Asim Sarvan, legendarni autor: Moja muzika je moj odnos sa Bogom

Kada na sceni imate umjetnika sa tako dugom i plodnom karijerom koncert vam se čini kao da je sastavljen od najdražih ili najznačajnijih pjesama. Na pitanje kako je odabrao najbolji repertoar za banjalučku publiku Sarvan je rekao da su se pjesme same odabrale.

- To su pesme koje su se same izdvojile. To su neke pesme koje sam radio, mimo grupe “S vremena na vreme”, otkad sam u crkvi i otkad sam se zainteresovao za duhovnost. Tu sam negde počeo da čeprkam, tu sam našao inspiraciju koju ranije nisam uspevao da nađem. Moj repertoar još uvek čine: “Svetla, Svetlosti”, “Vasilije Sveti, ponose monaha”, nekoliko pesama, koje su i potpuno nove pesme, koje su mi dale novi zamajac i koje upravo snimam. Reč je o albumu “U vreme ono…”. Radimo ga otac Timotej, iguman manastira Vaznesenje u Ovčaru i ja. Na tom albumu je i pesma “Na Drini ćuprija”. Ona nema nikakve veze s Andrićem, kako se misli. Ja sam došao na tu ideju jer vidim kako se ljudi otuđuju jedni od drugih, ruše mostove između sebe. Ta pesma je došla spontano. U nju je stalo sve moje iskustvo i pogled na svet, sva moja vera, ljubav i nada. Ja sam optimista čiji je čvrst oslonac nada. Za mene nada nikada ne umire. Nada je most koji niko ne sruši, kazao je Sarvan.

Ipak je neizbježan bio i repertoar grupe “S vremena na vreme”, te je Sarvan uz podršku Grigorija Pećanca odsvirao četiri pjesme, koje su sada već stare više od 40 godina. Saradnja sa Pećancem je zanimljiva iz nekoliko razloga, a to je potvrdio i sam Sarvan.

- Zanimljiva je, da. Tako se namestilo. Nastupao sam uvek sam, ali sam uvek tražio ljude za kompletan sastav. Oni su često  zauzeti, i bukvalno sam naleteo na Grigorija. On je imao i naklonosti prema mojoj muzici, a to mi je bilo iznenađenje, s obzirom na to da je mlad čovjek i da svira džez, objasnio je Sarvan.

Banjalučkoj publici je interesantna i saradnja sa Arsenom Čarkićem i njegovim pojcima iz hora “Istočnik”, koji su se savršeno uklopili u Sarvanove muzičke pejzaže.  

- Istočnik me prati prvi put. Ja sam to zamišljao tako da neki pevački ansambl drži ison, ili da malo vizantijski dočara te nijanse, kojih ima u mojoj muzici, ali se ne primeti, jer uglavnom radim sam, a i snimam u nekoj mojoj minimalističkoj produkciji, dodao je Sarvan.

Kada je riječ o samom stvaralaštvu Asim Sarvan često istakne da nikada nije jurio za pjesmama već je više čekao da one dođu do njega.

- Da sam drugačije radio, bilo bi ih više, ali bih promašio sigurno, zato što čovek mora biti strpljiv i čekati da stvari sazru. Sve se svodi na lični odnos sa Bogom, pa i muzika. Ljudi kad se trude da nešto ostvare, ako nemaju čiste namere, to propada, nailaze na klopku.

Ono što je vjerovatno i najprepoznatljivije kada je riječ od Sarvanovoj muzici jeste da je prožeta naglašenom duhovnošću.

• Svaki umetnik koji je svestan svojih talenata, ne može da zaobiđe Boga. Ako je totalno iskren prema sebi ne može da kaže da je to nasledio od oca.

Inspiracija

Nisam nikada proučavao vizantijsku muziku preduboko, i na klasičan način. Moja muzika je moj odnos sa duhovnošću. Ja nisam htio da se bavim naukom i da ispitujem. Jednostavno, data nam je ličnost, a mi treba da je razvijamo. Imamo slobodu da stvaramo. Isto tako, gresi su jako poučni. Čovek je sklon gresima i osuđivanju. Sve zavisi od čoveka i čemu on teži, kazao Sarvan. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.