Фото: Агенције
| Илустрација
Крсна слава (или једноставно слава) је један од најважнијих обичаја код Срба. То је дан када породица слави свог свеца заштитника – светог заступника који чува њихов дом и све укућане.
За многе породице то није само дан када се окупљају рођаци и пријатељи, већ прилика да се сјећањем на претке, молитвом и породичним окупљањем настави традиција која се преноси генерацијама.
У наредним мјесецима слиједи велики број крсних слава, а неке од њих спадају међу најчешће слављене у српским породицама.
Од Михољдана и Свете Петке, преко Светог Луке, Аранђеловдана и Светог Димитрија, па све до Светог Николе, домови отварају врата гостима, а на трпезу стижу славски колач, жито и јела која се припремају у складу са даном у који слава пада.
Јесењи и зимски мјесеци доносе велики број слава. Међу познатијим су:
Крсна слава је породични празник посвећен светитељу којег породица сматра својим заштитником.
За разлику од многих других празника, крсна слава се традиционално насљеђује. Син од оца преузима славу и наставља да је обиљежава у свом дому.
Слава зато није само гозба или породично окупљање. Њен централни смисао је духовни – молитвено обиљежавање светитеља и захвалност Богу.
Три елемента која се најчешће повезују са славском трпезом су славски колач, славско жито и славска свијећа.
Славски колач је посебно припремљен хљеб који се благосиља и освештава. На њему се најчешће налазе различити украси од тијеста, међу којима су крст, слова и други хришћански симболи.
Његово ломљење или резање један је од централних обичаја славе.
Жито, односно кољиво, припрема се у част светитеља и у знак сјећања на преминуле чланове породице.
У православној традицији оно има посебну симболику и подсјећа на Христове ријечи о зрну пшенице које мора да падне у земљу да би донијело плод.
Славска свијећа симболизује свјетлост Христову и заузима важно мјесто у славском обиљежавању.
Пали се на дан славе и гори током славског обреда и окупљања породице.
Једно од најчешћих питања пред славу јесте: Да ли је слава посна или мрсна?
Одговор зависи од тога на који дан у седмици слава пада, али и од црквеног поста који је у току.
Ако слава пада у дан када се пости, славска трпеза треба да буде посна. Ако пада у дан када није прописан пост, трпеза може бити мрсна.
Посебно треба обратити пажњу на славе које падају током Божићног поста, који почиње 28. новембра и траје до Божића.
Због тога није довољно само запамтити да је нека слава „иначе мрсна“ или „иначе посна“ – потребно је погледати црквени календар за конкретну годину.
Славска трпеза зависи од породичне традиције, могућности домаћина и правила поста.
Код посне славе месо и млијечни производи се не служе, а јеловник се прилагођава правилима поста.
Најважније је да се слава не претвори у такмичење у количини хране.
Иако се у савремено вријеме слава често повезује са великим бројем јела и великим бројем гостију, њен смисао није у томе колико је хране припремљено.
Породице које желе да очувају традицију могу славу обиљежити и скромније.
Слава није такмичење у томе ко ће имати већу трпезу, скупље јело или више гостију.
Суштина је у молитви, захвалности, породици и гостопримству.
Домаћини који славу обиљежавају у складу са црквеном праксом могу прије или на сам дан славе отићи у храм, присуствовати литургији и донијети славски колач и жито на освећење, у складу са праксом своје парохије.
Пошто се обичаји и пракса могу разликовати од једне парохије до друге, за конкретне недоумице најбоље је обратити се свом свештенику.
У времену када породице све рјеђе имају прилику да се окупе за истим столом, крсна слава има и снажну породичну димензију.
Тог дана у дом долазе најближи – родбина, пријатељи, комшије и кумови.
За многе је управо то један од најљепших дијелова славе: разговори који трају сатима, сусрети са људима које нисмо дуго видјели и приче о породичним обичајима које се преносе са старијих на млађе.
Припрема славе не мора да буде вишедневно исцрпљивање.
Добро је неколико дана раније направити списак:
За славски обред:
За трпезу:
За госте:
Добар домаћин није онај који је припремио највећу трпезу, већ онај код којег се гости осјећају добродошло.
У припреми славе лако се заборави оно што је најважније јер се превише пажње посвети храни и организацији.
Неке од најчешћих грешака су:
све се оставља за посљедњи дан;
припрема се превише хране;
домаћин покушава све да уради сам;
заборавља се провјерити да ли је слава посна;
превише се пажње посвећује изгледу трпезе;
слава се претвара у велико финансијско оптерећење.
Слава би требало да буде дан радости и окупљања, а не извор великог стреса за домаћина.
Јесен и почетак зиме посебно су богати крсним славама. У многим домовима припреме почињу већ у септембру, а са приближавањем октобра све више породица почиње да планира славске обавезе.
Михољдан, Света Петка, Свети Лука, Митровдан, Аранђеловдан и Свети Никола само су неке од слава које ће у наредним мјесецима окупити породице широм Републике Српске, БиХ, Србије и других крајева у којима Срби чувају традицију крсне славе.
Иза свих обичаја, рецепата и припрема остаје оно најважније – да се породица окупи, да се сачува успомена на претке и да се традиција пренесе на нове генерације./
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.