У недјељу славимо Митровдан: Шта никако не би требало радити на овај празник

Митровдан је пред нама: Шта никако не би требало радити на овај празник?

Српска православна црква и њени вјерници у недјељу, 8. новембра прослављају Митровдан, празник посвећен Светом великомученику Димитрију Солунском. Он је један од најпоштованијих хришћанских светитеља, а многи Срби га прослављају као заштитника свог дома, односно крсну славу.

Овај дан у српском народу има посебно мјесто, не само зато што је једна од чешћих крсних слава, већ и због бројних обичаја и вјеровања која се преносе с кољена на кољено.

Митровдан се у народној традицији сматра својеврсном границом између јесени и зиме. Некада су се управо око овог датума завршавали велики пољски радови, људи су се враћали својим кућама, а домаћинства припремала за хладније дане. Због тога се за овај празник везују бројна правила о томе шта би требало, а шта не би требало радити.

Ко је био Свети Димитрије и зашто се слави Митровдан?

Свети великомученик Димитрије живио је у Солуну крајем трећег и почетком четвртог вијека. Према хришћанском предању, био је римски војни заповједник који није желио да се одрекне своје вјере нити да прогони хришћане, због чега је затворен и погубљен по наређењу цара Максимијана.

Хришћани су га тајно сахранили, а на мјесту његовог гроба касније је подигнут храм. Свети Димитрије постао је заштитник Солуна, а назива се и Мироточиви због предања о чудесном мирису и мироточењу његових моштију.

Зашто се уочи Митровдана остаје код куће?

Једно од познатијих народних вјеровања везаних за Митровдан односи се на ноћ уочи празника.

Вјеровало се да онај ко ову ноћ не проведе у свом дому неће имати свој мир током године, већ ће често ноћивати код других људи. Због тога се овај обичај некада посебно поштовао, а породице су настојале да се окупе под својим кровом.

Митровдан је, према старом народном схватању, празник који симболизује повратак дому, породично заједништво и припрему за зиму.

На Митровдан се не грде дјеца

За овај празник везује се и необично вјеровање које се посебно односи на најмлађе.

У народу се говорило да дјецу на Митровдан не треба грдити, чак ни када су несташна или направе неку штету. Вјеровало се да ће, ако их родитељи тог дана прекоријевају, бити немирна и непослушна током цијеле наредне године.

 

Због тога се савјетовало да се на овај дан дјеци више прашта, да се избјегавају свађе и да у кући владају мир и добро расположење.

„Хајдучки растанак“ – шта значи стара народна изрека?

Сигурно сте чули народну изреку: „Митровданак – хајдучки растанак, Ђурђевданак – хајдучки састанак“.

Она потиче из времена када су се хајдуци пред долазак зиме разилазили и одлазили код својих јатака, гдје су проводили хладне мјесеце. Поново су се окупљали на прољеће, око Ђурђевдана, када су временски услови омогућавали повратак у шуме и наставак хајдучког живота.

Тако је Митровдан у народном календару означавао завршетак једног годишњег циклуса и почетак зимског периода, али и крај великих пољских послова.

Пољопривредници су приводили крају радове на њивама, припремали зимницу, сређивали дворишта и обезбјеђивали довољно хране за стоку.

Постојао је и обичај да се на овај дан завршавају договорени послови са надничарима и слугама, којима су истицали уговори, док су се за наредни период ангажовали нови радници.

Према народном вјеровању, није било добро остављати велике послове за период послије Митровдана, јер се сматрало да зима може стићи изненада.

Како се прославља Митровдан?

Породице које славе Светог Димитрија одлазе у цркву, пале славску свијећу и уз молитву обиљежавају празник, уз славски колач и жито. У складу са обичајима и могућностима припремају и свечану славску трпезу.

Ове године Митровдан пада у недјељу, па је славска трпеза мрсна.

За многе породице овај празник је прије свега прилика да се окупе, дочекају родбину и пријатеље и у породичном окружењу обиљеже дан посвећен свом светитељу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.