Četiri i po decenije kultnog filma: “Taksista” se odvezao u legendu

Priča o ovom filmu je počela 1973. godine, kada su se desile tri bitne stvari u životu Pola Šredera, žena ga je ostavila, dobio je otkaz, a dva prethodna događaja gurnula su ga u depresiju i alkoholizam. Govorio je da se osjeća kao taksista koji pluta u metalnom kovčegu po gradu, naizgled među ljudima, a u stvari sam. U jednom trenutku se trgao i za desetak dana napisao scenario, koji je došao u ruke legendarnog režisera Martina Skorsezea. Početni budžet filma je bio 1,3 miliona dolara i da je odmah urađen, bio bi u crno-bijeloj tehnici, a umjesto De Nira glumio bi Džef Bridžis. Odlučeno je da se sačeka da bi se mogao angažovati De Niro, koji je te godine dobio oskara za “Kuma”.

Jedan od najvećih glumaca svih vremena bio je spreman na ekstreme da bi što vjernije prikazao lik koji tumači. De Niro je pomno proučavao mentalne bolesti i svaki dan je po 12 sati taksirao Njujorkom, sve dok nije postao Travis Bikl. Jedne noći mu je navodno u taksi ušao glumac, koji mu je rekao: “Prošle godine si dobio 'Oskara', a sad taksiraš. Izgleda da je teško naći stalan posao?”.

Vozeći taksi De Niro je vidio da bi ljudi mnogo toga rekli i uradili svašta na zadnjem sjedištu, kao da on nije ni postojao. Tako je dobio osjećaj sopstvenog nepostojanja, što mu je pomoglo da “uđe u kožu” veterana rata koji je odlučio da oslobodi Njujork od “ljudskog šljama”. Vozeći taksi, Trevis razmišlja o duhu velegrada i moralnom rasulu. “Sve životinje izađu noću. Kurve, narkomanke, pederi, transvestiti, doperi, džankiji. Bolesno. Jednog dana, prava kiša će pasti i opraće sav ovaj šljam sa ulica…”

Džodi Foster, koja igra maloljetnu prostitutku Ajris, plašila se da će je društvo ismijati “zbog vrućih pantalonica, glupog šešira i naočara za sunce. Prvog dana sam plakala.” Tada je imala samo 14 godina. U svakoj seksualnoj sceni u kojoj bi se osjetila neprijatno imala je punoljetnu dublerku i tako se njena sestra Koni Foster našla u nekoliko kadrova.

Harvi Kajtel se takođe naporno spremao za ulogu Džodinog makroa Sporta. Danima je posmatrao makroe pa je odabrao jednog i odveo ga u studio da bi vježbali dijaloge. U tim probama Kajtel bi glumio djevojku i gledao kako bi se makro ophodio prema njemu, a onda bi zamijenili uloge. Njih dvoje su i napisali sve dijaloge u filmu u kojima učestvuje Sport.

Teško je povjerovati da legendarna rečenica “You talkin' to me?”, koju pred ogledalom izgovara De Niro nije bila predviđena scenarijom. Pisalo je samo da De Niro priča sam sa sobom, a slavni glumac je improvizovao.

Radi autentičnosti i producent Pol Šreder razgovarao je sa ljudima na ulici, sa makroima i prostitutkama, a zanimljivo je da je kompozitor Bernard Herman umro samo nekoliko sati nakon što je snimio muziku za film. I Skorseze je igrao manju ulogu, uznemirenog putnika koji je u agoniji zbog ubistva supruge koja ga je varala. Jedan glumac je morao da otkaže dolazak na set taj dan zbog bolesti pa je Martin uskočio umjesto njega. Kada je sniman svi su pretpostavljali da su šanse da ovaj film bude prihvaćen izuzetno male, a Skorseze je mislio da neće zaraditi ni dolara.

- Bio je to film za koji nisam mislio da će ga iko pogledati - priznao je on.

Film, koji kritičari, režiseri i gledaoci redovno proglašavaju jednim od najboljih filmova svih vremena nominovan je za četiri “Oskara”, a svi su mu izmakli. Nagrađen je “Zlatnom palmom” na Kanskom filmskom festivalu 1976. Kažu da je pola sale aplaudiralo, a pola zviždalo. Poslije četiri i po decenije očigledno je da su aplauzi ubjedljivo nadjačali zvižduke.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.