Зашто јесен почиње 23. септембра, а не 21. као остала годишња доба?

Службени астрономски почетак јесени на сјеверној Земљиној полутки – познат као јесенска равнодневница или еквиноциј – ове године наступа у сриједу, 23. септембра у 2 сата и 5 минута по средњоевропском љетном времену.

Сваке године у септембру поново постављамо исто питање: када тачно почиње јесен, шта је заправо равнодневница и зашто прољеће, љето и зима долазе 21. у мјесецу, а јесен тек 23.?

Док астрономи тачан почетак јесени рачунају у минуту на основу положаја Сунца, метеоролози се држе једноставнијег система ради лакшег праћења статистике и климатских података, пише Пункуфер.хр.

Тако метеоролошка јесен почиње 1. септембра и траје до 30. новембра. Одређује се на основу фиксних, цијелих календарских мјесеци – септембра, октобра и новембра – како би метеоролози могли лакше пратити, упоређивати и водити климатску статистику.

Астрономска јесен почиње 22. или 23. септембра, а завршава 21. или 22. децембра. Одређује се према тачном астрономском тренутку јесенског еквиноција, односно равнодневнице, када Сунце на небеској сфери прелази небески екватор.

Службени астрономски почетак јесени на сјеверној Земљиној полутки ове године наступа у сриједу, 23. септембра у 2 сата и 5 минута по средњоевропском љетном времену (ЦЕСТ).

У том тренутку Сунце на небеској сфери прелази небески екватор са сјевера према југу. На дан еквиноција Сунце излази тачно на истоку, а залази тачно на западу, док дан и ноћ на цијелој планети трају готово подједнако – приближно по 12 сати.

Шта је равнодневница (еквиноциј)?

Ријеч еквиноциј потиче од латинских ријечи аеqуус (једнак) и ноx (ноћ), а наша ријеч равнодневница је преведеница.

Током године Земљина оса ротације нагнута је под углом од око 23,5 степени у односу на раван њене путање око Сунца. Због тог нагиба током године једно подручје, сјеверно или јужно, бива више изложено Сунчевој свјетлости.

Међутим, два пута годишње – у прољеће и у јесен – Земља се на својој путањи нађе у положају у којем њена оса није нагнута према Сунчевој свјетлости нити од ње. Сунчеве зраке тада падају окомито на Земљин екватор, што резултира тиме да обје полутке добијају једнаку количину свјетлости.

Иако назив равнодневница сугерира да дан и ноћ трају једнако, односно по 12 сати, због атмосферске рефракције – ломљења свјетлости у Земљиној атмосфери – и начина на који дефинирамо излазак Сунца, на сам датум еквиноција дан заправо траје неколико минута дуже од ноћи.

Зашто јесен почиње 23. септембра?

У народу је увријежено правило да годишња доба почињу 21. у мјесецу, али је астрономска стварност знатно динамичнија. Природни разлози леже у комбинацији календарских прилагодјавања и закона небеске механике:

Земљина година не траје тачно 365 дана: Земљи је за пуни круг око Сунца потребно око 365 дана, 5 сати, 48 минута и 45 секунди. Наш календар то "кашњење" од готово шест сати сваке године компензира увођењем пријеступне године сваке четири године, додавањем 29. фебруара. Због тога се тачан тренутак равнодневнице сваке године помјера за приближно шест сати унапријед, а пријеступне године враћа за 24 сата уназад.

Елиптична путања и Кеплерови закони: Земљина путања око Сунца није савршен круг него елипса. Према Кеплеровим законима, Земља се креће брже када је ближе Сунцу, у јануару, а спорије када је од њега удаљенија, у јулу. Због тога годишња доба на сјеверној полутки не трају једнако дуго – љето траје нешто дуже од зиме, што помјера астрономске датуме.

Варирање датума: Јесенска равнодневница на сјеверној полутки не пада увијек 23. септембра. Зависно од календарског циклуса и пријеступних година, јесен може почети 22. или 23. септембра, а изузетно ријетко чак 21. или 24. септембра. Међутим, до краја 21. стољећа јесен ће све чешће почињати 22. септембра.

Такође, вриједи споменути да ни остала годишња доба не почињу увијек стриктно 21. у мјесецу – љетни солстициј често наступа 20. или 21. јуна, прољетни еквиноциј у савременије доба најчешће наступа 20. марта, док зимски солстициј варира између 21. и 22. децембра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.