Зашто неки људи имају различиту боју очију?

ГС
Зашто неки људи имају различиту боју очију?

Хетерохромија ока је различита боја дужица, проузрокована вишком или мањком пигмента меланина.

Много је чешћа у животињском свијету него код људи, али је забиљежено да су овај јединствени генетски поремећај имале и неке од значајних личности у људској историји.

Ријеч хетерохромија потиче из старогрчког: хетерос (различит) и хрома (боја).

Хетерохромију ока је први описао Аристотел, као људску карактеристику, а назвао ју је хетероглаукос.

То је безопасна генетска мутација која утиче на начин на који се пигмент развија у дужицама ока неке особе, али такође може бити посљедица повреде или болести касније у животу.

Може бити потпуна и парцијална. У потпуној, једно око је потпуно различите боје од другог, док су код парцијалне различите боје само дијелови ока.

Историја је забиљежила да су неке значајне личности имале овај генетски поремећај.

Византијски цар Анастасије Први имао је надимак дикорос, што значи има двије зјенице. Према описима историчара десно око му је било свијетлоплаво, док је лијево било тамно, и то је било изузетно атрактивно.

Најчувенији примјер је свакако Александар Велики. Рана књижевна обрада његовог живота приписује му хетерохромију, да му је једно око било плаво, а друго смеђе или зелено.

Међутим, не постоје поуздани историјски извори да је највећи војсковођа свих времена заиста био јединствен и по тој физичкој карактеристици.

И један од највећих генија у историји, њемачки пјесник, романописац, научник и државник Јохан Волфганг Гете, такође је имао очи различите боје.

Од савременика, можда је најпознатији примјер једног од највећих британских рок музичара Дејвида Боувија, који је одувијек плијенио пажњу и својим необичним изгледом, са једним плавим и једним тамним оком, пише РТС.

Хетерохромија је много чешћа у животињском свијету него код људи. Посебно је карактеристична за неке расе паса и мачака.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана