Од Михољдана до Светог Николе: Ускоро почиње сезона слава, ево шта све треба да знате

Крсна слава (или једноставно слава) је један од најважнијих обичаја код Срба. То је дан када породица слави свог свеца заштитника – светог заступника који чува њихов дом и све укућане.

 За многе породице то није само дан када се окупљају рођаци и пријатељи, већ прилика да се сјећањем на претке, молитвом и породичним окупљањем настави традиција која се преноси генерацијама.

У наредним мјесецима слиједи велики број крсних слава, а неке од њих спадају међу најчешће слављене у српским породицама.

Од Михољдана и Свете Петке, преко Светог Луке, Аранђеловдана и Светог Димитрија, па све до Светог Николе, домови отварају врата гостима, а на трпезу стижу славски колач, жито и јела која се припремају у складу са даном у који слава пада.

Које крсне славе нас очекују до краја године?

Јесењи и зимски мјесеци доносе велики број слава. Међу познатијим су:

• Михољдан – 12. октобар
• Света Петка – 27. октобар
• Свети Лука – 31. октобар
• Митровдан – 8. новембар
• Свети Архангел Михаило – Аранђеловдан – 21. новембар
• Свети Стефан Дечански – Мратиндан – 24. новембар
• Свети Андреј Првозвани – 13. децембар
• Свети Никола – 19. децембар

Зашто се слави крсна слава?

Крсна слава је породични празник посвећен светитељу којег породица сматра својим заштитником.

За разлику од многих других празника, крсна слава се традиционално насљеђује. Син од оца преузима славу и наставља да је обиљежава у свом дому.

Слава зато није само гозба или породично окупљање. Њен централни смисао је духовни – молитвено обиљежавање светитеља и захвалност Богу.

Славски колач, жито и свијећа – шта симболизују?

Три елемента која се најчешће повезују са славском трпезом су славски колач, славско жито и славска свијећа.

Славски колач

Славски колач је посебно припремљен хљеб који се благосиља и освештава. На њему се најчешће налазе различити украси од тијеста, међу којима су крст, слова и други хришћански симболи.

Његово ломљење или резање један је од централних обичаја славе.

Славско жито

Жито, односно кољиво, припрема се у част светитеља и у знак сјећања на преминуле чланове породице.

У православној традицији оно има посебну симболику и подсјећа на Христове ријечи о зрну пшенице које мора да падне у земљу да би донијело плод.

Славска свијећа

Славска свијећа симболизује свјетлост Христову и заузима важно мјесто у славском обиљежавању.

Пали се на дан славе и гори током славског обреда и окупљања породице.

Посна или мрсна слава – од чега зависи?

Једно од најчешћих питања пред славу јесте: Да ли је слава посна или мрсна?

Одговор зависи од тога на који дан у седмици слава пада, али и од црквеног поста који је у току.

Ако слава пада у дан када се пости, славска трпеза треба да буде посна. Ако пада у дан када није прописан пост, трпеза може бити мрсна.

Посебно треба обратити пажњу на славе које падају током Божићног поста, који почиње 28. новембра и траје до Божића.

Због тога није довољно само запамтити да је нека слава „иначе мрсна“ или „иначе посна“ – потребно је погледати црквени календар за конкретну годину.

Шта се припрема за славску трпезу?

Славска трпеза зависи од породичне традиције, могућности домаћина и правила поста.

Код мрсне славе на столу се могу наћи:

• печење;
• различита месна јела;
• сир и кајмак;
• салате;
• домаћа погача;
• колачи;
• традиционална јела карактеристична за крај из којег породица потиче.

Код посне славе месо и млијечни производи се не служе, а јеловник се прилагођава правилима поста.

Најважније је да се слава не претвори у такмичење у количини хране.

Да ли је најважнија богата трпеза?

Иако се у савремено вријеме слава често повезује са великим бројем јела и великим бројем гостију, њен смисао није у томе колико је хране припремљено.

Породице које желе да очувају традицију могу славу обиљежити и скромније.

Слава није такмичење у томе ко ће имати већу трпезу, скупље јело или више гостију.

Суштина је у молитви, захвалности, породици и гостопримству.

Када се иде у цркву?

Домаћини који славу обиљежавају у складу са црквеном праксом могу прије или на сам дан славе отићи у храм, присуствовати литургији и донијети славски колач и жито на освећење, у складу са праксом своје парохије.

Пошто се обичаји и пракса могу разликовати од једне парохије до друге, за конкретне недоумице најбоље је обратити се свом свештенику.

Слава је и прилика за породично окупљање

У времену када породице све рјеђе имају прилику да се окупе за истим столом, крсна слава има и снажну породичну димензију.

Тог дана у дом долазе најближи – родбина, пријатељи, комшије и кумови.

За многе је управо то један од најљепших дијелова славе: разговори који трају сатима, сусрети са људима које нисмо дуго видјели и приче о породичним обичајима које се преносе са старијих на млађе.

Како се припремити за славу без непотребног стреса?

Припрема славе не мора да буде вишедневно исцрпљивање.

Добро је неколико дана раније направити списак:

За славски обред:

• славски колач;
• жито;
• свијећа;
• вино;
• икона славе.

За трпезу:

• главно јело;
• предјела;
• салате;
• хљеб или погача;
• колачи;
• пиће.

За госте:

• провјерити број позваних;
• припремити довољно посуђа;
• организовати мјесто за сједење;
• оставити довољно времена за одмор и припрему.

Добар домаћин није онај који је припремио највећу трпезу, већ онај код којег се гости осјећају добродошло.

Најчешће грешке домаћина

У припреми славе лако се заборави оно што је најважније јер се превише пажње посвети храни и организацији.

Неке од најчешћих грешака су:

све се оставља за посљедњи дан;

припрема се превише хране;

домаћин покушава све да уради сам;

заборавља се провјерити да ли је слава посна;

превише се пажње посвећује изгледу трпезе;

слава се претвара у велико финансијско оптерећење.

Слава би требало да буде дан радости и окупљања, а не извор великог стреса за домаћина.

Од Михољдана до Светог Николе – мјесеци породичних окупљања

Јесен и почетак зиме посебно су богати крсним славама. У многим домовима припреме почињу већ у септембру, а са приближавањем октобра све више породица почиње да планира славске обавезе.

Михољдан, Света Петка, Свети Лука, Митровдан, Аранђеловдан и Свети Никола само су неке од слава које ће у наредним мјесецима окупити породице широм Републике Српске, БиХ, Србије и других крајева у којима Срби чувају традицију крсне славе.

Иза свих обичаја, рецепата и припрема остаје оно најважније – да се породица окупи, да се сачува успомена на претке и да се традиција пренесе на нове генерације./

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.