Јавним кухињама треба помоћ због све дужих редова

Мирослав Субашић, предсједник бањалучког хуманитарног удружења “Мозаик пријатељства”, каже да су прије двије године имали 450 корисника јавне кухиње, а сада имају 950, те да постоји пуно разлога зашто се повећава број корисника јавних кухиња.

“Поред оних сталних корисника, међу којима су старији и немоћни, све чешће нам се јављају и они радно способни људи. Цијене потрепштина стално расту, а људи то не могу пратити. Минимално повећање плата или пензија просто није довољно да грађани покрију потребе, па морају тражити помоћ у јавним кухињама”, рекао је Субашић.

Додаје да већина породица прима око 300 или 400 КМ, од којих једна породица тешко може да живи.

“Они који добијају хуманитарну помоћ и помоћ за туђу његу од 80 до 160 КМ, не могу себи скоро ништа да приуште, а посебно они који купују пелене, јер само један пакет кошта 35 КМ”, казао је Субашић.

Жељкица Илић, секретар Црвеног крста Бањалука, каже да јавна кухиња која дјелује у оквиру Црвеног крста, има више од 400 корисника, те да постоје потребе за више, али да сви корисници долазе из Центра за социјални рад Бањалука.

“Не може нам доћи неко без њихове препоруке. Сада је активан и хуманитарни број 1413 за помоћ јавној кухињи”, казала је Илићева.

У “Каритасу” Бањалука кажу да се број корисника јавне кухиње креће од 30 до 35, те да се углавном ради о старим, немоћним и болесним особама које су саме, а један број њих су корисници кућне његе.

“Купујемо кувану храну од једне фирме и разносимо је по кућама. Најпотребнија су финансијска средства, а њих никад довољно. Чињеница је да се та средства из године у годину смањују”, рекли су у “Каритасу”.

Данко Малешевић, предсједник Удружења “Хлеб живота” из Приједора, каже да су прошле године имали око 130, а сада имају 150 корисника, те да се број континуирано повећава.

“Не знам колико ћемо имати могућности проширивати капацитет, вјероватно не још много. Потребе људи су велике, и тај један оброк им значи пуно. У нашој јавној кухињи увијек имамо десетак људи на чекању за топли оброк. Због тешке финансијске ситуације грађана у РС, очекујемо раст броја корисника”, објашњава Малешевић.

У Хуманитарном удружењу “Имарет” из Требиња кажу да им финансијска ситуација не дозвољава да имају већи број корисника, али да су потребе људи за јавним кухињама све веће.

“Када смо дали план и програм општини Требиње, добили смо 2.500 КМ за потребе јавне кухиње, што је смијешно. За те паре корисницима, за четири мјесеца, можемо купити пола векне хљеба и чашу воде”, рекао је Мирсад Ћатовић, предсједник ХУ “Имарет”.

Додаје да се финансијски помажу и из непрофитних организација, те од добротворних прилога.

Анђа Мијатовић, стручни сарадник за социјалну, здравствену и хуманитарну дјелатност у Црвеном крсту Зворник, каже да сваких мјесец или два корисницима социјалне помоћи доносе пакете с храном, али да такође дају храну и онима који дођу у њихове просторије.

“На кућну адресу носимо пакете у којима је 20 или 30 килограма брашна, пет килограма кромпира, макароне, со, шећер и уље. Углавном се број корисника социјалне помоћи креће од 170 до 250, што зависи од Центра за социјални рад Зворник”, појаснила је Мијатовићева.

Додаје да храну дају и онима који дођу у Црвени крст, а углавном је ријеч о пензионерима који живе од минималне пензије и оних који примају туђу његу и помоћ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.