Стереотип који траје вијековима: Нова истраживања мијењају слику о мушкој и женској емпатији

Емпатија се дуго сматрала особином која највише разликује мушкарце и жене. Друштво жене често повезује са брижношћу, саосјећањем и емоционалном осјетљивошћу, док се мушкарци чешће описују као рационални, самостални и усмјерени на рјешавање проблема. Такве представе формирају се још од дјетињства, кроз различита очекивања која се постављају пред дјечаке и дјевојчице.

Ипак, савремена научна истраживања показују да одговор није тако једноставан. Иако жене у просјеку остварују боље резултате на тестовима емпатије, стручњаци сматрају да разлог за то није само биологија. На развој ове способности утичу и васпитање, друштвене норме, искуства и окружење у којем особа одраста.

Шта наука каже о емпатији?

Емпатија представља способност да разумијемо туђе мисли, осјећања и искуства, али и да на њих одговарамо на одговарајући начин. Научници разликују когнитивну емпатију, односно разумијевање перспективе друге особе, и емоционалну емпатију, која се односи на препознавање и дијељење туђих осјећања.

Бројна истраживања показала су да жене у просјеку постижу нешто више резултате на тестовима емпатије. Због тога су поједини научници покушали да пронађу биолошко објашњење тих разлика. Психолог Сајмон Барон-Коен са Универзитета у Кембриџу сматра да хормони током развоја фетуса могу имати утицај на касније особине, укључујући способност разумијевања других људи.

Међутим, многи стручњаци упозоравају да биологија не може бити једино објашњење. Неуронаучница Ђина Рипон сматра да идеја о урођеном „женском мозгу“, који је природно емпатичнији, занемарује велики утицај средине и животних искустава.

Истраживања спроведена у различитим земљама показала су да разлике између мушкараца и жена нису увијек исте. Док жене у неким друштвима показују нешто виши ниво емпатије, у другим су резултати готово једнаки. Научници наглашавају и да су разлике међу појединцима често веће него разлике између полова.

Биологија није једини фактор

Нова истраживања додатно су довела у питање тврдње о великим урођеним разликама. Анализе спроведене на новорођенчади нису пронашле значајне разлике између дјечака и дјевојчица у реаговању на емоције других људи, док су генетске студије показале да насљедни фактори утичу на емпатију, али да она није директно повезана са полом.

Све већи број истраживача сматра да друштво има важну улогу у развоју ове особине. Дјевојчице се често од раног узраста подстичу да обраћају пажњу на емоције других, буду брижне и пружају подршку, док се дјечаци чешће усмјеравају ка самосталности и такмичарском понашању.

На емпатију може утицати и положај који особа има у друштву. Нека истраживања показала су да људи са мање моћи често боље препознају осјећања других, јер су више усмјерени на реакције и понашање своје околине.

Због тога стручњаци сматрају да већа емпатија код жена може бити резултат друштвених очекивања и искустава, а не само урођених разлика.

Емпатија се може развијати током живота

Научници истичу да емпатија није непромјењива особина. Она може да се унапређује кроз искуство, односе са другим људима и свјесно развијање способности да разумијемо туђе перспективе.

Експерименти су показали да се разлике између мушкараца и жена смањују када се промијене очекивања. Када се мушкарцима представи да су и они способни за брижност и емоционално разумијевање, њихови резултати често постају слични резултатима жена.

Слични резултати добијени су и када су учесници били додатно мотивисани да прецизније препознају туђе емоције. То указује да мотивација и друштвени контекст могу значајно утицати на начин на који показујемо емпатију.

Важно је превазићи стереотипе

Увјерење да су жене природно емпатичније може довести до различитих предрасуда. Жене се понекад сматрају мање погодним за лидерске улоге јер се емпатија погрешно повезује са недостатком одлучности, док се вођство традиционално везује за особине које се чешће приписују мушкарцима.

С друге стране, мушкарци често осјећају притисак да скривају емоције и не показују рањивост. Таква очекивања могу отежати тражење подршке и отворен разговор о осјећањима.

Стручњаци зато наглашавају да емпатија није особина једног пола, већ способност коју сви људи могу развијати. На њу утичу биологија, искуства и друштво, а њено његовање може допринијети квалитетнијим односима и бољем разумијевању међу људима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.