošteniji i najiskreniji način - istakao je pijanista koji redovno nastupa i kao kamerni muzičar u duu sa violončelistom Draganom Đorđevićem.

I Miloševića je, kao i mnoge koji istinski vrijede u tome što rade, zadesila "sudbina uspješnih na Balkanu", pa su pozivi za koncerte stizali sa svih strana svijeta, a najmanje iz Beograda, gdje i živi.

- Mi sami kao narod ne znamo da poštujemo sebe, pre svega. Kod nas vlada pravilo, bar u Srbiji, ne znam kako je ovde, da je svako ko živi u inostranstvu ostvaren i dokazan kao umetnik, samo zato što je negde u inostranstvu, bez znanja čime se taj neko time bavi, kako je došao do tih stvari. Bitno je da je postao neko i nešto i tada se on prisvaja i prihvata kao neko ko je stvarno uspeo i onda ga sredina prihvata - smatra on.

Od velikog priznanja u Njujorku, koje je predstavljalo krunu njegovog dotadašnjeg rada, ništa se nije promijenilo. Poslije koncerta 2010. godine u Beogradu, sljedeći je uslijedio tek prošle godine i tada u čast preminuloj profesorici Neveni Popović.

- U jednom od naših posljednjih razgovora ona me ubeđivala da bih trebao nastupati i u Beogradu, što sam ja odbijao, jer organizatori će uvek da pozovu nekog drugog iz inostranstva i da plate mnogo za to, a nas koji živimo tamo će da ignorišu po svakoj osnovi. Međutim, kada se desilo to što se desilo sa njom, ja sam shvatio da je to zapravo bila njena želja koju bi trebalo ispuniti, tako da sam ja svirao taj koncert, ali ne zato što je mene neko pozvao već zato što sam ja pozivao ljude - podsjeća pijanista.

Putujući i svirajući, osluškujući kako diše kultura u velikim gradovima, Milošević objašnjava da oni imaju potpuno drugačije kulturno nasljeđe i mogu da upijaju kulturu na dnevnoj osnovi.

- Kultura na zapadu je stvar prestiža, tamo ljudi vole da budu dio kulturnih dešavanja, a kod nas je stvar prestiža imati skup auto, dobru i skupu odeću. Oni se međusobno nadmeću ko će biti u kontaktu sa kojim umetnikom, piscem, muzičarem, glumcem, ko će da pozove nekog kod sebe u goste. Jedan drugi nivo, koji kod nas ne postoji - kazao je Milošević.

Svjestan da je naš tok istorije drugačiji nego na zapadu i da se kod nas teško šta može promijeniti, istaknuti pijanista naglašava da se jedino ljudi koji svoju pripadnost vide u umjetnosti mogu truditi da to promovišu na najbolji mogući način.

Mladim ljudima i studentima, kaže, ne može ništa da zamjeri.

- Verovatno su sve te novije generacije koje pristižu navikle da imaju sve na klik, gledam i po studentima, gubi se nit, koncentracija, fokus na stvari koje se posle razvijaju i nadograđuju drugim oblastima. Ne mogu ništa da im zamerim, oni se još i dobro snalaze u ovom haosu koji vlada. Nisu oni krivi što su rođeni u ovakvom vremenu i to što utiče na njihov razvoj je posledica nečeg drugog - ističe Milošević, koji se usavršavao na pijanističkoj akademiji "Incontri col Maestro" u Italiji u klasama Lazara Bermana i Mišela Dalbertoa i u Parizu na "Ecole Normale de la Musique".

Klasična muzika - muzika elite

Muzika koju on izvodi je muzika daleke prošlosti, ali dobro je pitanje, dodaje, kako je plasirati u budućnosti.

- Muzika evoluira vremenom, postaje komercijalizovana, što možda i nije tako loše, na primer "2Cellos", koji rade razne obrade filmskih i popularnih numera i to je jedan drugačiji pristup muzici, ali u današnjem vremenu je odlično primljena kod publike i to je jedan od načina da se muzika približi mladima. Muzika kojom se ja bavim nikad neće moći da se komercijalizuje na tom nivou, što je možda njena najveća vrednost. Klasična muzika je muzika za male skupine ljudi, bukvalno za elitu i ne možemo da očekujemo da ima toliko poštovalaca, bar u našoj sredini - priča Vladimir Milošević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.