Која је идеална разлика у годинама између партнера?

Иако се често истиче да године у вези нису пресудне, парови са значајном разликом у годинама могу се суочити са специфичним изазовима, од различитих животних приоритета до питања финансија, породице и планова.

Психотерапеуткиња Елоиза Скинер објашњава да истраживања најчешће иду у прилог паровима који су приближно исте доби.

Мања разлика може бити предност
Према Скинер, идеална разлика између партнера је од нула до три године.

„Истраживања показују да таква разлика најчешће резултира дуговјечнијом везом“, каже она.

Разлог је, појашњава, то што се партнери налазе у сличним животним фазама. Већа је вјероватноћа да ће имати усклађена очекивања када је ријеч о финансијама, од трошења и штедње до улагања, али и сличне потребе када су у питању здравље, свакодневне обавезе и планови.Скинер додаје да ће парови сличне доби вјероватније бити усклађени и када је ријеч о физичким могућностима, што им може олакшати заједничко планирање активности, подјелу обавеза око дјеце и остваривање сличних циљева везаних за путовања и начин живота.

Задовољство везом може опадати
Подаци показују и да код парова са значајном разликом у годинама задовољство везом с временом може опадати.Парови са великом разликом у годинама могли би бити мање отпорни на изазовне животне догађаје у поређењу са паровима сличне доби“, објашњава Скинер.

Наравно, постоје бројни срећни парови са великом разликом у годинама, но такве везе могу захтијевати више прилагођавања како партнери старе и како се њихове потребе мијењају.

Када разлика у годинама може постати проблем?
Једно од питања које се притом често поставља јесте када разлика у годинама постаје превелика.

Скинер наглашава да сама бројка није једини проблем.

„Разлика у годинама може постати проблем ако доведе до несклада у зрелости, коју можемо назвати 'емоционалном доби', као и у животном искуству, вриједностима, приоритетима и очекивањима“, објашњава.

Међу већим практичним изазовима наводи и оснивање породице.

„Ако је један партнер знатно старији, могу се појавити проблеми са зачећем, разлике у стиловима васпитања, али и већа вјероватноћа да дијете изгуби родитеља док је још релативно младо.“Разлике се могу појавити и када је ријеч о новцу и планирању будућности.

„Проблем може бити и финансијско планирање, док један партнер планира пензију, други би можда радије преузимао финансијске ризике“, додаје Скинер.

Ипак, не постоји строга горња граница која би аутоматски значила да веза неће успјети. Психотерапеуткиња сматра да би сваки пар требало реално да процијени своје потребе, животне циљеве и очекивања.

Важна је и равнотежа моћи
Скинер упозорава и на још један могући проблем код веће разлике у годинама – динамику моћи.

„Постоји потенцијални проблем са динамиком моћи – на примјер, када једна особа има више новца, бољу каријеру или виши статус.“

Таква неравнотежа, наравно, може постојати и међу партнерима исте доби, али већа разлика у годинама понекад може додатно да је нагласи.„За одрживу, дугорочну везу, партнери би требало да теже сличним нивоима емоционалне и психолошке зрелости, вриједностима и циљевима. То је ипак вјероватније у везама са малом или никаквом разликом у годинама“, закључује Скинер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.