Minja Subota: Deci poklanjajte vreme, a ne poklone

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" pjesnik, kompozitor, autor brojnih TV emisija i festivala, dobitnik mnogih nagrada i priznanja, uz čije kvizove je odraslo nekoliko generacija, a čije pjesme se i danas pjevaju, Minja Subota.

- Iskreno govoreći, rad sa decom i stvaralaštvo za najmlađe oplemenjuje i podmlađuje sve one koji imaju sreću da to iskreno i od srca rade - dodao je Subota.

* GLAS: Cijeli život ste posvetili djeci, kompozitor ste, pisac, TV autor, voditelj. Gdje pronalazite inspiraciju?

SUBOTA: Svojevremeno je doktor Spok, pisac najpopularnije knjige na svetu "Kako odgajiti dete", rekao: "Deci poklanjajte vreme, a ne poklone", a Desanka Maksimović nam je poručila: "U svakom odraslom čoveku, nalazi se skrivena duša deteta." Često se setim ovih poruka i mislim da su one pravi putokaz svima onima koji bi želeli da deci detinjstvo učine srećnijim. A što se tiče moje popularnosti, mislim da ja nisam zvezda. Zvezda je, na primer, moj prijatelj Zdravko Čolić, a ja sam samo prijatelj generacija koje su rasle uz moje pesme i televizijske emisije.

* GLAS: Niz generacija je odrastao uz najpopularniju emisiju za djecu "Muzički tobogan". Koliko je to obilježilo Vašu karijeru?

SUBOTA: Kao autor i voditelj realizovao sam i učestvovao u realizacijama mnogih velikih projekata  na televizijama Beograd i Novi Sad, kao što su: "Od glave do pete", "Igre bez granica", "Nedeljno popodne" TV Beograd, "Željoteka" i niz drugih, ali "Muzički tobogan", serija koja traje gotovo 25 godina i uz koju su rasle i radovale se mnoge generacije, sigurno je obeležila moju karijeru i učinila me srećnim. Svi mi koji i danas realizujemo tu emisiju želeli smo da ona najmlađima učini detinjstvo lepšim i srećnijim. A pevale su tu mnoge sada poznate ličnosti i zvezde. U jednoj emisiji ugostio sam i Kiki sa RTRS-a. Zaista talentovana i fantastična devojčica.

* GLAS: Možete li povući paralelu o kvalitetu stvaralaštva za djecu nekad i sada?

SUBOTA: Na Nezavisnom banjalučkom univerzitetu sam govorio o uticaju ma­s-medija na najmlađe, kako je to bilo nekad i kako je sada. Tako sam studentima pokazao "Tobogan" iz 1980. i obnovljeni iz 2008. godine, i nametnulo se pitanje kako smo se deci obraćali onda, a kako to činimo sada. Zaključili smo da je pre bilo bolje, a sada deca traže mnogo više, a mi im pružamo manje. Pre su bili bolji dečiji programi, festivali, ali ja uvek kažem, dajte da vidimo šta to imamo danas i šta će biti sutra. Ono što me pozitivno iznenadilo je da kod vas u Republici Srpskoj ima dosta emisija za decu.

* GLAS: Radite li na nekim novim projektima?

SUBOTA: Najsrećniji bih bio kada bismo opet napravili kvalitetne i edukativne serije za decu, a na tome trenutno i radim. Reč je o jednom muzičkom kvizu, koji je veoma interesantan i poučan. To neće biti samo kviz znanja, nego i zabave. Naravno, uvek sve zavisi od novca, ali nadam se da kada su deca u pitanju, neće biti problema da uskoro krenemo u njegovu realizaciju. Takođe, pomenuo bih da radim i na festivalu koji se održava u Brčkom, gde dolaze deca i kompozitori iz svih krajeva sveta, pa festival u Bijeljini "Djeca pjevaju Semberiji" i niz drugih festivala po Srbiji.

* GLAS: Stalno slušamo da je kultura danas zapostavljena. Gdje je najveći problem (ne)kulture?

SUBOTA: Definitivno je odgovor na ovo pitanje nedostatak kritike. Danas nemate više kvalitetne književne, pozorišne, TV, ni bilo kakve kritike u novinama i TV programima. Kritika je, nažalost, potpuno iščezla. Jedan engleski književnik je rekao, kada je u pitanju kritika: "Da li ste vi ikada čuli neko dete koje kaže: Kad porastem, biću kritičar." To je jedna duhovitost, ali i danas surova istina.

Anegdote

* GLAS: Da li Vam popularnost i to što Vas prepoznaju na ulici prija ili Vas i opterećuje?

SUBOTA: Živim u centru Beograda, kod Knez Mihailove ulice. Kada god krenem u grad, uvek sa sobom ponesem diskove i knjige, jer često naiđu ekskurzije sa decom. Pa se tako ja slikam s njima, razgovaram sa nastavnicima. Isto tako kad prelazim granicu, kad god me prepoznaju, hoće da izađem i slikam se s njima. Tako da, kad god mi neko kaže da je rastao uz moje stvaralaštvo, da u školi pevaju moje pesme, naravno da mi to predstavlja veliko zadovoljstvo, sreću i neprocenjivo bogatstvo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.